Ženski svet

Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ 41.

писац свој рукопис и нешто још поправи, што му је пало на ум. Пошто је већ било касно, а он уговорио састанак са својим пријатељима, помисли он, не би ли боље било, да рукопис пошаље градском поштом, а не да иде чак тамо у уредништво.

У том тренутку врати се Иванов, носећи потписану депешу, а уз то једну другу кратку, шифровану, која је имала ићи заједно са овом другом. Мпржер доби налог, да обе депеште, одређене за цара, адресује на грофа Бенкендорфа.

„Брзо!“ рече секретар. „„Лакај ће одмах на пошту. Ја ћу одмах донети грофов печат“

И опет оде.

Хенри узе две велике лепе куверте. На једној написа адресу: „Високородном господину грофу Бенкендорфу у СанктПетербургу , а на другој: „Господину Висметру, уреднику „Корвзера“.

Затим тури оба рукописа унутра. У брзини, — била је уошште прилична порција лакомислености и немарности у његовом иначе љубазном и добродутшном карактеру, — промени он рукописе. У куверту цареву метну он рукопис свога романа 8. у“ вуверту „Корзер“ -ову — депеше.“)

Иванов донесе печат. Писмо на Бенкендорфа запечати и преда лакају, који оде на пошту, а пет минута после пзиђе Миржер задовољан из ппсарне. Своје писмо баци у прво сандуче градске поште и одјури у своје друштво.

Другог јутра био је господин Висметр забављен писмима, које му је пошта донела. Он отвори једну велику куверту, на којој је упознао Миржеров рукопис и нађе два списа. Један је био састављен у поракрнинирии шифрама, а друга у најбољој француштини:

„Величанство !

Побојавања последњих дана претворила су се на жалост у збиљу. Револуција је победила! У овоме тренутку када пишем, светина роби и опусто-

#) Ово је истина: то спомиње и Миркур у Миржеровој биографији.

шава Тиљерије. Његово Величанство краљ Луј Филип и цела Ерањинека породица, налазе се на бегству. Господа „Ламартин, „Ледри Ролен, Луј Бланк и другови налаве се у градској кући као привремена влада и управљају оданде Француском.“ За тим је била најоштрија критика привремене владе.

„Сапристи!“ повпче Висметр. „Откуд Миржеру овај дипломатски спис 2: Ваљда држи, да ћу га издати у „Корзеру :! А, лепо бих прошао: побеснела светина разбила би ми и прозоре п врата!“

Брже боље пошаље он људе на све стране, да траже лакомисленога писца. "Гребао је четрнаести одељак романа, пошто је тринаести био већ одштампан. Али Миржеру ни трага ни гласа. Тек касно после подне дође он однекуд и донесе свршетак четрнаестог одељка.

„Сасвим лепо“, рећи ће Висметр. „Али где је почетак 2“

„То сам Вам послао јуче градском поштом“

„Не, несретниче, ево гледајте, шта сте ми послали!“

„Господе Боже!“ викну Хенри упрепаштен. „Ове дво депеше су одређене за руског цара! Из непажње сам му послао „Орбасана“. Наопако, ја морам одмах к грофу Толетоју !“

„Стојте“, рече уредник. „Ви не смете ићи, јер Вас је тешко наћи, кад Вас треба Ја хоћу почетак четрнаестога одељка! Слагар већ одавно чека |“

„Али господине“ —

„Никаква изговора! Моје повине су мени прече, него европска политика и околности руског цара. Ми не смемо пустити читаоце да чекају, јер су сад баш радовнали, пошто је Орбасан одвучен у подвемне тамнице. Молим Вас, драги мој, седите овде, па пишите!“

(Он је имао потпуно“ право, те се Миржер не могаше отети. Он седне у уредниковој соби за сто и брво исписа

прву половину четрнаестога одељка. На

срећу знао је напамет. После неколико сати био је готов. Међутим је непрестано мислио, шта да ради с депешама.