Ženski svet
/ ЊЕ пао _-__.-_____Бео _о- сиде дада пови _сошоша из _ __- п_.-=—
Бр. 2. ЖЕНСКИ. СВЕТ 19;
ПРОСВЕТА. УГАРСКА,
Угарске државне власти отварају. као што сомборски лист „Слога“ јавља, идуће школ. 1906-7. г. женску тарговачку школу у Сомбору. Она ће трајати годину дана п учиће се у њој евип предмети, којп спадају у трговачку струку. Шрпимаће се у њу оне женскиње, које су довршиле четир равреда грађанске пли више девојачке школе или које положе пријемни пспит ва то. Смер је те школе, да да прилике женскима, да се спреме за трговачку струку или сличним звањима, на које се данас многе женске одају. Предаваће у тој школи професори са тамошње трговачке школе.
Исто одељење је отворено почетком ове школске 1905-6. г. уз новосадску ттреовачку школу п уписало сеу њу већ прве године 10—20 ученица, међу њима десетак Српкиња. Сметња је овде велика школарина (150 круна годишње), а било би и више ученица.
Исти лист сомборска „Слога“ доноси, да ће кр. уг. министарство пољопривреде идуће ушкол. године подићи у Сомбору п државну економску школи, у којој ће се поглавито пеговати вртарство, а сама школа служиће као узорно газдинство за Сомбор п околину. На ту цел је већ купило то министарство 100 кат. јутара ораће земље близу вароши.
Школски лекари. Кр. уг. министар просвете у споразуму с министром унутр. послова заводи ове године у целој вемљи установе школских лекара за све основ. нар. школе. Лекари ће бити дужни да пазе на здравље школске деце и долавиће сваки дан у школу пре предавања да прегледају децу п да се увере о њиховох вдраветвеном стању, те ће слабе п болешљиве опраштати од школе, од ручног рада, гимнастике и т. д. Награда ће им бити 40 К годишње од разреда.
БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА,
О божићњем одмору прошле годтпне састали се у Сарајеву срп. нар. учитељи из Босне п Херцеговине где су рештли п правилима утврдили своје удружење, које пма смер међусобног помагања у моралном, стручном и материјалном односу свога сталежа. На ту цел ће покренути и свој лист под насловом: „Српска Школа“. Ми се радујемо овој појави и желимо нашем учитељству у тим крајевима сваку срећу и напредак.
ХРВАТСКА И СЛАВОНИЈА.
„Земаљска госпојписка удруга“ у Загребу добила је одобрена правила од вемаљске владе, да може основати; Школу за жућанстиво м уједно је п то решила та влада, да даде тој школи субвенцију од 2000 круна да може лакше отворити ту школу. О свему томе је удругу председница њена баница грофица Пајевића, а секретарка петог друштва г-ђица М. Јамбрпњакова изпестила је, да су на молбу ове удруге рештле пожешка жупанија п опћине Нова Гравишка, Карловац п Ловипац, да су основале за ту школу: жупанија пет, а општине по једну штилендијску звакладу, којима ће слати тој школи питомце и интернат. .
У истој седници од 8. децем. 1905. г. по нов. к, донела је та удруга решење на предлог своје председнице, да удруга узме на себе п ту бригу, да се побрине, како ће се унапредити домаћа индустрија п како ће се сачувати народна уметеноста а уједно, да се постара како ће набавити васлуге сељанкама пв тих домаћих проиввода. За обе ствари изабрани су посебни одсеци, којп ће порадити, да се ове идеје и остваре што скорије. Срећно да Бог да!
АМЕРИКА.
Први. тепит. Српска основ. народ. школа у Сан-Франисеку у Америци, коју је основала тамошња Добротворна Задјуга Српкиња пмала је новембра месеца 1905. г.п први пепит е децом. Ту школу је похађало те прве године 10 мушке п 11 женске деце, а учили су од привремецог учитеља, г. Вељка Радојевића, уредпика „Српске Незавпспости“, Школа је трајала ове прве године седам месеци а недељно по 5 часова. Деца су учила засад само читати, а писати п говорити српоки, јер остале предмете уче у тамошњим оси. нар. школама. Деца су показала леп успех, а секретар женског друштва, г-ђа Олга М. Зетовић, препоручила је деци на завршетку пспита у лепом говору, да слушају своје старије, да се добро уче, како би били од користи Српетву, кад одрасту.
ДОЉНА АУСТРИЈА.
Дољно аустријско вемаљско школско веће издало је наредбу, да се у будуће свима учитељицама каже гостођа, а биле удате или неудате, јер су оне духовне матере школској деци.
ЗА ДОМАЋИЦЕ.
Да се насађене кокошке сачувају од вашију, учиниће добро свака домаћица, кад пре насада поспе по гњезду мало праха од петуцаног сумпора. Задах од сумпора уништи сав гад па квочки док лежп, те је опда мпрна пи гдрава.
Против буба шваба може се по енглеским пронасласцима згодно употреблти емеса овеепог брашна, гипса и шећера. Узме се 7, озсеног брашна, у; гипеа и мало шећера бела. То се добро измеша и онда посипа тамо, где тог гада има и потамане ее. Али је пајбоље средетво убпјати тај гад. Посути мало зелени илп маспу крпу нашто се те бубе купе, па онда ноћу набрзо ући п погазити. То се понавља неколико вечери, па ће га нестати.
ни
РАЗНО.
Увоз лажне косе у Француску. У фра:цуској је пастала велика секудица па лажној или туђој коси. Од како су отпшли из Француске скенске конгрегације (калуђерке), јер оне су секле косу кад су улазиле у тај чин. У Француској се сад унозп коса највише пз Китаја (Кине) и то: 20 хиљада килограма. Из Италије увози 6 хпљада килограма а остало па других земаља, јер јој треба годишње до 54 хиљада кплограма.
—_тл —
КЊИЖЕВНОСТ.
Нови листови. »Здравље« орган »Друштва за чување и неговање народног здравља«, уређује професор Др. М. Јовановић-Батут. Бр. 1. Год. |. Излази у месечним свескама од два
-
· : · ~ 5 ава У ми оси = = | инв ољиј___---— кон у па = си о === „на __БЕтивикљ