Ženski svet
12. ЖЕНСКИ СВЕТ
Срикиња на челу. Госте је дочекивала управница т-ђица Мара Велисављевићева са префектицом г-ђицом Маријаном Димовићевом и питомицама. Врло уважени г. игуман о. Амвросије Павловић осветио је са ђаконом г. Димитријем Витковићем
„на свечан начин свечарску водицу, а за тим по
лијепом српском народном обичају сјекао колач са предсједницом задруге гт-ђом бароницом Катинком Живковићком и потпредеједницом г-ђом Јеленом уд. Бранка Јовановића. При том свечаном чину појале су врло складно и умилно саме питомице интерната. Ти лијепи народни обичаји и складно појање учиниле су велик утисак на све
· присутне, који осјећају особиту радост и задо-
вољетво. На лицима сретних питомица огледао се израз среће “и усхићења. У тај час поздрави присутне тајник добротворне задруге г. д-р Богдан Стојановић, који је у кратком и лијепом говору разложио мотиве, који су водили задругу, да интернату као институцији српској даде крено име, и да баш одабере св. Ваведеније, празник којим се елави уведење Богородице као мале дјевојчице у храм божји, дом љубави, смирености и свију врлина. Затим изненадише присутне двије питомице лијепим за овај дан спремљеним декламацијама ; госпођица Марина Поповићева из Сарајева декламовала је красну природну пјесму „У славу креног имена“, коју је баш за ову згоду спјевала т-ђица Милица. Ћукова из Загреба, величајући ову лијепу особину српску а улијевајући у душу младих српских кћери љубав према овом лијепом народном обичају. Послије те декламадије отпјевале су питомице свечарски тропар, а питомица г-ђица Милева Кокотовићева из Плашког захвалила је у лијепим стиховима Стевана
· Бешевића добротворкама, чланицама добротворне
задруге, чијим је великим трудом и заузимањем подигнут овај интернат српски, у ком се осјећају срећне и задовољне. Питомице интерната отијеваше затим евечарски кондак врло лијепо и складно. Заслуга за то лијепо појање припада најстаријој питомици г-ђици Цвијети Бингулчевој. Тиме је ова лијепа свечаност завршена. Гости су понуђени кољивом и другим ђаконијама. Сви присутни не могоше да даду довољно израза својој радости, што интернат одговара намијењеној сврси. Дивили су се чедности и учтивости интернаткиња, благом поступку и материнској бризи управница, узорном реду, укусном а једноставном намјештају, и великој љубави свију за овај институт српски. По народном обичају дариван је свечарски колач и интернату приложена не баш малена
Бр» 1.
свота од 98 К; г. Петар Николић трговац загребачки даревао је слику „Св. Сава благосиља Српчад“. Тога дана послије подне била је мала кућна забава у интернату, коју су питомице провеле у највећем весељу.
Пишу нам надаље да су многе госпође задругарке тога дана даривале интернат разним ђаконијама, а било је дарова и са стране.
Родитељске вечери. Учитељи државних панчевачких основ. нар. школа у горњој вароши, решили су, да ове зиме приређују састанке се родитељима дечијим, да у тим састанцима држе предавања о васпитању дечијем и поведу говор и изнесу мисли о дечијем бољем васпитању и
"напредовању. Оваке су вечери врло корисна уста-
нова и ваља да је прихвате учитељи и по другим нашим местима. Девојачки иститут на Цетињу имао је на Ваведеније пр. г. светковииу свог креног имена, којом је приликом била ев. литургија с благодарењем у инетитутској цркви. Свечавости овој присуствовали су Њ. В. Књаз Мирко, царско руски министар Власов са подворјем својим и госпођом, италијански, српски и бугарски заступници, министри црногорски и многа друга одлична, господа и госпође. На литургији је појао први пут девојачки кор под управом госпођице Данице Тодовићеве. Том приликом издаване су добрим ученицама награде, а за тим је примала честитке од присутних начелница института г-ђица Софија
Петровна-Мертваго. На подне је била постав-
љења трпеза за особе, које стоје у сталној вези с институтом.
Први српски универзитет. 14. (27.) децембра пр. г. прочитан је у народној скушштини у Београду краљев указ, којим се овлашћује министар просвете, да поднесе скупштини закон по коме ће се данашња Велика Школа проширити на
_свеучилиште (универзитет. Нека је ва славу
краљу и народу!
Нов закон о средњим школама у Србији примљен је већ у народ. скупштини. По закону биће у Србији 11 потпуних гимназија и то: 3 у Београду, а по једна у Крагујевцу, Нишу, Шапцу, Крушевцу, Неготину, Пироту, Ужици и Пожаревцу. Непотпуне (са 4 разреда) 16 и то: у Ваљеву, Зајечару, Чачку, Врањи, Лесковцу, Смедереву, Јагодини, Параћину, Алексинцу, Књажевцу, Вел. Градишту, Прокупљу, Лозници, Свилајницу, Ћуприји и Гор. Милановцу. По том закону држава, ће плаћати наставнике, а општине ће давати друге потребе.