Ženski svet

Бр. 2.

ЖЕНСКИ СВЕТ. 29.

Хајнриком. Сватови су били сјајни, народ холандески клицао је од радости. Краљиџа је добила многе велике и скупоцене дарове. Варош Хамбург, поклонила јој позлаћена бела кола, у којима је и отишла на венчање.

Лина Моргенштерн, знаменита немачка списатељка и покретачица женских задруга у Берлину, која је прославила новембра месеца прош. год. своју 40. годишњицу и о којој смо и ми донели уводни чланак у 12. броју нашег листа, из прошле године, послала нам је карту захвалницу са својим ликом, а совим захвалним речима:

Мејп Вапк.

„Олтабећећ 1565 та ејсепег Напа

71 зећгтефеп пђег Меег пла Гапа

Реп Тапзепдеп, Фе пнећ емтеш

Улшт 70-јеп Сеђиштајас, ћецћ,

Реп Џејвећћ еп, тееп Рапк

Ке АЏез ууа5 жип Неглеп дгало

Моп СОтизз ппр Мусазећ аша паћ чада (егп

Кећтећ по уоп Шта Могсепзфегп“ Софија Плеша. Мостарска Зора“ у евоме 12. броју од прошле године приказује нам даровиту Српкињу Софију Плешу из Панчева, девојку од својих 28—290 година, слепу од своје

(. године, која се образовала, наравно на немачком језику, пуних седам година у бечкој сле-

пачкој школи. Иста г-ђица станује сад у Бечу

код г-ђе Прохаске, Српкиње, такође из Панчева. Г-ђица Плеша свира изврсно на гласовиру и цитру, али осим тога је г-ђица Плеша и изврена песникиња, али на жалост на немачком језику, на ком је и образована. Она је 1894. године издала на том језику евоје 84 песме и 88 кратких и језгровитих афоризама. Књига је штампана, под тасловом: „Рупзеће Сефећке“ уоп Зоће

Р1езећа, Рапскоуа 1894. Отпек топ Ер, У.

Има у октову 131 страна. Исти лист је изнео неколико од тих песама и оне приказују заиста, даровиту женескињу, те морамо жалити, што је судба однела у туђе коло, а могла би дичити српску књигу, да је којом срећом било и у нас школа за слепе. Забаве. И ове године приређене су забаве од наших просветних завода, општина, певачких друштава, а скоро и од евију добротворних задруга Српкиња. Наш лист излази једанпут месечно, те не може све те забаве да прикаже својој публици, а повле тог немају вредности за публику. Спомињемо само, да су приређене поглавито беседе с концертима или позоришним

представама и игранкама, а хвале се од свуда, да су добро прошле и да су донеле моралне и материјалне користи. Од женских задруга приредиле ву, колико је нама познато: Загрепкиње, Вел. Сент-Миклушкиње, Панчевкиње, Земункиње, Дубровкиње, Тур. Бечејкиње.

ЧИТУЉА.

+ Краљ Милан Обреновић. 1854. + 1901.

Ван своја државе, у Бечу, после кратког боловања, упокојио се, 29. јануара (11. Фебруара) о. г. после Косова, први српски краљ, Милан Обреновић, у својој 47. години живота. Политични листови говориће о његову животу и раду, а наше је, да се сажалимо над његовом судбом и да му кажемо: Лака ти била земља, која те прима!

+ Викторија, краљица Вел. Британије и царица Индије, преминула је 9. (22.) јануара о. г. у својој 82. години живота а 64. годиини сретне владе своје. Њу је наследио њен најстарији син, досадашњи принц Уелски, а сад се зове краљ и цар Едвард УП. Покојна краљица Викторија била је поштована од свију европских дворова, а обожавана од свог народа. Она је велика и као жена и као владарка. Женски свет може се њоме поновити. Олава јој!

+ Миша Сабовљевић, један од најдичнијих и најугледнијих чланова бившег в.-кикиндеког диштрикта, вишегодишњи посланик на земаљском сабору, преминуо је у Баји као јавни бележник, у 65. години живота. На саборима се заузимао увек за српске народне интересе, кад год су у опасност долазили. Лака му црна земља била!

+ Катарина Валеријанова Назарјева, знаменита руска списатељка, преминула је прошлог месеца у Петрограду у својој 50. години Написала је до 50 романа, неколико драма и много мањих прпповедака и била је сарадница млогим листовима и часописима. Остала је рано удова, па је тим својим књижевним делима одржала, и лено васпитала своју многобројну породицу.

+ Теодосије Поповић, бивши угледни грађанин новосадски, књиговођа ст. бечејске штедионице, члан потпомагач ерпског учит. конвикта, син бившег комораша новосадског, који је на мајској скупштини 1848. год. водио важну реч, преминуо је напрасно 10. (28.) дец. 1900. год. у 57. години живота. Вечан му спомен!