Ženski svet

РАЗНО.

у истима. Кад се напуне ти лонци, ваља их поклопити цигљом па закопати у башти од прилике по метра дубоко. Лонце ове ваља бирати по потреби веће и мање, како ће се трошити. Могу се оставити ораси и лешњици и у сув песак на каквом хладновитом месту, па ће и тако остати дуже времена укусни, као да су сад брани. Патке су најбоља живина за домаћу потребу; њих је лакше одранити, вего ма коју другу врсту, јер она не чека да јој се пружа храна ни док је мала, него сама тражи. Патке радије узимају месну, него биљну храну, те оне по башти и по њивама потамане силне бубе, гусенице, пужеве и др.; не чепркају ка кокошке и не чупају храну и траву из корена као гуске, па су и за то боље. Месо им је укусније од друге живине, а и перје се може употребити као и гушчије. Не стоји ни оно, да оне не могу саме да излегу своја јаја. Патка воли заклонито место, где се не хода; подајте јој тако место или оставите да она самн нађе себи место, иа ћете видети, како ће лепо излећи 13 -15 јаја. А и природније је, да она води пачиће, а не квочка. Та мука је гледати сироту квочку, како се мучи кад јој пачићи уђу у воду, а она од туге за њима трчи ко махнита око баре, док овако патка и сама са својим малим плива и тражи хране. И јаја су пачија слађа и већа од кокошијих, а може и патка да нанесе годишње до 100 јаја. С тога добре домаћице и добри економи у новије доба радије пате патке него остале врсте живине.

Поздрав једне Српкиње. Кад су чланови међународног конгреса хигијенског у путу свом из Будимпеште у Цариград свратили у Београд и онако лепо дочекани и угошћени, поздравила их је на немачком језику и једна угледна и одлична Српкиња, гђа Савка С., овим речма : „Icli bin so frei, unsere geelirten Gaste seitens der serbischen Damen mit einem Willkommen zu begriissen, die Manner der Wissenschaft, die Apostel der Gottin Hygiaa, welche fiir das grosste Erdengliick der Menschheit, fiir die Gesundheit Sorge tragen. Die Gesundheit ist ein kostbares Gefass, sie umfasst nicht nnr das leibliche Wohl, sondern auch die intellectuelle und moralische Thatkraft. Wenn man bedenkt, wie schwer es ist, die todte Materie zu einem harmonischen Ganzen umzubilden und ihr so die Gestalt des unsterblichen Schonen zu verleihen, was nur genialen Kiinstlern gelingt, w T as soll man dann von jenen Mannern sagen, w 7 elche die edelste Materie, die Gesundheit, kiinstlich bilden, den Becher, ohne welchen selbst das sprudelnde Genie versiegt ? Halbgott werde der Mensch! sprach Hygiaa; denn sie hat Euch, meine Herren, die Kunst gezeigt, aus dem Gesundheitsborn Deben zu schopfen und so nacli dem

hochsten Preise fiir die hochste Kunst zu streben. Das menschliche Streben gleicht einem Wechsel, w r elcher nur dann einen Werth hat, wenn ihn der Erfolg acceptirt. Fiir diesen Erfolg kampfen Sie, meine Herren, mit der Wafife der Wissenschaft, langsam aber siegreich voran. Der Mann schatzt die Wissenschaft, die Frau die Kunst. Die Wissenschaft beherscht die Gedankenvelt, die Kunst die Gefiihlsw 7 elt: dalier steht sie dem Weibe naher, und diesem Gefiihle ist die Werthschatzung entsprnngen, w r elche Ilinen zur freundlichen Erinnerung die serbischen Damen bieten. Слава вам ! хвала вам!“ У преводу: „Ја сам слободна да поздравим наше поштоване госте у име Српкиња са добродошлицом. Људе од науке, апостоле богиње Хигеје, који се брину за највеће добро човечје на земљи, за здравље, заслужују особиту пажњу, јер је здравље скупоцен сасуд, што чува не само телесну снагу, него подрањује и морални и интелектуални нанредак Кад се зна, како је тешко мртву мате рију претворити у хармоничну целину и створити од ње дело бесамртно, дело савршене леиоте, које је дато тек генијалним вештацима: онда шта тек имамо да мислимо о оним мужевима, који су примили задатак, да најплеменитију материју, здравље вештачким мерама чувају и подижу. Полубогом буди, рече Хигеја, јер она Вам је, Господо моја, показала, како ваља из здравственог врела црпети живот, и тако за највећом наградом, највишом уметношћу тежити. Човечја је тежња слична меници, која тек онда има вредности, кад ју успех акцентира (прими). За тај успех борите се Ви, Господо, оружјем знања, истина лагано али победоносно и сигурно корачате напред. Човек цени знање а жена вепггину. Знање осваја царство ума, вештина иак царство осећаја; с тогаје ово ближе женскињи, која више осећа и из тог осећаја пониче и уважење, које Вам запријатну успомену овде пружају Српкиње на дар. Слава вам, хвала вам!“ Женске апотекари. У Белгији већ давно имају женске право, да управљају апотеком једном и да су апотекари. Тако у Брислу има пет великих апотека, којима женске управљају и у којима су помоћници и практиканти само женске. И по другим варошима белгијскима наћи ћемо по једну апотеку, којој је женско газда. Она слуша на тамошњим универзитетима Фармацију и доказано је, да женске покажу свагда бољи успех но другови им мушкарци. Тако је не давно бриселски универзитет расписао награду за решење једнога питања из Фармације и најбоље је решила стављену задаћу женска, гђица Етир Карпентир. Спису своме морала је приложити цртеже по микроскопским препаратима сачињене, што је иста госиођица на потпуно задово.љство оцењивача израдила. Писмени састав свој дискутирала је више споменута гђца и усмено иред члановима суда, који се састојао из одличних проФесора са четири универзитета белгијски.

168

ЖЕНСКИ CBET. , Бр. 11.