Ženski svet

сврши; кад се прави чоколада, отпадају л>уске крје садрже подједнако теобромина и коФејина и оне се кувају и дају деци са шећером и млеком место каФе, а кад и кад додају то и чоколади. Да ли се чоколада одавна употребљује, запита Душица, и да ли је где више троше него код нас? Да како! нрихваги ЈБубица. У Шна нији и Италији, а нарочито у Америци се троши чоколада у велико као храна. Из ночетка, мислим, у шеснаестом столећу ако се не варам, први иут је донео какао у Европу 1520 год. Кортез трошила се чоколада само у Шпанији, а отуд се нолако ширила у Италију, Француску, Немачку и Енглеску. Данас се троши у Европу на годину на петнаест милијона килограма. Зар толико! чуђаху се све три. Да богме, додаде хладно Љубица Какао се много троши као средство за храну, за тим у медицини као разне чоколаде, колачићи, брашна за исхрану за децу и т. д. Зар се какао налази и у брашнама за децу? запита Анђелија. Свакојако, врло често, дода Љубица А зар деци не шкоди коФејин и теобромин, као и у кифи и чају? запита радознало Душица. 0 том канда мало воде рачуна поједини лекари; у осталом, рећи ће Љубица, зависи од разних Фабриката тога брашна, о чем лекари свакојако морају размишљати Ох, боже, ми се увек, госнођице, изгубимо, кад смо с Вама у друштву, рећи ће Анђелија, та ја Вас и не нудим ничим Изволите, служи се Милена! Бога . ми, сестро, рећи ће Милена, ја

све више, уз ову моју Љубицу, видим, како смо ти ми норед очију слене и поред мозга незналице. Па ко је томе крив? Ко? Још питате, слатка тетице! Криво је вековно друштво, рећи ће Љубица. Читате сваке године, како, рецимо, у Немачкој или у Италији има 15 —20,000 университетлија мушких, а ио негде једна или две женске слушалице, које су се дотле протурале гвозденом вољом и сретннм случајем, па чујете и нриговоре мушких, како су женске до сада ретко што показале. Јест, истина je, увек су ми то приговорили, кад си ти на страни била, унадне у реч Милена. Да богме, настави даље Љубица, и не осврћући се на теткину примедбу, једна шака ученога женскиња ретко је кад што велико показала! Запитајмо ту господу мушкарце, к лико изађе рецимо од тих двадесет хиљада штудената иравих учењака, а камо ли Ђенија! Заиста иронична нрисиодоба! Они имају тисуће година за леђи, а ми једва десетине! Мати. слатка мати, устаде Душица и загрли своју матер Анђелију, ја морам стоиама госпођице Љубице, ја морам студирати. Је л’ те, да ћете оцу говорити? Видећемо, душице, прихвати Анђелија изнена но, и нуђаше понудама, као да је хтела да забашури Душичине речи. Хвала, сестро, рече Милена и глед нувши на часовник, додаде: време је да идемо, Љубице, кући. Како је Ваша воља, тетице, дода Љубице и устаде. При усрдном оироштају чуо се јасно Љубичин шапат Душици: на добром сте нуту, до виђења!...

НЕКЕ ЗНАТНИЈЕ ЖЕНСКЕ.

Саопштава Љ. Л—Ћ.

I. Некрунисана владарка.*

За владе шгтнског краља Филипа У. требаше да се попуни место прве двор* По расправи Флоријана Грајфа.

киње на шпанском двору. То је било у толико потребније, јер је ту недавно доведена краљева жена, кнегиња од Савоје била једва 14 година с/гара, дакле неис кусна и неупућена, те би прва дворкиња требало да јој буде саветом и ноуком у

Бр. 4. ЖЕНСКИ СВЕТ.