Ženski svet

ЖЕНСКИ СВЕТ,

ОД

ХЕЈ МЛАПОСТИ!...

Дан за даном тихо е' круни... Полагано вече пада

Са копреном раширеном Преломљена мога нада...

Ка извору мојих днева Тихано ми поглед плови, Па се губи у бескрају... Ко што моји млади снови,

Хеј, младости, звездо жарка ! Брзо гинеш нада пуна! Хеј, младости, куд се губиш!2 Куд ми тоне жића круна 2! Чаглић, 1908. -

Полагано дан за даном... С њима сунце моје среће Већ залази. да ми никад Не врати се тако веће.

Збогом, зоро, рају мили! Збогом красу душе моје! —

Куд сам златне куле диз'о Туд руине сада стоје.

Ништа више не оста ми, До ли пустих уздисаја... Да у мору њихову се душа Купа сред очаја.. Исаије Митровић.

<> —____—____-

ДОНИбИ.

Сегедин. После екушитинске седнице, Добротворне Задруге Српкиња која је држана 18. (81.) јан. о. г. покренуле су чланице мисао, да се ове године одржи на Сретење забаву ,а корист благајне. И сада како смо извештени већ се чине припреме, а ми се надамо у добру вољу и српеку свест наших честитих задругаркиња, да ће и ове године по примеру прошлих забава знати опет умножити приходе ове задруге, да и опет одену — из прихода са забаве — неколико Српчади п Српикињица овд. срп. осн. школе, као што и ове године беше случај.

Ми се од срца радујемо, да су наше Српкиње тако ехватиле своју задаћу, особито се радујемо, што не слажу паре, већ што их дају на племените цели. Заиста јепохвале вредно, да ова мала задруга, данас има-4 питомице, које се спремају за учитељице Ми од наше стране из срца честитамо ОСрпкињама Сегединкињама, на родољубивом им раду и такој свести. Док је у Сегедину Српкиња, које овако сватају задатак Српкиња, дотле нек се нико не плаши за нас Сегединце. Ваљда и нема Србина и Српкиње, који се не би сећао и уверен био о оној: Ср бина само слога спасава.“ Овд. срп цркв. оптћина, и ова задруга еве се такмаче у добрим делима

и слози. Па тако и ваља. Хвала Богу овде није.

улетео црв слепа партизанства, већ сваки свога посла гледа. Парох и учитељ ове честите опћинице, могу се поносити, што све иде како је Богу мило. И наша трговачка омладина под вод-

ством честитога и одушевљенога трговца Радивоја Павковића мушки ради, и кроз кратко време ће се основати певачка дружина (стална). Бог да прости. Срећно! Само напред сви слошки, у слози је наш спае.

дје оје

( Светосавска бесједа џ Осијеку.) У сриједу 14. (21.) јануара о. г. у вече, приредила је „Српска женска добротворна задруга“ у просторијама доњоградске „Касине“ свечану бесједу с игранком. Све тачке програма испале су на особито задовољетво присутних, тако, да одобравању и аплаудирању није било краја.

Српско пјевачко друштво испунило је двије тачке програма, отијевавши „Светосавеку пјесму“ и „Омјесу ерпеких народних пјесама“ од Д. Јенка. Друштвеним кором управљао је коровођа г. С; Кристић, који је и овога пута, као увијек заслужио свако наше признање. Једино је, што би му могли мало приговорити то, што је вокални дио програма могао бити мало више заступљен. Ванредно срдачно примила је публика прецизно изведени: „„Птртоштри“ у азтоји од Х. А. Рајнхолда, што га је одевирала госпођица Софија Петровићева. Овај концертни Рајнхолдов комад, којим је гђица Петровићева убрала први свој ловор-вијенац, пружио јој је прилику, да се истакне изванредном лакоћом евоје необичне технике. Буран аплауз, којим је била обасута млађахна даровита свирачица, принудио ју је, да се захвали публици на толиком одликовању. Будући да бурном пљеску није било краја, била