Ženski svet

јих би један задржао себи, а други слао у Петроград.

Ватпм је имао још једну задаћу. Независно од руског званичног посланства, слао је он цару Николи извештаје о француској политици. И што је бпло још скривеније, — он је морао посматрати рад п живот руских високих личности —- па и самих чланова царске породице, —- кад би се налазили у Парпзу. Ове пввештаје слао би у шифрованим депешама, које су умели читати само цар п гроф 'Толстој. Ове списе није никада адресовао на цара, него на његова љубимца, грофа Бенкендорфа, који би пх цару предавао онако затворене.

Оно, што је Мпржер радпо код овог одличног Руса, било је веома једноставно и за њега заиста пријатно. За преписивање депеша употребљавали су га ретко, али су га вато чешће слали у књижаре, да купује књиге или да плаћа рачуне. Осим тога је састављао поппс књига, које би се слале у Русију. Он је морао расецати много књига, а допустили су му, да чита, колико хоће. Наравно, да је то све било по вољи будућем књижевнику.

У току неколико година пошло му је за руком, да стече у књижевности чврсто подножје. Наравно, са својим стпховима и драматским покусима није у почетку имао среће, али подлисци (гешебопа) су му добро пролазили код мањих новипа. Код двоје модних новина постао је помоћни уредник. Вадаћа му је била, да чланке — писане сгтручњачком руком стилпстичен псправља. Пошто је имао веће приходе, остави он родитељску кућу и изнајми собу у некој кући Мазаренове улице — 1840. год. |

Чјесто, долавећи у стан, сретао је у дворишту неког отприлике тридесетгодишњег човека са занатлијским изгледом. Пале би имао под руком хлеб, а у руци боцу воде. Хлеб би доносио од пекара, а воду са блиског сгуденца.

Овај човек беше Петар Јосиф Прудон, испочетка једноставни књиговезачкп помоћник, а после гласовити социјалиста и писац књижпца: „Шта је пмање 2“ п „Имање је крађа!“

ЖЕНСКИ СВЕТ 39.

Наш млади јунак био је вешто лакомислен п неуредан, па тако једне вечери не мога наћи своје перо, да напише некп чланак. Он сиђе к господину Прудону, — којп је становао у истој кући, да повајми једно перо. Како се изненадио, кад је опазио ону једноставну уредност и чистоту у соби социјалистовој, који се покава веома учтив и предусретљив. На његову столу лежало је више књига ма јавне књижнице. |

Веома мирно рече Прудон своме посетиоцу: Већ је дуго трајала сптнарија са броширама; сада хоће да дигне сурово оружје, па да друштво разори једним великим страшним делом, које ће имати наслов: „Злочин цркве и државе“.

(ООбадва књижевна суседа често су се дружили од тог дана, али то пријатељство није дуго трајало. У једним социјалистичним _ новинама – написа Прудон чланак против песништва и лепих вештипа, где између осталога пајави, да је један бродар или тесач бољи и — наравно — кориснији члан људског друштва, него Виктор Иго, слављени песник.

Бивши велики поштовалац Виктора Ига, наљути се Хенри на Прудонов чланак, те напише „одговор“, у коме назове Прудона варварином. Тај „одговор“, потписан целим именом, изиђе у тедним повнатијим новинама п направи читаву узбуну.

(лучајно дође тај чланак у руке грофу 'Толстоју п овај запита младића: „Јесте Ви писали овај чланак против Прудона 2"

„Јесам, господине грофе!“

— „Па то је веома добро!“

Миржер спомене на то, да чувеног социјалисту лично познаје и да овај управо намерава да напише велико дело.

„Та то је све интересантно, што Ви мени кажете, млади пријатељу! рече гроф. „Ако шта више довнате о томе, јавите ми. Вашу месечну плату дижем од сада на седамдесетипет франака“

Како се види, младић је имао користи од познанства генијалног социјалисте. Међутим је Прудон мислио, да му је пспод части, вавргавати повинарску по.