Ženski svet

Ја п e мислим само па главобољу, болове на лицу, запаљења, болове у стомаку, протисли и др. од којих исто тако и мала деца иатити могу као и одрасли, само што исказати ие умеју, но и на она осећања која никако не долазе од болести као на пр. нреситост и гађење, глад и жеђ, умореност и сањивост и одрасли веома тешко разликују делове ових парова, па ни неиоправљиви хипохондар неје кадар да се тачно оријентује код ових осећања, а како тек мора бити код деце, кад се и тако нико не труди, да им ова осећања у евести изолује. Међу тим нарочито је привлачно за истраживача да иосматра, како они силни чулни утици који на дете наваљују поетају одређени осећаји и како се са овима везују више осећања на пол>у специјалних чула. Примећује се врло брзо, да храна ту нрво место заузима. Гладпом детету је све остало равнодушно. Сви покушаји да му се пажња, којом се и тако тек касније уирављати може, за време жудног сисања на што друго обрати, остају с почетка скоро увек без успеха. Како се првих месеци и глад и жеђ млеком затомљује, то је сасвим поњатпо да се овде прво развије тачно чулно разликовање. Разлике у кусу првих јела иосле искључиве хране млеком морају се извесно веома јако примегити. Но обранбени иокрети при каквој новој храпи (ако има у њојзи на пр. мало соли, ђумбира или лимунова сока) још не морају значити, да полазе од душевних иокрета као да има ту већ гнушања, разочарања, љутње јер и новорођенчад без мозга у истим околностима чине са истим чудним гримасама исте обранбене иокрете и такођер плазе језик и заклапају очи. Ајш ови реФлекси куса чине ииак иотребну оеиовицу за касније нојављивање душевних покрета на пољу чула кушања, који се као што је иознато лако указује и на лицу одрасла човека и тешко се савлађују. Исто је тако и са разликовањем мириса у јела разлике ове речима се не могу нзразити код одојчади у првом реду код мириса млека. У овом обзиру н одраслн човек остаје заиста већииом иа ступ-

њу одојчета кроз сав свој живот, и ако се често не могу савладати осећања симпатије и антипатије која постају чулом мириса и која важиу улогу играти могу. Режањ мириса је у човечјем мозгу у упореди са већином сисаваца саразмерно мали и застао, јер интерес за осећања мириса је код човека много мањи него у животиња. Слепа и глуха деца имају Финије чуло мириса но деца сасвим здравим чулима, погато се, кад једно чуло не достаје, органи осталих честом употребом боЈве развијају. Осећања, која посреством коже постају деле се код малог детета бесумње врло рано на две групе: на осећања при додиру и на осећања температуре. У нрвој груии нарочито руке имају да савладају ■ много већу разноликост но сви остали делови тела и нарочито ноге. Само усне и језик могу се у овом обзиру мерити са врховима од прстију. Јер ири сисању, које је главни рад сваког чов -ка у првим годинама му, који му је и име дао, веџбају се веома дуго и веома много нерви усана и језика. Ово је извор највећет задовољства, па било дете на матерњим грудма, било боцом одхрањено; ту се концентрује сав садржај првога духовнога живота те с тога је сасвим природно, да деца нове, мале, покретне предмете, чим се после четврт године извеџбају у кретању руку, турају У уста или их бар к устима приносе. Ну и температура предмета који се додиРУЈУ има свога значаја. Ако је млеко само мало хладније или одвећ топло то се већ не прима. Исто је тако и код купања, и ако је вода хладнија или топлија то се јављају таки покрети, на којима се јасно види да су знак незадовољства. Ну ипак неје могуће са сигурношћу одредити доба ирвог чистог душевног покрета код детета. Саразмерно најлакше се може испитивати страх са оба своја облика, бојазни и унлашености и чуђење, с обзиром иа њихове Физиономске изразе и психогентски значај. Поучно је уиоређење са животињама. Тако на нр. када се пас зачуди ватри која се нрви нут запалила у соби његовог госнодара, или се унлаши при расиадању мехурића од саиуна ијш

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 5