Ženski svet

Поука, књижевност и уметност.

дана Нокте чисти свакога дана, јер се испод њих често скрива клица болести, али не мој мх никад чистити у друштву него код своје куће. 4. Телу су веома угодна сва умерена кретања, па за то се и једноме и другоме полу upenoРУ Ч УIУ игре са трчањем и скакањем, гимеастику, пливање, тоциљање на тоциљајкама, радови у пољу и башти. 5. Сувише топло одело разнежава тело па зато је нездраво. Ко никад не топли свој врат најмање ће назеисти ; главу ваља на пољу лако покрити а у соби никако. Корзети су шкодљиви а такође исто и тесна обућа обоје доносе неприлике. 6. Буди умерен у јелу и пићу. Још из детињства навикавај се на редовне обеде и клони се пабирчења између њих, а поглавито се чувај слаткигаа, јер кваре жслудац и зубе Не једи никад врела јела, једи лагано и жваћи добро. Читање за време јела није здраво. 7. Свеж ваздух и сунчана еветлост неопходно су иотребни за здравље; старај се да обоје обилато и дуго струје у собу за спавање и становање. 8. ЈГети ради колико је могуће при отвореним прозорима, а зими обнављај собни ваздух више пута дневно отварајући врата и прозоре 9. Није нездраво спавати лети код отворених прозора, само не одмах до њих него мало у страну. 10. Избегавај дизање прашине по соби, а такозвано пајање треба увек да буде влажним ирибором за чишћење. Уљудан човек никад не нљује по собном поду а такође никад незалупљује врати. 11. Не читај и не пиши у сумраку а такође немој у сутону радити никакав ручни рад. При писању држи тело усправно, не наслањај груди на ивицу иисаћа стола, нагни главу мало унапред и ослањај се потпуно табанима на под 12. Не пребацуј ноге једну иреко друге нити у колену нити око кожних зглавака и не подвијај ноге испод столице. 13. Седи увек тако, да ти је светлост (или лампа) са леве стране, а како при писању, тако и при читању треба да ти је око удаљено од предмета бар за 35 см. 14 При писању наслони руке до лаката на сто. 15. Како је за здрав дух нужно и здраво тело, то упамти ова правила, вдадај се по њима, иа можеш постићи обоје, „Н. 3.“

Bobe нао храна. Воће се сматра као најприроднија и најздравија храна за људе Њиме се предупређују млоге болести, а може послужити и као добар лек. Никаква храна не црави тако чисту крв, и ни једна храна није тако чиста као воће. Где је млого воћа, ту је народ здрав и напредан. Мало је тако “лепих ствари, као у пролеће воћка пуна цвета, аујесен пуна зрелог плода. Нека домаћице то добро упамте, и у домазлуку млого воћа употребљују. Старо и младо ваља што више воћем да се храни. Кад матере хоће својој деци радост да учине, оне им купе бонбоне, или друге посве шкодљиве слаткише. Ни једна мати при том не мисли, да тиме своме малиши врло рђаву услугу чини, да им управо здрављу шкоди. Може се рећи, да је то управо атентат на дечји желудац, чији се органи за варење и тако тек развијају. Ако матере хоћеју да одвикну ceojy децу од сладкиша, који и тако навикавају њих на облапорност, нека евојој деци дају воŁа , које ће деца наскоро већма заволети, него слаткише, а које ће и њцховом здрављу погодније бити Особито су јабуке прве међу воћем. У свако доба дана могу деца јести воћа, особито пред спавање, јер ће деца имати миран и снажан сан због уредног сваривања, што воће у великој мери подпомаже. Лети се обично човек тако расхлади, што не пази на велику разлику у топлоти на сунцу и у хладовини. Ако се когод брзим ходом или уморним радом јако загреје, онда обично тражи хладовину, да се тамо одмори и расхлади, а при томе не мисли, да ће баш ту озепсти. То је тако исто, као кад би зими изашли из загрејане собе онако неогрнути напоље. Ко је лети за грејан, тај нека тражи тако место да се одмори, које је топлије од оног, где се он загрејао, па кад се стишао, онда тек да иде у хладовину. Кад когод после умора каквог одмах скида хаљине, чешће ће пута у еоби код куће озепсти, него на пољу. У опште, којегод уморан, нека не тражи никаква начина како ће се нагло расхладити, јер то ће га слабити, а може му бити и по здравље опасно.

Српска књижевна задруга отворила је „ уцис на шесто коло њених књижевних издања, у које ће ући ова деда: 1. Живот архимандрита Герасима Зелића 2 Босанчице, кратке приче из Сарајева од Мите Живковића. 3. Горски цар,

Бр. 9. ЖЕНСКИ СВЕТ.

139