Ženski svet

већ у школи, јер матере су више са ђецом него учитељи ! Сваком је дому душа мати. Отворимо свјетску историју. У њој можемо виђети много честитијех карактера, искрепијех родољуба, дивнијех матера. Историја нам износи и честите српске матере. Једна је од тих била и српска кралшца Јелена. Та знаменита српска краљица, била је права мати, племенита ; милостива, добра душа --- примерна домаћица. Она се није стидила прести ни онда ; кад су грчки посланици дошли, да ноходе кћер свога цара; они се нијесу мо гли начудитгц да тако шта ради краљица и снаха јој ! Она је сама нримером предњачила; сиромашну женску дјецу издржавала јеи учила их ручном и домаћем женском пос а лу ; учила их свакој врлини и најпосле их удавала. У свако доба ; на сваком мјесту ; сејо ; учи и поучавај свој пород сваком добру. Дијете, што год види ; па било то добро или зло, чини и оно ; јер не зна гата може од тога слшдовати, како временом може грдно иатити!... Зато настој ; да никакву нрлштину не преиесеш на свој пород. Дјечија је душа мека као восакуза коју и најмање труње може нријонути; али ти сејо! ако будеш пажљива, моћи ћеш лако отклонити од свог иорода сваку клицу отрова . . . Ако ли ти које дијете скрене с’ нравог иута ; то гледај материнском бригом ; мирним ријечима и нримјером настој, те га изведи на прави иут; и то још из рана, јер кад већ у неваљалој страсти заслијепи,- онда ти је тетпко одвратити га и извести на ирави пут.

Свети Саво ; први оснивалац српскс школс, зове дјецу себи овако : „Д°Р итв иедп иослушајт.е ме, да вас нпучим страху ЈГосаодњем ! Ll И ти сејо иођи тим путем и учи дјецу твоју страху Господњем не толико рјеч 7 ма, него , примјером * покажи на дјелу, да си кћи оца небесног, па ће и дјеца за тобом ићи да траже душом онога, који им _је дао живот, здравље, родитеље миле. Ако си рада ; да ти дјеца буду, добри домаћини и домаћице, то им ти сејо предњачи, омили им сваки рад, било на дому, у школи, на двору и тд. Дјеца твоја, сваки ће твој савјет у срце своје зарезивати, душа ће им благи мир осјећати .'. . Сејо! Тежак ти је иосао I Али мало по мало, моћи ћеш га извршити; јер без муке нема ни науке ... Те док си још у млађим годинама, промучи се, ако си рада вијенац славе стећи, у твојој дубокој старости . . . То су ти сејо савјети, од твога брата, који су искрени и од срца, те ако их сејо и ти искрено иримиш и проучиш, могу ти ваљати, а тијем ћу ја своју жел>у и намјеру ностићи, срећан ћу и задовољан бити и мирном душом уживаћу моје дане на овом варљивом свијету .. . А твој мили матерински осмјејак блажиће ме и у највећој тузи. Из даљине те поздравља! Фоча, на Херцеговини 1892, године. Твој свагда искрени брат:

Марко.

Говор Арк. Варађанина приликом отварања друштвеног српског забавишта у Новом Саду,

Млогоштовапи гости! Од како је на евету људи, од то доба се мислило и радило на васиитању подмлатка и колико је која породица, или племе, или народ о томе више мисјгио и радио у толико је његово потомство измицало иапред у моралном и умном ногледу од других иородица, илемеиа и народа. Отуда и видимо, да је но нека иородица, или племе, или народ у старија времена иа и данас надмашила у овом ил оном погледу еаплеменике, другове и суседе своје. Кад се у низу векова почела видно примећивати па овом ил оном човеку, овом ил оном народу и сталежу, како се* тим путем брижници врлинама својим од-

ликују и уздижу иад другима који су тлј рад заиемарили, почела се одмах јаче и брижније пеговатн идеја васпнтања међу нојединим сталежима и пародима, иа кад је та мисао и признање продрло дубље у шире кругове друштвеие; онда се заинтероваше и сами власници иа сташе купити узде од кола, која носе ту идеју, у своје руте једни, да оЈшкшају судбу и напредак своме племепу, други, да спутају мисли и тежње својих држављапа у границама, које они наћју за спасонбсне ио своје власппштво. И кад је у друштво .људско продрла већ била идеја ч о потреби оигатег образоBaina и васнитања, онда се почеше у друштву, наравно међу образованијим и напреднијим народима, појавЈвивати ум-

ЖЕНОКИ СВЕТ. Вв. 5.