Ženski svet

Бр. 11.

играња, представљања овога комада, нисам знао чему пре да се дивим. Свака, ма и најмања тачка овог комада, верно износи и издаје свога творца г. Кочића, за писца великог, за писца генијалног. По свршетку овог прелепог комада, настао је силан и буран аплаус и одушевљено клицање: Кочић, Кочић, Кочић. И ускоро завеса се диже а генијални Кочић са својим Давидом и Јазавцем указа се на бини. Силно пљескање, клицање, поздравише добродушног писца. Завеса се спусти и тиме се заврши ова свечана представа а с њом и седница одржана у славу бесмртног Јанка.

Како видите, скроман је ово распоред, али је он акт велике и бескрајне љубави, те топле благодарности и овдашњег српског народа према славуј-песнику — покојном Јанку. С тога из исте љубави и симпатије према неумрлом писцу написах ово неколико топлих речи, надајући се с пуним правом, е ће те их Ви као и ваши читаоци лепог »Женског Света« истом љубављу и истим симпатијама прочитати, којим сам

их писао. Милорад Ј. Закић. -

—0~—

Земун, 16. октобра 1905. Поштовани господине! Ако сте радознали да чујете што о земунској женској задрузи, ево да Вам опишем, како је провела женска задруга о. год. своје

ЖЕНСКИ СВЕТ

257. свечарство, своје крсно име, Малу Госпојину На свечарство су позвате све чланице и све грађанство и искупио се велик број како на св. литургију, тако после и у салу при резању колача. Колач је пререзао преч. г. Марковић, капелан, са кумом пошт. гђом Христином Лаушевићком, а у вече је било забавно вече са томболом, које су приредиле вредне наше одборнице и својски се потрудиле, да што лепше испадне. И успех је био крунисан сјајно, јер је слава и забава испала на опште задовољство целе публике. Распоред забаве био је овакав: »Пролог« је говорила гђица учитељица Мара Ковачевића, а говорила је о значају крсног имена код Срба. Говор је био леп, смишљен и саслушан је с највећом пажњом. За говором је дошла томбола, која је ванредно занимала публику, јер се на лицу сваког суделача видела радост и веселост, особито кад је ко ишао да прими коју добивену ствар. За томболу и њено приређење имају опет највише заслуга саме одборкиње, али и остало грађанство, јер се госпође и грађани надметали, ко ће на ову приложити што више и што лепших ствари. Било је доста прилога и у новцу. У опште, ова је. забава испала ванредно лепо, а посета је била да не може боље бити. Сав наш отмен свет дошао је на ово забавно вече, а младеж

се после разиграла па остала до зоре. Ваша будућа претплатница.

~брес

Благо мени.

Ти си срећна, је ли душог

Срећа ти се ко алем сија!

Нека, нека, благо мени,

У тој сам срећи, срећан и ја! Модрича.

Нека тако вечно буде, То ти жели срце моје; С твоје среће, толи дивне,

Мирно склапам очи своје! Милан М. Трифуновић.

——рејев-——

Муко моја зверко гладна!

Шта ми можеш више бити, Него опет мука самог

Можеш жуч ми у груд лити, Да се опет порвамо...

Бигаћ, 1905.

Али ја сам доста веће У коштац се с Тобом хват'о, Више ми се рват неће Последња је моја на то.

Ил омани, ил се ка'ни За навеки мене јадна, Ил тамани, ил ме мани Муко моја, зверко гладна! Исаије Митровић.

– ак: