Učitelj

Савремени наставни принципи у изради модерних буквара 211

да и овде мора да има поступности. У почетку буквара читају се лакше речи, па затим све теже и теже речи. Треба пазити на то, да у тексту буквара има и тежих речи за читање — изговор, а не само лакших речи, јер се на овај начин врши правилно увежбавање у читању.

У букварима се мора избећи стављање самосталних речи, а нарочито нелогичних самосталних речи, јер је тај рад скроз погрешан. Самосталне речи могле би послужити само у почетку буквара — за прва три слова, с обзиром на немогућност састава описа слика у буквару, због малог броја пређених слова. Опис слика у буквару треба прећи што пре, одмах после трећег слова, јер то захтевају савремени наставни принципи. Ако опис ових слика не би могао бити у почетку буквара у потпуности, то не значи да је овај рад погрешан. Деца ће сама допунити својим причањем оно, што се није могло описати при опису слика у почетку буквара, а тим пре што допунско причање изазива велики интерес код наших првака.

Не треба одобрити поступак рада, где се код великих слова уносе неке реченице за реченицама ради увежбавања у читању великих слова, које су често невезане и бесмислене. Овакав рад имамо код неких аутора наших буквара; међутим, тај је рад по нашем мишљењу — потпуно погрешан. Штиво код великих слова, треба да је обрађено у виду мањих причица. Може се дозволити, да се код великих слова само писано штиво да у реченицама, у виду какве поуке — пословице.

Васпитној страни уџбеника мора се поклонити велика пажња,

како са васпитно-моралне стране, тако и са васпитно-националне стране.

Принцић очигледности. — У првом реду сама слика у буквару треба да је очигледна, за дотично слово које се обрађује. Она треба да да по могућству слику слова, које се обрађује и глас који се пише. Такође је препоручљиво, да слика укаже могућност откривања слова које се обрађује — метод сличан Лемезику. Ако и ово није могуће, слика у буквару у најмању руку треба да да могућности, да се из анализе слике дође до нормалне речи, из које ће се извући глас који се има писати. Наравно, овоме треба приступити само онда, када није било могућности да слика у буквару претстави слику слова које се обрађује, или када се није могло открити слово које се учи.

Да би нам слике у буквару биле што очигледније, потребно је исте драматизовати са децом, где увек сама деца бирају своје улоге. У овом случају ми смо применили принцип активне очигледности, јер смо децу непосредно довели у додир са стварним животом и светом у коме дете живи. Увек треба радити на драматизацији свих слика у буквару, јер ове претстављају прави значај за активну очигледност и изазивају највећи интерес код деце.

Да бисмо задовољили и кинетичку осетљивост, која је такође потребна нашој деци, потребно је илустровати поједино штиво, као и радити поједине предмете из слика у буквару од пластелина,

14»