Žena

580 _ ЖЕНА

ће ту да сконча, а има вели четворо ситне деце. Сима се сети своје четворо деце, и ма да је био бог зна како уморан, упрти Бугарина и однесе га на превијалиште. Добро ли ми ово радимо, кад они онако с нашима2

Други га војник поче да коре. Како ти то говориш Митре.

— Зашто2!

— Верујеш ли ти у Бога2

— Како не бих веровао у Бога 2

– Па кад верујеш у Бога и душу, ово је наше боље. Кад ми не заборављамо Бога, не ће ни Бог заборавити нас.

Онима код ватре пришао један војник и иште од њих кафе.

— Опрости, нема. Што је било пописмо, ово мало, да дамо оним женама. Кад видех ону старицу, која тражи сина, и видех њене сузе, све ми иде по глави моја мати. Како ли је њој сиротици, кад је добила глас, да јој на Битољу погибоше три сина...

Кад су донели женама по кафу оне су дрхтале као прут. И кад се уклонише пита Станка своју снају.

— је си ли видела ко је Србин 2

Ружа јој се баци на груди и рече гушећи се у сузама: — Одавна ја видим, да сити имала право. Била сам тврда да признам!

Офисир је распитао у Велес телефоном за Ратка. Око подне је стигао одговор, да је рањени у болници. Држе да ће оздравити.

јавише женама радостан глас, дадоше им војнички хлебац и отправише кући...

Ружа је говорила цело пола пута: Чу ли ти. мајко, шта онај говораше о Богу. Бог је добар! Ратко ће нам оздравити. А друго пола пута говорила је: — Треба сви да погинемо за — српско.

597

јез

у 4