Učitelj

Морално васпитање и слобода 645

Пред нама стоји проблем, који смо дужни да решимо, или бар да га покрећемо у смислу идеје „слободног васпитања" и да постепено развијамо ту идеју до последње логичне конзеквенце.

Циљ који се данас поставља моралном васпитању као и свима другим странама вспитања,карактерише се својом слободом. Слобода — то је најважнији фундамент новога васпитања и нове школе. Она одбацује све облике принуде и насиља па ма како да су скривени и маскирани.

Ни у једној другој области колико у области моралног васпитања не јавља се у толикој мери опасност од окивања детиње душе, од бруталне форме једне неразумне дисциплине. Тај начин васпитања, који и данас брижљиво практикује своје насиље на душу детињу, не води ослобођењу детета од тешких окова сваке врсте, већ, напротив, његовом окивању у нове окове.

· М ако неки педагози у овом погледу смело и одлучно истичу лозинку за слободан, непринудан, спонтан развитак детета, ипак, кад се нађу у области моралног васпитања, почињу се бојати те слободе и враћају се на стари пут, на мање или више грубе форме тиранске дисциплине. Треба ли бити у томе доследан > Ако процес детињег умног развитка треба да буде слободан, ако смо дужни да у детету развијемо критички дух, ако тежимо, да у целокупном духовном развитку створимо могућност, да оно само стваралачким путем дође до истине, ако, дакле, настојимо, да његову слободну мисао не окивамо у некакве догме, већ да је пооштравамо за самосталан стваралачки рад, зар онда не би требало то исто захтевати, чак и много више у области моралног васпитања »

Из уверења, да је ученик спонтано способан за активности, које потичу из њега самог, потиче и савремени принцип нове школе, принцип саморадње у спонтанитету.

Зар не би требало онда дете, и у области моралног васпитања, да буде иницијатор, истраживач, зар не треба самосталним и стваралачким путем да дође до моралног увиђања, до моралних истина; треба ли онда да се опиремо стваралачкој снази детињој, његовом личном унутрашњем напору а не разним процесима аутоматског карактера, као подражавању, сугестији и др.2

Можда ће неко рећи, да би то било праћено великим ризиком. Може се лако десити, да би дете, које иде стваралачким путем, које добије ма какву иницијативу пре зрелости, у том случају