Žena

412 ВЕНА

Гравен; породица Маса, чији су синови тек ушли у Компанију Исусоваца и други — примаху је, не као пријатељицу, већ као кћер, као заблудјелу овцу. Мајка јој у Неапољу као и у Паризу дозвољаваше да може посјећивати цркве, присуствовати читавим службама, да са пријатељицама проводи по читаве дане по манастирима и тако даље. Тако буде она уведена и у „Главнт дом жршшћанске љубави“ на улици ле Бак у Паризу. Ово мораше бити главни проналазак младости. Сваки пут кад би Наталија, по савјетовању својих пријатељица, изјавила мајци жељу да се одрекне православне вјере, она би јој забранила. Шта да се ради2 Изненадна смрт једне њене другарице, изазове и последње бојажљивости у младе дјевојке, ље ускоро, пошто је, Госпођа Гравен, чија вјерозаконска ревност бјеше без граница и С. П. Аладел, побожни човјек, који вјерском претјераношћу луташе, — пошто је, дакле, ови спремише — склопи она једну тајну завјеру одрицања. Бјеше то у Паризу: једнога јутра свјештеник чекаше у капели улице Бак-а, а Госпођа Гравен стражараше на великим колским вратима. Али, све се ово дјешаваше у бојазни, да се не дјеси каки несрећни догађај; сестра Госпође Гравена, која такођер у томе судјеловаше, брзо се успне уз басамке, куцне на

врата — нема одговора. Она се ријеши да звони: лијечник породице Наришкин прими је, али за несрећу — он знађаше све, јер се некако сасвим

прозаично дјеси, да Наталија за вријеме једног подужег бденија у цркви, ненавикнута да се тако дуго Богу моли, — заспа. Овај је лијечник бјеше затекао и без икаквих продужења поведе кући и — затвори. И тако, како породица Наришкин те вечери напушташе Париз, католичка црква изгуби једну душу. Отац Аладел дрхташе те вечери од гњева, али папски посланик извидивши ствар, не даде му право, говорећи Госпођи, вјерској обратилици: „Но, драга Госпођице, Ви сте, дакле, потпуно изгубили свијест“.

У осталом, Наталија је и даље радила према