Ženski svet

Бр. 1.

ЖЕНСКИ СВЕТ 5

СТЕФИ ВОЈ. МАРКА МИЉАНОВА.

Гледао сам много жена, Гледа даме и госпође, Ал медунске војвоткиње Још не виђо слике ниђе!

То је узор од госпођа, Орпеке крви племените. Ријеткос је ка' ње виђет Свим врлинам' даровите.

Медун 6. јанџара 1899. год.

Која као анђо мира Сапутника срећно прати, И његове — дуге дане Анђеоским дражом крати.

( тог јој желим од Свемоћног Да поживи љета млога,

Рад примјера Српкињама,

И поноса сваког свога.

Мираш Ђукић.

ЗВЕЗДА СИРИЈУС

Међу звездама сасвим као и међу људима има великих и малих, чувених и обичних, таквих, чије је име на све стране познато и опет таквих о којима се нема много шта или о којима нема се ништа казати. Број ових последњих на небу као и међу људима, далеко је већи. У оне звезде, које носе изодавна славно име, рачуна се Сиријус; па како је Сиријус најсветлија звезда, смемо га и с правом назвати и најзанимљивијом у скупу свију звезда стајаћица, које светле на ноћном небу и сјајем својим обраћају људску пажњу на себе.

Ко живи у мањем месту, те чешће погледа

на небо, лако ће дознати, које је Сиријус, јер |

је Сиријув међу светлим звездама на небу најсветлија. Свако ће знати које су штапци (штапови) на небу; те се звезде зато тако зову, што су поређане у правој линији, те су као штап. Око штапаца има и других звезда; и штапциин те звезде около њих јесу једно јато звезда, које се у астрономији зове Оријон. Лево и ниже од штапаца у одређеној даљини упашће нам у очи јако светла, на томе месту најсветлија звезда, и то је Сиријус. Сиријус спада у јато звезда, које се у астрономији зове велики пазе. Паи варошани ће лако наћи, које је Сиријус. Око половине Фебруара између 9 и 10 сати у вече управо према југу и близу хоризонту види се Сиријус. Око половине априла залази Сиријус на западном небу већ између ди 9 сати у вече; око половине новембра пак види се Сиријус између 11 и 12 сати ноћу на источном небу и рађа се све раније и раније те на послетку концем јануара може се пре 8 сати у вече видети како на југоисточном небу јасно сија.

Та звезда Сиријус у најдавнијим временима

(по дру Х. И. Клаћђу.) ·

људске културе играла је велику улогу. У старом. Мисиру виђао се Сиријус први пут из јутра пре исхода сунчевог у оно доба године, када је поплава Нилова, од које је зависила плодовитост земље, достигла свој врхунац. Тај сутицај рађања Сиријусовог са поплавом Ниловом био је дабогме пуки случај и више није тако, али су у старом Мисиру веровали да цостоји нека тајанствена свеза између појављивања светле звезде'и поплаве. Нилове, и по томе су прорачунавали и дужину године. Сиријус је уздигнут на место владаоца годишњег и дан његовог рођења. био је 15. дан месеца Тота. Но као што знамо, година не траје тачно 365 дана, него још од прилике 6 сати преко тога, и да би рођење. Сири- |

јуса падало увек на 15. дан месеца Тота, мо-

рало се и тих 6 сати у рачун узети, Како су пак то мисирски свештеници удесили, била, је дуго њихова тајна, која је тек новијим истраживањем докучена. Додуше тај поступак мисирских свештевика био је врло прост и само тамо могао је остати сакривен, где се велика гомила народа па и сами образованији елементи у народу ни мало нису бринули о рачупању времена. Наиме мивиреки свештеници сваке четврте године рачунали су, да је дан рађања, Сиријусовог 15 Тот двострук, т.ј. два су дана рачунали у један дан. Тако им је испало за руком, да се трајање једне године сасвим лепо сложи са кретањем сунца и Сиријуса и вероватно је, да је то сво мисирско рачунање године било још у осамнаестом неку пре Христа.

То рачунање године сазнао је доцније Јулије Цезар и узео за основ својем календару само с том разликом, да је сваке четврте године узеоједан дан више, место, да је два дана рачунао