Ženski svet

134. ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 6.

ховом лијепом друштву и веселом расположењу; тако нам брзо вријеме прође, да се зачудисмо, кад звона са цркве навјестише свршетак ев. литургије. Кроз мадо, ево књажевских кола пред цркву, а ми сви упрли очи па палаз црквени. Најприје угледасмо дивног ставитог књажева командира, а за њим ево књагиња, па књаз, те се пред црквом зауставише, док Њ, К. В. књаз подиже капу п ускликну пут народа: „На здравље вам Ђурђев- дан!“ Док се од свуд заори: гКивио! Живио! == Чекамо још — сада ће да изиђе млад пар, насљедник Данило са књагињом Милицом. У кратко ево п њих. То ми бјеше први пут што сам пх из близу гледила. Зањеше ме —- морам да пекрено кажем — да при чаробној љепоти младе књагиње, не имадох кад престолонаељедника погледати. Витка става, у финој елегантној бијелој свиленој тоалети, са великим бијелим боа, и црним округлим шеширом, преко кога се дугачко бијело перо епушташе, изгледала је, као каква вила, права богиња љепоте.

Пошто онш изађоше, а за њима и сав народ и музика, те наравно, и ми ћемо до двора да их пратимо. Ту пред двором сви се заустависмо, музика красно удараше „црногорску химну те стојећи ту, виђесмо све министре и великодостојанественике, који иђаху у двор да честитају. Стајасмо и ту њеколико, док виђеемо, да је већ доба да идемо на објед, тим више што емо код једног пријатеља на крено име позвати, те, дакако, не смијемо да се одоцнимо. По подне ћемо да се још иеспењемо на Орлов-крш, пред вечеру завод, а сутра у јутро ћемо натраг налпој кући. При обједу врло лијепо и весело проведосмо, у прво, што наш пријатељ, господин Драгић, се госпођом и ћерком, врло су гостољубиви, те нуде и часте баш по ерпеком обичају; ас друге стране пађосмо ту финог и отменог друштва, од којега

или баш

— не бисмо се били лако одвојили, да нас није прп-

тезала родитељска љубав к миломе нам дјетету.

Дигосмо се да одлазимо, те ако пкако узмогнемо још ћемо па Орлов крш, који се подигао више Цетшња, и ту еви странци иду, за одозго виђети сву цетињеку чаробну околицу. У путисмо се, хитајући, да се у завод не одоцнимо, гђе нас наша Анка се неетршљењем очекива = пењасмо се уз брдо пуни весеља, посматрајући е висине дивну околицу усред које се Цетиње простире. За кратко, ево нас на врх. Ту је опст лијепа величапетвена гробница у којој је закопан књаз Данило. Док смо ту уживали гледајући свуд у наоколо, примаче пам се на најуљуднији начин Црногорац, (стражар, који ту живи) и поче да нам показује сва знаменита мјеста у околици; пошто емо се ту још њеколико задржали, опростисмо се е нашим Јрногорцем и кренуемо натраг. За час ево нав на Цетиње, те одмах у завод. Чим уђосмо опазисмо врата од баште да су отворена, примакосмо се, док нас ђевојчице угледаше, пи све наше познанице с Анком трче нам на сусрет, поздрављају нас пи љубе ме а наша Анка не зна гђе је од весеља. Има ту преко осамдесет ученица; има пх доста из Котора, Боке, горње Далмације, па из Поле, Осјека, а чак и из Беча. Ту се њеколико е њима зауставпемо, а виђоемо, да се већ поћ примакла, те пођосмо, да се опростимо са цијењеном госпођицом пачалницом, затим се се нашом Анком

"пизљубисмо по ето пута, и изиђосмо из тог дивног

института, који нам најбољи утисак остави, као п све остало тога дана на Цетиње. Те ћу још да препоручим Српкињама сејама, да ако која мисли на Цетиње, нека избере Ђурђев-дан. А увјерена сам, да ће осјетити тај дан душевно задовољство, које свак, ко ерпеки осјећа, овјетити мора. Олга Стефановић.

сар

На освитку мајског дана на глас звона јутарњега, са осмејом пробуђена шта си о њој снила мајска ружо мила2

~) Мајска ружа.

Далљ си у сну, ружо дивна, њу видела; да ће она ових дана врло сјајна,

ко краљица мајска

бити дивна, бајна2

Па када се њојзи погнеш пришани јој ружо мила: »Да сам завет дао Богу и да без ње никад живети не могу!«

даје

С хађареког.

М. Новаковић.

Пе