Ženski svet

што је у лампама изумео и оне округле Фитиље, који тако јасву светлост имају. Пронашао га је пак случајно. Његов млађи брат у игри својој метне на лампу поред које је Арганд

радио винску боцу, којој је дно било отпало, и Арганд одмах примети, да пламен нешто веселије горе. Из тог је он онда разним пробањем дошао до стакленог цилиндера.

ЛИСТАК.

Историја једног плагијата.

Госпођица Зорка је списатељица. Ко ми не верује, нека узме последњи број „Забавника“ и ту fce наћи једну лену, врло лепу цртицу, коју је написала баш главом госпођица Зорка. Та цртица донела јој је толико славе, толике похвале од стране њезиних родова, пријатеља и познаника, да је могла бити сасвим задовољна. Па ипак госпођица Зорка није задовољна са тако сјајним успехом. Нешто је љутита, немирна и нервозна Но нико ине узима на ум ту њезину зловољу, та за Бога једна модерна списатељица и треба да буде нервозва. А госпођица Зорка је нервозна ужасно нервозна! А после је много крив и њихов кућевни лечник, млади др. Милан М. Место да озбиљно испита њезину болест, он јој наређује да се шета по слободну ваздуху, да рано леже и рано устаје, да се провађа са својим другарицама и та смешно је и рећи, да помаже мами у кухињи! Као да она нема племенитије забаве од свега тога, као да је она рођееа на то, да кува ручак и да се шета са својим другарицама, као да је она обачна девојка а не славом овенчана списа* тељица! Таке, и томе нодобне мисли крстариле су кроз лепу главу госпођице Зорке баш онда, кад јој служавка пријави доктора. „Шта га нисте пријавили мами?“ запита Зорка зловољно. „Господин доктор баш су ми изрично запо ведили да их пријавим госпођици.“ „Па онда нека изволи“ рече Зорка гласно а у себи: „можда се ипак покајао, што моју цртицу није ни једном речи похвалио.“ Но не имаде када размишљати о доктору и његовој неучтивости јер у собу ступи предмет њезина размишљања. „А од куд ви у то доба?“ „Долазим као лечник иначе не бих смео тако поранити “

„Тако ја нисам болеена!“ „Још нисте, али мени се слути, да he те се ви кроз кратко време разбодети. И баш та слутња доведе ме овамо!“ „Слутња! А од када ви верујете у слутње?“ „Е, да ви знате шта сам ноћас сањао, ви бн подпуно разумели моју бојазан." „Сањао! Докторе, докторе, зар ви дајете што на сновеГ „Иначе никад не обраћам пажњу на њих али овај сан тако је необичан, тако чудноват да “ „Али, за Бога какве, свезе има тај сан са мном?“ „Видите, ја и сам не могу да иојмим, од куда у мени та бојазан, да ћете се ви разболети кад вам ја тај сан исиричам, не оиасно, али ииак мала несвестица или тако цРго “ „Ах, сад сам већ радознала!" „Не боље да ћутим!“ „А никако ! Сад ми морате испричати све.“ „Али —“ „Или ви можда мислите, да се ја нлашим вапте приче. Ја нисам еујеверна!“ „Тим боље! Бар ћете и мене излечити од те глупости. 1 ' „Ви то рекосте некако подругљиво. 11 „Е да —“ „Па ипак ћете се уверити, да је ваша бојазан била узалудна. Даклем почните! 11 „Е кад није друкчије, морам почети!“ Елем сањам ја ноћас, да ја нисам ја, него да сам лепа, млада госпођица “ „Охо — ll „Да! Јелте, да је то чудно? 11 „Даље, даље!“ „Даклем ја сам лепа, млада госпођица, али не обична девојка, какве среташ на сваком кораку не ја сам посестрима муза, ја сам неко неко узвишеније биће, којес 7 пуним правом гледа преко рамена на остале сићушне створове,

Ер. 9. ЖЕНСКИ СВЕТ.

141