Ženski svet

хаљине, играчке, и све ствари, што је бо лесник употребљавао. За време болести има се одело нре но гато би у прање дошло дезинФицирати. Кола, која служе за ношење болесника, морају се после сваког ношења дезинФицирати. Деца, која су лежала од диФтерије, не емеју се нустити у школу, док то лекар не дозволи. Кад се у школи појави један случај диФтерије, мора неко време лекар онда. читаву школу ирегледати. Сви они који изгледају да имају ангину, имају престати у школу долазити. Ово да имају управне власти завести, те да се по томе сви владају, а сљедеће треба да се свуда обзнани: ДиФтеритис се мора одмах у почетку упознати, ако се хоће да се може суспехом лечити. Тај ночетак је кадгод сакривен, али ће се лакше упознати, ако се деци чешће у грло загледа. То ваља лгатере да чине, и да своју децу веЖ из ране младости на то навикну , да им сваки дан у грло загледају. Ово хигијенско знање се мора ширити путем бележака и новина, а осо бито ваља да га шире учитељи и учитељице. Благовремено и сигурно се може диф терија само бактеријолошким путем упознати ; с тога ваља ићи на то, да лекари тај пут што пре употребе. Напослетку се препоручује олтовање против диФтерије. То је у кратко и у главноме оно, што се на овоме конгресу о тој опакој болести рекло; из чега видимо, да је најважније средство за очување дечијег здравља за време диФтеритичне заразе строго чување , да не дође здраво детв у додир са болесним , нити да узима у руке какву ствар, која је у болесниковој руци била. Дакле матере, саме морате своју децу чувати, не ослањајте се на другог, јер да се то изведе, треба сто очију, управо толико, колико мати за дете има. Са истом пажњом и очекивањем, са којом су разни извештаји о диФтерији примљени и саслушани, примљени су извештаји и предавање о другом великом непријатељу човечијем, о колери. И о овом питању су говорили велики научењаци, али су им се говори бавили више са колери ним бацилом, и иснитивањем, колика му је

животна снага. Напомињемо из говора Пер' тика (у Будимпешти) оно место, где вели, да је у Будимпешти ова последња зарава од колер е једино од иијабе воде дошла. Износи, да је чинио пробе са соком од црног лука. и вели, да су бацили угинули, кад их је метнуо у раствор од 1: 1000. Харт из Лондона вели, да се колера понајвише шири уз велике реке и дуж дугачких жељезничких пруга На основу података доказује, од каквог су великог уплива вода и млеко на ширење ове заразе и тиФуса у великим варошима. Вароши, које има,ју добру канализацију и добру пи)аћу воду, већином су поштеђене од ових зараза, тек овде онде се по један два ли случаја догоде. Још ћемо да овде изнесемо предавање Лајдена о томе како да се збрину вароши о онима, који иате од трудобоље. Туберкулоза (сушица, сува болест) је вели он. веће зло но људе од колере. У Немачкој за годину дана има милијон и сто хиљада туберкулозних. У самом Берлину је последње године умрло њих 4000. У Угарској има тодишње 45.000 болесних, од којих у Будимпешти годишње 3000 3500 помру. У ни једној болести пак није материјално стање болесника од таке важности као баш у туберкулози. Она поглавито прелази са изметцима (поглавито иљувачком) и ма да је тешка болест, опет је за то излечива Богат човек може да издржи лечење, које )е код ове болести врло заплетено, али како ће сиромах? С тога би ваљало да вароши подижу засебна лечилишта за ову болест. Енглеске вароши то већ и чине (од године 1840). У Немачкој је прво тако лечилиште подигнуто 1892. са тешком муком и борбом; а од то доба има их већ и више. Али не само вароши да их подижу, већ и осигуравајућа друштва, која осигуравају за случај болести, и та друштва подижу така лечилишта, да би мање издатака имали т. ј. да неби својим осигураницима за време њихове болести морали плаћати, па за то гледе да их излече. Најбоље место, где би се така лечилишта имала подићи, то је морска обала. И тако је овај конгрес. претресао сва

Бр. 11. ЖЕНСКИ СВЕТ

165