Ženski svet

најважнија пмтања о човечијем здрављу, и ма да еу у дечењу неких болести на оном истом месту где су и пре били, онет се интерес нублике и самих власти у велико пробудио, а то је* нужно, да могу научна испитивања пракгичне вредности имати. После овога конгреса држимо да ће власти предузети за време какве заразе млого строжије мере ирема публици, те ће се успети да се болесник строго одели од здравих, али ни лекари неће смети давати дозволу деци, да могу на неколико дана иосле одлежапог диФтеригиса на ново у школу ићи. Идуће заседање конгреса овог одржаће се у престолници Шпаније, у Мадриту.

Нови Сад.

Ha крају још спомињемо да је и Срба лекара било на овом конгресу. Из Србије су били др. Милан ЈовановиЛ Батут , који је изабрат и у конгреску комисију да састави операт о диФтерији. Из Црне Горе био је др. U. Миљаник, који је реФерисао о статистици невољних у Црној Гори. И из Новог Сада су били др. Младен ЈојкиИ варошки главни физик и др. АлвК сандар Кода судски физик. Још напомињемо, да је др. Љбмајер из Загреба држао предавање о томе, како је санигетска струка уређена у Хрватској и Славонији, а др. Јосиф Тим из Сомбора о томе како је санитетска струка у Србији уређена, Ла —.

БЕЛЕШКЕ.

ИЗ ШКОЛЕ.

Виши завод за Српкиње. Госпођица Љубица Сладојевићева, о којој смо у једном летошњем броју нашег листа јавили, да јеотишла у Русију да проучава начин образовања тамошњих виших женских завода, вратила се ове јесени с пута и отворила је у Београду за Српкиње један такав виши женски завод, коме је цел, да поред вишег огннтег образовања, пружи нашим Српкињама, из бољих и виших кругова, прилике, да науче стране језике, свирку, невање, цртање, играње и т. д. На заводу ће делати поред ње гђица Др. Љубица Ћурићева, гђица Ангелина Сладојевићева (сестра), прота Алекса Илијћ, проФесори : Л. Лазаревић, Андра Гавриловић, М. Смиљанић, гђа Жерар као гувернанта, гђа Блуш, Ј. Свобода и Шарл Дусе. Као што се види, све отличне и добро сиремљене учитељске снаге и београђ ни и остали Срби немају сад иовода и узрока, да траже на далеко, по страном свету и ио скупе новце више заводе, и што веле, фино образовање за своје кћери; гђица Сладојевићева иружа им то све на дому, и што је још више, даје им школу у српском духу удешену, те ми сад с правом можемо замерити г. Светомиру Николајевићу, бившем председнику министарства, а сад проФесору велике школе београдске, што је, поред овог завода, одвео своје кћери у Темишвар, да их тамо ио скупе новце поји туђим духом и туђим верским осећајима, кад ми имамо бољу своју школу а при том јевтинију. Школа се отвара 1. новембра о. г. по ст. кал. Има 4 нижа и 2 виша разреда. Број ученица и ученика на три овостране

српске више девој. школе и три срп. учитељске школе за ову школ 1894 95 годину износи оволико: Новосадска сри. виша девој. школа има: 130 уписаних ученица; панчевачка има: 80, а сомборска: 59, свега 269 ученица. Сомборска учитељска школа има: 57 мушких и НЗженских ученика, свега: 170; горњо карловачка има: 33 женска и 22 мушка, свега: 55; у новој пакрачкој учит. школи има : 16 ученика. Укупно: 241 приправник. Почетком ове шк. 1 b94 —95. г уиисало се у сомборску учит. школи у I. разр 14 мушки и 58 женски, а у I. разреду горњо-карковачке учитељске школе: 8 женских. Усправно писмо. У последње доба стало се доказивати и тврдити, да је усиравно писање по здравље и по очи много пробитачније, од уобичајеног косог писања, те се по многим школама ноче заводити усправно иисање Колико нам је познато, завеле су га званично по школама у Краљевини Хрватској и Славонији, а канда и у Србији. Ноодновијег доба појављују се нови разлози, који казују, да је усправно иисмо сиорије и уморније писати и да се деца, која су навикла иисати усправно, не могу да науче брзопис (стенограФију), а не могу да на викну ни на леп и правилан рукопис. које у практичном животу има велику вредност. Према томе, почело се о тој теми поново расирављати и писати у педагошком свету, те може опет доћи време, да ће се рећи : бол»е је старо. Трговачкн универзитет. Велика Русија, хоће да је велика и у просвети. Она је намерна, да оснујс универзитет за трговачку струку, што нема још ни једна европска држава. Она се уве-

166

ЖЕНСКИ CBET. Бр. 11