Ženski svet

ЗАРАД ЗДРАВЉА.

ЗА ДОМАЋИЦЕ

РАЗНО

ћен влади на оцену, а други ; о гимназијама, одбијен је воћ у одбору.

Крв из ране да брзо стане. Замочи крпу у кључалу воду и подржи на рани. Освета тичија. Данашња мода, којом се ките женски шешири са испуњеним тицама, грдно се свети женскима, јер на те тице троши се отров сичан, да их не би црв и буба појела. Ал тај сичан као ситан прах пропада кроз ше шир на главу ; у косу ина кожу и допире ина лице и у очи и у нос, и данас се зна за случајеве најстрашније главобоље, окобоље, плућо боље ; које све отуда долазе; за то ваља таку моду избегавати већ здравља и живота ради ; а друго и за то ; што така мода показује сурово срце. Ко се онари ил онече најбоље му је ; да наструже сапуна и с мало воде да замеси као тесто, на крпу да намаже па да тим раиу иокрије; бол ће одмах одуминути. Ако се бол иојави; нови завој метнути, па ће се тако брзо и залечити. Ако се одмах ово стави на рану, неће мехур одскочити. Ноге кад се од млогог хода ужигају, намажи их беланцетом од јајета.

Гуске. Гусака има више врста: наша проста гуска, поморска, тулуска, талијкнска, кита]'ска и т. д Гуске носе 12—20 јаја у јануару и Фебруару месецу, само поморска и та лијанска снесе до 50 јаја. Гуске саме леху своја јаја, а стави се под једну највише 13 јаја. Гњездо мора бити на мирном и сувом месту а за лежење узму се најбол>е летошње гуске. За 32-34 дана излегу се гушчићи. Кад се легу онда вал>а оне прве метннти под корпу близу топле пећи, док се сва јаја не искљуве и не излегу. Први дан не треба им дати никакве хране. Други дан им се насецка кувана јаја и конриве и стави чисте воде у каквом суду. Тако се хране по трипут на дан кроз 14 дана и онда се пуштају с матером на ноље, само не рано док роса не спадне, јер ова им јако уди. Гушчића највише угине око видовадне од неких вашију, што им се залегу у ушима. Тада ваља гушчиће прегледати, па ако се опази што, онда треба кичицом умаканом у обично уље мазати уши по двапут недељно.

Новосадском девојачком друштву држали су ове године предавања г. г. Ђлпгоје БранчиП:

у три пут и то: опгата лскцији из „науке о песништву/ једлу лекцију из практичне психологије; и о борби мушке и женске стране у данашњем друштву. г. Стев t Милованов из акустике: о звуку; г. А. Сандип : из срп. историје: Доба Ђурђа Браиковића Смедсревца. г. Арк. Варађанин о Јану Амосу Коменском и њего вим заслугама по културни напредак васколиког човечанства, коме је прошлог месеца ирослављена 300 годишњица од рођења у свом образованом свету ; и г. Александар Jopvoouß о Фабрикацији шећера. Девојке врло марљиво посећују ова леиа и поучна предавања. За новосадско забавиште приложили су накнадно своје друге годишње рате од 5 ф гђе: Мара Др. Полита и Љубица Велимировићка, Соф. Чакра ; Паула Георгијевић, гђа Кат. Матић 10 ф. за 1892/3 а гђа Марија Милоша Димитријевића приложила је и трећу рату за 1893. г. од бф. Јубилеј. Г. Јован ЂорђевиН, учител. младога краља Александра Обреновића, славиће у не l2. априла о. г. свој 50 годишњи књижевни, 40 годишњи наставнички и 32 године попозоришни рад. Слава му! Сегединска срп. жеиска добротворна задруга ириређује трећи дан ускрса 7. (19.) априна о. г. Беседу с итранком у корист своје благајне. уз пријатељско суделовање вршачког срп. цркв. невачког друтптва, гђицс Зорка Сибинкић, ГПарлоте Шорр, Розе Канстлер и војничке капеле ц. и кр. 83. пешачке регементе rpo® ДегенФелда Шонбурга. Надамо се, да ће наш свет из околине ту забаву обилно посетити, колико оваког леиог нроррама, толико и саме задруге и њене цели ; јерје ова поглавито упућена на то да чува у том крајњем куту народа нашег старинско гњездо, да се у њему не угаси сасвим српски тин. Иозив и молба. Српска православна онштина срп ковинска на чепељском острву обратила се позивом и молбом на народ наш и моле, да им се шаљу дарови новчани, да могу своју опалу и најстарију српску цркву у Угарској оправити. Срби су тамо већ изчезли и тако осиромашили, да нису у стању поднети толике жртве, а срамота је и грехота је ; да се тај најстарији српски грађевински спомен код нас живих потре. Сваки и најмањи дарак признаће се јавно, а прилоге ваља управљати на срп. православ. општину под оваком адресом: Gor. kel. szerb hitkoz.segnek Raczkeve. Pest megyeben. Нов приложник за срн. забавнште у Но вом Саду. Г. Лаза Дунђерски велеиоседник новосадски као иредседник централног кредитног завода у Новоме Саду приложио је своју тантијему из тог завода, која му је принала за 1891. г. у своти од 166 ф. 31 н. на сриско за бавиште у Нов. Саду. Живео!

ЖЕНСКИ СВЕТ. £р. 4.