Ženski svet

Бр. 8.

КЕНСКИ СВЕТ.

155.

бити добро дошло. Шевкет бег да се пресели у његову кућу и ту да живи као његов рођени брат. Он гурну вратару сребрн новац у рукуи овај му исприча свесрдно све што је знао о Шевкет бегу и његовом садашњем пребивалишту. Носач који је оптерећен са сандуком био присутан при овом разговору, 19 Ја познајем кућу и одвешћу вас тамо,“

Затим седоше Ферхад и носач у један чамац и одвезоше се преко златног рога у Стамбул натраг. Ту је ишао оптерећени хамалин полако напред, да своме госи покаже пут.

Ту су обојица оставили добро посећене улице, па се нашли у једном пустом и сиромашном кварту. Амалин се уетави пред једном у пола срушеном плетаром и рече:

„Ми смо ту.“

Врата ове срушене колебе бејаху отворена. У сиромашном простору, у који се кроз њих улази, беше једна старица црница.

„Јеси ли ти дојкиња Шевкет бегова 2“ упита

Ферхад. „Јесам.“ »Ја бих проговорио пар речи са њим.« „Онда морате малчице очекати. Он није код куће,“ „А где је; ја бих га потражио.“

„Боље је, да га сачекате овде. Он је у овај мах заузет послом и ви би га само узнемирили. Но ви нећете дуго чекати. Уђите у кућу и сви сте ми добро дошли; или ако вам ее боље допада онда седите на ову клупу пред вратима. Ви ћете отуда видети бега на друму, кад се врати са гробља,“

„Са гробља 2“ рече Ферхад зачуђен.

„Као што рекох: са гробља,“

» Шта има бег, са мртвима 2“

„Ми смо тамо прострли рубље, да се суши и њега ће донети мој син натраг.“

„је ли бег сасвим осиромашио, да мора вршити таке пословег« упита Ферхад забринут.

»Ми емо саевим сиромашни људи,“ одговори црница; али то не би чинило ништа, да ми се син није тако јако ражалостио,“

„Ја се надам, да наскоро у опште нећете имати повода да се потужите. Ја сам бегов пријатељ, те ћу и њега и тебе ослободити из овог жалосног стања у које сте упали.“

„Бог те услишио синко,“ Она погледа својим жарким очима, које бејаху још увек оштровидне, на друм и рече журно. „Ено ми сина, где долази.« Ферхад се окрену и смотри висока коштуњава човека у сиромашном оделу, који погрчен под тешким теретом амо се примицаше. Ферхад беше као скамењен.

После неколико часака, несрећни човек, беше стигао пред колебу и спусти се ту, ни речи не говорећи; а амалин, који беше међутим спртио своје бреме, поможе му да се овај опрости тешког терета. Он се наслони натраг, пружи руке и уздахну тешко. Онда утре зној са, чела и рече промуклим главом: »Дај ми пити мајко. Јако сам жедан.“ Ферхада и амалина као и да не видеше. Старица отрчи у кућу и врати се, носећи пун крчаг воде У руци, који бедник у неколико гутљаја испразни. Онда се тек окрене Ферхаду и рече учтиво, али не понизно:

»Шта заповедате господине 2“

Ферхад не би познао Шевкет бега, да није било оног великог белега усеченог од сабље на, његовом челу, који му је сведочио, да се заиста налази пред истим човеком, који га пре неколико година примио у богато намештеном конаку и који га је онако издашно подарио. „Ви ме непознајете беже“, рече он учтиво. »Моје је име Ферхад. Ја сам био пре извесног времена гост, да нашега заједничког пријатеља и учитеља заступим у свирању непсе.“ '

„Извинте ме ефенди; што вав нисам одмах познао, Био сам болестан и моје је памћење потрешено од те болести. Сад се сећам свега, што се односи на тај наш састанак. Добро ми дошли.“

Речи су биле учтиве, али их Шевкет говораше изнуреним и равнодушним тоном. Ферхаду се чињаше као да му његова посета беше досадна, но то га није смело спречити, да не изврши своју намеру „Хоћете ли ми допустити, да проговорим неколико речи с вама2“ упита, он.

„Драге воље ефендија“ одговори Шевкет. „Молим вас изволте поћи замном.“ Он етупи у колебу, прође кроз еиромашни простор, кога је Ферхад са улице видио, отвори једна врата, која вођаху у један собичак, који сада чињаше сав стан, некад тако размаженог Бега. Чемерно је изгледало у њему. Шевкет замоли Ферхада, показујући руком, да на уском тврдом дивану узме место, који беше покривен поцепаним ћилимчићем, а он се спусти спрам њега на ниску дрвену столицу. Онда екрштених мршавих руку преко колена он равнодушним и тупим изразом лица. чекаше, да Ферхад одпочне говор. Овај се прибра часком, па поче: