Učitelj

Историјска настава у основној школи 603

а

а на њиховим местима се дижу зиданице с црепом, па ако овако даље пође, село ће се наше развити у варошицу. Наставник пушта дечјој фантазији широко поље рада и они у фантазији комбинирају и подижу своје село у град. Да ће им и да нацртају како замишљају, да ће изгледати наше село за једно столеће. Биће необично интересантних слика.

6) Другог једног дана започеће опет наставник разговор с децом о том, како је морало наше село изгледати пре педесет година. Зраћа ће се дакле у прошлост, а то је за децу врло романтично и одушевљавају се. Зидана је кућа била једино школа. И она је била приземна, дакле не на један кат као сада. Куће су биле ређе. Нисмо имали ни општине, а ни железнице. — Деца код овог разговора живо суделују. Имају они ту много тога да саопште, јер им њихови дедови и баке код куће радо причају о том, како је некад било. Ја овде донашам скицу тог разговора у врло сиромашним потезима, јер се свакако надам, да ће сваки наставник сам моћи исконструисати, како је могао бити тај разговор дуг, живахан, интересантан и баш од срца! Деца ће цртати слику, на којој ће се видети, како они замишљају улицу нашег села пре педесет година! (Ми имамо у нашем селу само једну улицу, дугу 5 километара.)

в) Друге седмице разговараће се о том, како је отприлике могло изгледати наше село пре стотину година, па какав је био живот, писменост, унутрашњост кућа, стаја итд.

г) На згодан начин их даље наставник баца још за стотину година назад, па тако редом, док коначно не сазнају, да је наше село у почетку имало само неколико великих задружних кућа уз реку Илону и то око старог утврђеног града, од којега сада није остало ништа него само насипи и јаркови као и темељни камени некадашњег града с бедемима и кулама. Том приликом ће начинити онамо излет и промотриће то место, па ће цртати слику, како они замишљају изглед тог старог града са хрпом задружних кућа око њега.

д) За који дан сазнаће тако деца у разговору, а и сами ће они долазити до тог закључка, да пре једне тисуће година није било каквом насељу овде ни трага ни гласа. Нашег села и није било, већ нека ледина са шикарјем или шума са лисицама и вуковима. Даћемо ђацима и то да нацртају, па ћемо сада имати вредну збирку слика.

ђ) Другог једног дана разговор ће се кретати око тога, како је тако отприлике подједнако било код сваког људског насеља, па ће наставник децу у духу водити у она времена, кад на целом подручју нашег среза није било људског створа. Затим и даље: на подручју садање Савске бановине и још даље, на подручју целог државног територија није било људских насеља. Биле су једино густе шуме, шикари са зверади и свакојаким пти-