Ženski svet

186.

„Кад сам вас први и последњи пут видео, ви сте ми тада, пре но што сам отишао од вас, учинили, за моје ондашње прилике, веома велик Он застаде; али га Шевкет не прекиде и он продужи даље: „Са овим је новцем ушла срећа у мој дом. Све што сам е њим предузео, донело ми је велику добит — и данав сам богат човек. Ја сам на разне начине покушавао, да вас о том известим и том приликом да вам изразим моју захвалност за учињено ми доброчинство; али ми до сад није испало за руком, да вас нађем. Данас тек видим вас пред собом и стање, у ком се налазите, храбри ме, да вас замолим, да ми дате нов доказ ваше благонаклоности“. „Шта могу ја, коначно упропашћени човек, да учиним за вас срећногг“

новчани поклон,“

Ферхад устаде, наслони своје руке на рамена, пред њим седећег и од несреће изможденог човека: „Ја у вама гледам брата и пријатеља“, рече он; „будите и ви мени то исто! Хајте самном у кућу, коју сам подигао помоћу ваше дарежљивости и сматрај те је, да је и ваша,

"Опоравте се ту од беде, која вас је снашла и у де,

када се осетите да сте телесно и умно здрави, онда почните да живите новим животом. Ви сте млади, бог је добар и још све може бити добро“.

ЖЕНСКИ СВЕТ,

Бр. 8.

па потрешен до дна своје изнурене душе, рече: „Ја сам водио мрзак живот и ред је да га испаштам Нисам се никад на то потужио. Моје срце није било тврдо и ја сам многим учинио добро. Ви сте први и једини, који ми то признајете. Мени. је то доста и ја би се радо одазвао тој валпој доброти и верности; али не могу. Ви ми велите, даћу у вашој кући опет оздравити; али ја сам смртно боле: став. Да ћу почети новим животом да живим — ја сам то питање већ пречистио, мени нео стаје друго ништа, него молитва; бог нека ми опрости моје грехе и нека ме прими у царство небесно; ја немам друге жеље, већ смрт, која би, мојим патњама учинила крај на земљи. Зато: хвала вам на вашој великој доброти и немојте се љутити, што је одбијам“.

И Шевкет уста;

· Ферхад је још дуже тешио Шевкета, он се није усудио, да говори о донетим поклонима, који су били још савијени у сандуку — јер какву би циљ могле имати свилене чохе и скупоцени плаштови у сиромашној колеби једне праље, али он мољаше свога пријатеља, да прими своту новаца, мању, већу, те да у свом намеш-

_тају учини потребне измене. Шевкет оста при

том, да од Ферхада не прими ништа, и овај се мораше да удаљи, без да је ишта постигао.

(Свршиће се).

ДА

Да л ће икад засвј'етлити Дан елободе моме роду К'о што јарко сунце сија

На небесном плавом своду.

Да ж ће икад слава стара У пурпурном своме сјају Сједињена Срба виђет'

У братескоме загрљају.

Да л' ће икад моћ и снага - Повратит се опет стара,

Каква бјеше за Душана,

Најсилнијег српског цара.

Да ла ће икад Србу спасти Ропства худог тешки ланци И засвјетлит дан слободе У румени своји зраци.

Да л ће икад б'једни сужањ

Опростит' се таме клете, Ломи Вакуф (Босна), 16. (ХП.) 1908.

ЈУ ЋЕ ИКАД.

Да л ће икад српска мајка, У слободи љубит' д'јете.

Да л ће икад крв невина Земљом престат да се пуши, Обијести да л ће нестат', Што нам име у прах руши.

Да л ће икад српска пјесма Хорити се пољем, лугом,

Да не буде прекинута

Ни јецањем, нити тугом.

Да лг ће икад српска сеја, Виђет' брата ведра чела, Мјесто да му гробак кити Сузна ока, лица свела.

Хоће, хоће! Све ће бити,

С братском слогом доћ' ће икад

Али без ње, мили роде,

Али без ње — никад, никад!.. Милош П. Крагуљевић.

наиве о Фр ф-афрваи не