Učitelj

Циљ васпитања у светлости социологије 585:

гије; остаје нам још да одредимо неке чиниоце и законе који у социологији владају, а који су у ближој и јачој вези са решавањем истакнутог проблема. Има много фактора у социологији, који са овим питањем стоје у директној или индиректној вези, али ми ћемо поменути четири најглавнија и то: како се друштва формирају, одржавају и развијају, однос јединке и друштва, закон динамичког детерминизма и закон социјалног прилагођавања.

О формирању, одржању и развитку друштва постоје различите теорије и тврђења и све истичу друштво као једну неопходну нужност чија се супротност не да ни замислити. За постанак и формирање друштва три теорије имају специјалну предност и то: економски моменат, закон синергије и закон подражавања. По економском моменту, чији је претставник Маркс, друштво је организовано под утицајем економских потреба. Земљина површина одакле људи црпу средства за живот била је предмет вечите људске борбе,. а да би та борба била што успешнија људи се удружују да удружени лакше савладају непријатеља. Главни приговор овом гледишту је неправда, која се појављује чим се два човека сретну. Напретком се овај принцип све више замењује идејама правде и правичности. Поред свега тога економски моменат па и економска борба је: поље у коме социјални живот цвета и напредује. Мазелов синергизам проповеда да љубав и слога стварају друштва и зато их он високо уздиже изнад принуде и притиска. Закон Тардовог подражавања подвлачи да је подражавање битни чинилац не само за постанак већ и за одржање и развијање друштва. Моћ подражавања. је нарочито велика код примитивних народа и зато се многи питају,. да ли са напретком културе опада моћ подражавања или не» Одговор је негативан, јер познато је да се у модерном друштву подражава ни мање ни више него у примитивном, само се подражавање друкчије изводи. Многи социолози сматрају друштво као нешто што је првобитно дато и зато они изводе индивидуу из друштва, па је онда диференцирају и тако долазимо до важног социолошког" момента: поделе рада. Како се друштва одржавају постоји читав низ социјалних закона, као на пример: закон социјалног континуитета, закон диференцијације, солидарности, непокретности, опти-. мизма итд. Нама се чини да овде закон социјалне инерције игра најважнију улогу. Овај закон социјалне инерције огледа се да све остане по старом на своме месту, или у: „Тежња бића да остане у бићу“. Само под инспирацијом овога закона могао је Микијавело истаћи да је „Спас друштва највиши закон“. Развитак друштва. претставља за модерну социологију важан проблем, јер он се огледа у напретку за ким цео свет данас жуди и тежи. Овде постоје два различита гледишта, која се међу собом боре о првенство; један је Тардов идеализам, а други Диркхајмсв механизам. По првом гледишту постоје идеје и циљеви, који воде социјалну еволуцију; идеја је пут којим треба гредити, а циљ је осветљење које осветљава тај пут. У другом случају Диркхајмов механизам полази од.