Ženski svet

Бр. 1.

ЗАРАВЉЕ.

Туберкулоза код деце. — Као један од најславнијих узрока од куда код мале деце болест туберкулоза, нарочито код деце од једне и од две године, сматра се околност: да се деда тако мала већином баве на поду, те тако највише удишу прашину и ваздух у којима има туберкулозних бацила, пошто туберкулозни болесници много пљују по поду (и ако се то свуда спречава

колико се год може), а као што је познато у њихо-

вој пљувачци има пуно туберкулозних бацила. Те бацила деца, дакле, делом удишу а делом рукама, којима се ослањају по поду, доносе к носу. Да би то и експериментом доказао, Француски војени лекар др. Дједоне поскидао је прљаштину и прашину са руку петнаесторо мале деце, и том прљаштином иницирао 88 комада морске прасади. Услед тога, је 5 комада прасади угинуло од туберкулозе. Због

тога се свима родитељима препоручује, да не | допуштају деци да се по голом поду играју и.

седе, него да увек, пре но што ће децу спустити на под, покрију овај каквом чистом простирком.

Против алкохола потписало је 600 холанских лекара изјаву, да је алкохол шкодљив и убитачан по здравље, срећу и морал. Изјава та има ове четир тачке:

1. „Узимање алкохолних пића, ма и умерено, |

_ шкодљиво је. Алкохол не потпомаже никако ва: рење, већ га спречава. Он може само тренутно изазвати осећај глади, и то је све. Многа стомачна болест, која се приписује толиким другим узроцима, долази једино од уобичајеног пића“.

2. „Погрешно је јавно мишљење, да су алкохолна пића неопходна и нешкодљива, за. оне, који раде тешке послове на великој жези и хладноћи. Доказано је противно овоме, и овим заблудама противуречи искуство“.

8. „У свима болестима, а нарочито епидемичним, они кеји редовно пију, имају слабију отпорну снагу према болести,“

4. „Са наведених разлога треба штпиритуозна пића сматрати као врло опасна, која руше срећу у душевном и телесном погледу и која ни у ком погледу нису за препоруку“.

–а-– ЗА ДОМАЋИЦЕ.

Да кокоши зими носе — јесу обилато храњење и добра нега. Кокоши се морају

изнутра и епоља топло држати. Као средетва

за утопљавање споља служе добре стаје кокошарници, као и прилика за кретање, односно, чепркање. Унутрашња топлота постиже се обиљ-

ЖЕНСКИ СВЕТ.

13,

ним хранењем, топлом кашом, која им се у јутру и у вече даје; давањем увече хране у којој има доста масти, као млека, дебљине од меса, кукуруза, овса, конопљиног семена, те да бубцем произведена, топлота у млевењу те хране, кокошима преко ноћ послужи за грејање тела изнутра, докле се

_ не крећу. Кокоши се нагоне да носе јаја зими

нарочито још хранењем њиховим са зеленбм храном, са месом и отпатцима његовим, додавањем песка, креча. Права храна што дражи као овас, семе од конопље, вино, крупно сечен црни и бели лук, туцан бибер, семе од коприве што се дају забркано у каши имала би се давати само онда и то по мало, кад за ношење јаја подобна живина, неће да носи поред евега обилног хранења и добре неге. Ова срества што драже утодшико дејствују на то да живина носи, што потпомажу сваривање, тиме помажу јачем и бржем мењању хране, побуђује нагон, те се тиме подстиче избирање материјала у телу, из кога се јаја граде.

Купус сушен сачувати. — У Француској најпре главице ољуште до жутог нежног дела — средине — па онда их тако обесе неколико дана на промајном месту, да се евену, то јест да се сувишна вода испари. Онда их ситно на треници састружу, резанци се разреде на свиту или леви, па се изложе сунцу кроз неколико дана и брижљиво преврћу. Пошто се добро свену, онда, се онако на ситу или леси унесу у још топлу пећ хлебну, или над огњиште, докле се потпуно не осуши. За чување мету се у кесе и обесе на сувоме месту. Мора се чешће видети како стоје и ако су се овлажила, привукла нешто влаге, онда се наново просуше, Ако би се то пропустило, могла би купусна резанца побуђати и потрулити. Пре кувања ваља их неколико дана потопити у воду и онда као и обично готовити. Не могу се распознати од свежег купуса, овако приправљена.

КЊИЖЕВНОСТ.

Позив на претплату. Имајући на уму потребе наше црквене књижевности, а на основу добивенога архијерејскога благослова Његове Светости преузвишенога господина патријарха српскога Георгија, потписани покрећу од јануара 1902. год. научно-књижевни богословски лист под називом „Богословски Гласник“, који ће излазити у месечним свескама од 4—5 табака у великој осмини, а уређиваће га уз уређивачки одбор проф. богоел. протосинђел Иларион Зеремски,