Učitelj

Рачунски задаци и њихово решавање 285

садржину, те су стога површни и оскудни у мислима, а бојећи се извођења мисли, они су мало очигледни, а чим не садрже корисне мисли за живот, они су као такви излишни, јер се постављају питања за ствари сасвим равнодушне и најпознатије, те као такви не само да су излишни, већ и штетни. Стога су примењени задаци суви и безлични, те немају никакве везе са дечјим животом нити уводе децу у ма какве мисли културе света. Они су узети само ради вежбања, а што нико у животу не рачуна са таквим задацима, то се нико од састављача задатака и не пита. Они при том полазе од принципа: школа па живот, а ми велимо да је модерни принцип: живот и школа или боље речено: у школу уносити — унети живот.

Не треба разумети као да бисмо хтели рачунској уметности или вештини рачунања да дамо подређено место. Ми нити прецењујемо нити потцењујемо вредност рачунања за живот. Али у основној школи рачунање има један нарочити циљ, а то је развијање и упућивање свих снага да се вештина рачуњања развије до примене у сваком стварном случају у животу. Тиме се шири видокруг и ствара духовна претежност, истина не тако

неопходна за опстанак човека, али га чини ипак срећним.

Примењени задаци треба да послуже као помоћно средство за извођење рачунања. Због тога што свако није у стању

„да склапа згодне и подесне задатке за рачунање, треба да по-

стоји збирка примењених задатака. Она може корисно послужили своме циљу, ако садржи само такве задатке, који непосредно тангирају ученички живот или живот његове околине или чине везу целокупне наставе. Из овога излази, да грађа за примењене задатке мора бити узета из круга искуства, из круга претстава самих ученика, јер се применити може само оно, што се поседује у духу. Према овоме у примењеним задацима има да се примењују већ увежбане рачунске радње. Али самим рачунањем са неименованим и именованим бројевима није дата и способност за брзо решавање примењених, задатака, јер је нешто друго имати у духу једну истину, у овом случају рачунску, а нешто друго је ову истину применити. А то долази отуда што се у примењеним задацима начин израчунавања рачунске радње дају увијено, скривено, те их треба пронаћи и изнети на видело.

Према циљу рачунске наставе, ученик треба да се оспособи да израчунава задатке како их живот поставља, а живот поставља само примењене задатке. Кроз примењене задатке обелодањује се јасно, зашто ученик мора ово и оно да рачуна. Кроз њих се ствари посматрају са једне сасвим друге „нове стране“, јер. тај број, објашњавајући и уређујући их, указује нарочито значајну услугу и расветљава најразноврсније предмете живота и знања. у

Да би се видело да ли у рачунању, рачунским радњама по-

"средује разумевање, мора се поћи од примењеног задатка или