Ženski svet

4 ЖЕНСКИ

довске вере. Све те мисли муче родитеље, кад дође време, да сеи женско дете спреми за будући живот свој, те траже и распитују, где ће боље, где склонитије и сигурније јемство наћи за свој нежнији подмладак, те дају, обично и више материјалних жртава, тек да обезбеде врлине, које красе и узносе женски створ више, но све науке.

Па поред све пажње, бриге и жртве, догађа се ипак, да се у туђим рукама изгуби морално наша Српкињица. Особито је то опасно у оним крајевима, где верски фанатизам царствује, као што је то случај у Загребу, те су наша женска деца, која иначе немају у целој Краљевини Хрватској и Славонији ни једног вишег ни

стручног завода, ван оне учитељске школе |

у Гор. Карловцу, осуђена, да морају тражити и похађати стране заводе.

(С тога је родољубива Добротворна Задруга Српкиња у Загребу прегла, да склони те Српкињице наше, што се уче у Загребу на разним вишим и стручним школама, под своје крило и да их ту заклони од сваког страног уплива и нападаја, док своје штудије не доврше, па да их преда родитељима и народу невредиме у своме женском поносу, не дирнуте у својој српској свести и непољуљане у евојој светој православној вери.

Задатак врло племенит и достојан таке одличне задруге, као што је данас Загребачка Задруга.

Ми дакле радо износимо овде њихов апел на родољубе и родољупке као и остале посестримске задруге и са горњих разлога молимо све и свакога, коме је Бог подарио средства, да може чинити добра, да по могућетву потпомогне Загребачку задругу у овом њеном родољубивом подхвату.

Молба овако гласи: >

Поштована господо! Драге сестре !

У Загребу полазе равне више и ниже школе 80 српске женске дјеце. Сва су та дјеца смјештена већином по приватним кућама, повјерена страним рукама. Тко познаје опасности, којима су женска дјеца изложена у великим градовима, разумјет ће бригу и страх мајке, чије се дијете у великом граду налази.

Загребачка добротворна задруга Срп-

СВЕТ. Бр. 1.

киња осјећа бригу својих сестара, разумије њихово страховање, па се је с тога, одлучила, да прекој нашој потреби доско чи оснивањем женског интерната у Загребу. Намјерна је, да створи уточиште, у коме би женској дјеци по могућности накнадила негу материну, потпомогла школско васпитање, учвршћивала- децу у светој натој вјери православној и лијепим српским народним обичајима, држала их у кућевном моралном запту, одгајала их за добре домаћице и вредне српске матере и тако олакшала својим сестрама бригу и умиривала их увјерењем, да су им дјеца добро смјештена.

Да ову своју намјеру оствари, потребна су задрузи велика новчана средства, већа но што задруга сама емоћи може. Ми смо се при свем том одлучиле да у име Божије нашу намјеру остваримо уздајућ се у помоћ наших сестара и ци10 српскога народа. 8

Висока кр. хрв.-слав.-далм. влада увиЂајући и сама потребу, да се и за српску дјецу интернат оснује, издала нам је евојим ријешењем. од. 20. „јуна оу оф, 29, 914. дозволу да на ту цијељ можемо купити прилоге. Служећ се овом дозволом излази задруга пред ерпски народ са овим позивом увјерена, да ће се народ прилозима обилно одазвати.

Поштована господо, драге сестре! Орпска жена извршивала је од увијек свавјесно и узорно своје дужности. Познавајући то красно својство Српкиње обраћамо се на Вас, с молбом, да се свако у свом кругу заџамете око сакупљања прилога и да нам својим прилогом и радом помогнете у извршавању најсветијег нашег позива, да помогнемо српским матерама одгојити ва-

· љан, Вас и нас достојан женски подмладак.

Уздајућ се у Бога, да ће нам ово добро дјело успјети, молимо вас, да се чим живље и чим прије посла прихватите како би још током ове године могли интернат отворити.

Новац треба слати и сва питања, управљати на адресу задружне благајкиње гђе Јелене Ђ. Поповић, Загреб, Јелачићев трг.

Загреб, децембра 1900. | Председница бароница: Катинка Живковић.

Благајкиња :

Јелена Ђ. Поповић.