Zemunski glasnik

257

Аћим изврти своју наморЈ. После пеколи !Со дана снреми ее ои за пут, и оде да се са евојом асеиом растаие, која живљаше у једиом оде-БКУ V госпођиној кући. Призор растанка не бејаше дуг. . . Киридовна , која сад дође , рече Аћиму да причека гос.пођу. Он ју послуша. Лисавета се Прохоровна, кад виде Акима, некако збуни. Она му уми .Ћато пружи руку, даје пољуби и умиљато га упита куд намерава да иде. ^ Он одговори, да му је цељ да иде \ Кијево. она га похваљиваше и нусти га да иде. Од тог времена и акоје ретко долазио у село, онет није заборављао да госпођи, поскурницу не донесе. Гди су се увек побоаши људи у Русији стицали, ту се виђаше и његово слабачко и остарело, али поштовано и благородно лице. Час на гробу светог Сергије, час код „беле обале" час у пустињи општинској и у манастиру В а г а а м у, свуд се је наодио. Прве године наођаше се он у безбројној гомили народа , који у литији за ликом свете дјеве од Курске уКореној иђаше, кроз простор од 30 врста. Друге године нађоше га са торбицом на леђима међу осталим аџијама нреД црквом чудотворца Николаја од Мценска. . . У Москви је бивао готово свакоГ иролећа. Од једног села у друго иђаше он мирно и умерено али непресгано — то јест тако је и у Јерусалиму био. Он је био сасвим сретан и задовољан и кад се о њему говорило , увек су његбву иобожност и смирност V животу похваљивали. Наумо :а радња ишла је врло добро. Он је радио живо и приљежно, и тако му је ишло што но кажу да не може бити боље. Сви људи у суседству знали су , каким је пачином до свог имања дошао, они су такође знали , да му је АфдоКи новце њеног мужа дала; нико га није волео због његове ладноће и суровости, с' мрзошћу су они 0 њему нрипрведали, како је Аћим једанпу-р к' њему на прозор дошао те га за милостињу молио и да га је он одпратио са речима: Вог ће ти дати ' А^ и се Р ви сложип1е у томе, да нико већу срећу нема него он. Жито је расло код њега боље него код оуседа; његове пчеле да» наху више мед(\; па и оаме његове кокошке носиле оу пише јаја, његове краве це беху никад болесне, његови коњи никад ниеу рам^лиСам се пон федор томе чуђаше . . .

Афдокија није могла чути дуго време за Наумово име. Она је послушала нредлог Лисавете Ирохоровне, па је Опет код п.е у службу ступила: најпосле пекако се њена м])зост спрам њега умал.аваше, те је опа у хитној прилици на њега обративши се , добила сто рубаља .... Ми за то нећемо њу саевим строго осуђивати. Оскудица умори и сасвим друге људе а камо ли Афдокију, и изненадна промена у њеном животу невероватно ју је остарила и ожалостила; врло је тешко описати како је она у тако кратком времену, физички ослабила а душевно затупила и полудила. . . . Али како ће се све свршити? упитаће читалац. Ми га нећемо задуго у сумњу бацати. Наум вођаше своју радњу за петнајеет година са најбољим успехом па је после продаде врло скупо другом грађанину. Он се не би никако с њом растао , да га на то није иавело неко случајно привиђење. Два јутра једно за другим његово псето, које под прозором лежаше, непрестано тужно јаукаше. Наум оде другог јутра на друм, гледаше урлајуће нсето у ланцу, махаше главом, оде у варош, и истог се дана са купцем погоди, који је већ од дужег времена пазаривао имање. Недељу дана затим одсели се у једно удаљено место изван губерније. Нови гоенодар усели се у гостионицу, која је одма прве ноћи изгорела тако, да ни камен на камену не оста и Наумов се насљедник сасвим упропасти. Читалац може себи лако представити у какву је гатку ово код суседа нрешло. „Он је своју срећу са собом однео!" у опште говораше се. . . . Прича се о Науму да је он велике набавке ратне за владу предузимао и тиме врло се обагатио. Да ли ће т;о тако задуго остати? Та и највећи стубови сруше се, иа и здом делу сљедује нре или иосле рђав свршетак, 0 Елисавети Прохоровној мало ое шта више има казати; она живи и данас и није се, као што то код ов^ких .т.уди, ни у чему променила, само што је прилично и оотарила. У рааговору се чеето опомињала Аћима. Кириловна, ношто је приличну суму цоваца прикупила, удада се је за једног младића; но јој нреееде. Авдокија живл.аше као и пре са олужавкама Лисацетиним. Но* сила се је врло сироадашно. Стари Петровић лежаше већ у гробу, но Аћи.Н цао аџија обилажаше свет;

сам ће бог знати, докле ће овај аџилук трајати. Превео — р.

1|рта нз жикота веттачког. (Свршетак.) , г ' Прошли су неки шест недеља од тог догађаја и једног вечера видимо, де два човека, која су се дубоко УДубила у разговор , корачају кроз св. јакоцску улицу. То беху наш вештак Риго и његов пријашко, вечито заљубљени Мерсјер. — Јесам га -имао право, рећи ће Анатол, кад сам те од пре уверавао, да се госпојица Делавињска заљубила у тебе? — Та како сам могао тако што и помиелити? — Е чудан си ти светац, па да си нешто у тим стварма којом срећом искусио оно, што сам ја, отресао би се сваког сумничења још од мах. Него сам, истину да ти реЧ [ем, баш врло љубопитан , да упознам ту твоју љубазницу. — О, анђео ти је то , брате мој, пуна је умиљатости. Брате мој , с једном речи: зрно бисера, па да је у мене источњачка Фантазија ко што је то у тебе , тек тад би ти могао насликати потпуну слику њену, ал' сместа ћеш је и сам видети, па ћеш тим задовољнији бити , него , што би и најбољим описом био. Оба пријатеља беху баш саде приспела у улицу турнонску, ни пуни двадесет корачаја од гостилника госиојице де Ливињске ; кад ал' Амалија иде из шетње кући , а за њом поелужител. јој, па и не приметив господина Ригода и изврсног му пријала Мерсјера улази у капију. Мерејер , који је од мах спазио госпојицу Амалију, отргне се из руке Ригодово, па појури палати. Риго уирепашћен, какво је смушило пријатеља му снашло, зграби га још једаред, брзо исто опако, као и госпа ПутиФарова ,,прекрасног ЈосиФа" за капут, те га тако задржи. — Пусти ме брате, слатки, морам још стићи моју лепу, што се изгубила из заложпице, повиче Мерејер, трзајућ' капутиз руку пријатељевих. — Гле , гле , нријатељ Мерсјера, то је дакле изгубљена твоја лепа? одговори Риго, добро за руку ухватив господина Мерсјера, да му неје могао умаћи; а зцаш ли бога ти, која је то госиа? — Да бо'ме да је знам, то је иета она лепа, што сам је ја пратио, док цеје у заложницу ушла.