Učitelj

250 Милан Првулов

Навешћу два карактеристична начина тог замирања, интелектуалног замирања.

Први — сеоски уча. После школовања већина учитеља одлази на село. Разуме се са свима идеалима, којима је заношен за школовања. Ради у школи, помало ван ње. Далеко од жаришта у уском кругу интелектуалаца — често и без тога — он постепено губи од онога што је из школе понео. (А много је и понео). Домаће бриге, „ситни посао“, политика, евентуално „сеоска посла“ и — после пет- шест година он се запусти у интелектуалном погледу. Што је понео из школе губи — а да не говоримо о свакодневном приливу новина у педагошкој науци. Наставнички рад његов сведе се на укалупљену мајсторију често пута виртоузву. На крају поприма много сеоскога, слободно време траћи ловом или другим чим и можда прати романе неког дневног листа.

Други — господин учитељ. Ова група је фаталнија по наш сталеж но прва. Учитељ је у месту са бољим комуникацијама, ближе центрима, савременији је и корача са временом, само, своју савременост црпе из модних журнала. Тај већ обавезно прати дневну штампу. Рекох, ова је група фаталнија по нас, од прве јер господин учитељ гледајући своје ревере по последњем журналу закључује да је савремен. Одбија се од уче, трпа се напред. Чак има и библиотеку из — сновизма. Иначе сеи његов наставни рад своди на мајсторију.

То су два типична начина удаљавања учитеља од педагогике, а њихови претставници нису малобројни међу нама. Ове две црте нису оштре — иако ће ми се за то свакако замерити — оне су болне. Немам података ипак тврдим, да 40%, учитеља не чита стручне књиге, нити кроз стручне часописе прати савремена струјања у васпитању; да 20%) не чита чак ни дневне листове. Један пример: 2 септембра т.г. чуо сам од једног учитеља, да још није прегледао нови наставни програм, а ово је друга година од његовог објављивања. Додајем, то је један од истакнутих учитеља свога среза. Или други пример, који драстично илуструје нерад учитеља на личном усавршавању: преко пола тисуће учитеља је отпуштено што није положило државни стручни испит. Не велим да смо сви у ове две групе, само, има нас и оваквих. Своје зло не смемо крити, морамо га баш ми жигосати и потражити му лека.

[а

Хоћемо академски образованог учитеља. Може ли се ова жеља убрзо остварити. Ми немамо довољно академичара ни за струке где су неопходни. Наше економске могућности... Зар се академски образован учитељ не би могао обретиу горњим групамар Колико времена треба да се наш кадар попуни акалемичаримар Дотадг Шта је досад учињено на подизању интелектуалног живота учитељства; на стварању једног образованијег кадраг Виша педа-

гошка школар Промашила. Место да продукује учитеље са вишом стручном спремом, она служи као мост (придев изостављам) од

Пра