Ženski svet

299 ЖЕНСКИ СВЕТ. 300

ОДЕОШАЈ СЛОБОДЕ МО РЕДА У ДРУШТВУ.

(Свршетак.)

ПЕ Борба слободе пи реда у друштвеном животу. — [јео наш живот ван породице,

кад нисмо у непосредном одношају према држави, спада у друштвен живот. Овамо спадају међусобни наши одношаји делом закона, делом правилима „отменог света“ цравилима пристојности уређени; овамо спадају наше тежње на пољу Физичног, душевног и моралног развитка, на пољу материјалног напретка на пољу политичном итд. Ако се друштво само за себе не побрине, ако друштво спава, држава не може сама сваког усрећити. Д)ужава зато и постији, да друштво постигне своје цели. Друштво мора бити непрестано будно, мора непрестано бити у акцији, јер иначе наступа трулеж и — емрт.

Као свуда тако се и овде опажа вечита борба слободе п реда. Не би никад могао довршити расправу, кад бих хтео опширно разлагати. Само ћу две—три

У историји час видимо да се човек губи у целини, да губи своју индивидуалност, да губи своје личне цели; час видимо другу крајност, тде дух самосталности, дух слободе прелази границу, те се изроди у најтнуснији егоизам, где влада начело: трво сам ја, па после велике паузе опет ја. Доцније опет надјача прво, па опет друго: пепрестано пеко таласање све до данас, ал равнотеже још никако.

Са нашег гледишта можемо лако пзрећи пресуду над данашњим социјалним покретима и над данашњим новинарством, где видимо разне школе од једне крајности до друге. Пред нашим очима се боре апостоли неограничене слободе пи апостоли безусловног реда. Победу неће ни једна страна одржати, јер знамо, да је истина у равнотежи слободе и реда. — Новинари света је ваша дужност !..

Хармопија или дисхармонија слободе и реда огледа сеи у свакидашњем нашем саобраћају. у разговору, у понашању, оделу итд. Видимо с једне стране санкилоте, с друге стране салонске лутке. Или узмимо данашња претерана правила „отменог света,“ све сами несносни окови.

Зар не би и овде могло бити мало више хармоније 2 ПШођимо корак даље. Зар пам дух наш није тако исто окован Га не ради ни хиљадити део онако, како му здрав разум и савест налаже, већ се поводи за предрасудама и за превртљивим и често сакатим јавним мнењем. Није кадар ни најокорелији тиранин патоварити на наб тако тешке окове, каквима сами себе окивамо. — Па шта овде опажамо 2 И овде се слобода ухватила у коштац са редом — са несносним оковима и као што је са свим природно примичемо се другој крајности. Ту нам је на пример какав Енглез „који једини има право не само изтледати луд. већ баши бити луда опет зато да се слободно креће по Европи“ (из Стражилова) Њега се не тиче нико на свету. —

Некад су књижевност п вештина биле у оковима, а сад већ бацају са себе тешке окове и уживају жељену слободу, наравна ствар, да се и овде појављује друга крајност; ал мора доћи време, кад ће се крајности слити у дивну хармонију,

Борба слободе и реда окружује нас

"као ваздух; на сваком кораку наилазимо

на ту борбу, зато п нећу више примера навађати из друштвеног живота. Нека и други посматра и расуђује, а уверавам га, да ће у том размишљању више уживати него у карти и безпосличењу.

ТУ.

Борба слободе а реда у џркви. — Рекао сам већ, да ћу се ЈУ. и У. тачке само дотаћи. Остављам вештијима од мене да та питања опшрно обраде.

И у црквеном уређењу, па п у вери, види се јасно очајна борба. Апсолутизам папски рађа у ХУГ. веку реформацију: претерано ограничење слободног мшплења у погледу вере рађа у ХУШ| веку веру разума; спољашња љуска без језгре којом се кљукају верни, — рађа несретну појаву ХЛХ. века — назаренство; калуђерски и свештенички апсолутизам рађа потискивање п понижење калуђерства и свештенства.

Цел де т-атљада да таг аи сва паса ак иск паста

зли» а

Пред наш ће омањој "_- _