Ženski svet

Бр. 11.

доровне на Цетињу. Из тога завода изишло је већ доста интелигентних и европски образованих Црногорака. У томе заводу, сем остале гимназијске наставе, науче веома добро француски и руски језик. Један мали број Црногорака школује се у Русији.

Српкиње у Босни, Херцеговини и Далмацаји, и ако ву од природе веома интелигентне, у маси се нису кудтурно много развијале. Од њих су најпогодније за културу Далматинке, онда долазе Херцеговке и напослетку Босанке. Херцеговке и Далматинке живе тешко, јер је земља сиромашна, а и остале прилике у којима живе, нису погодне. Бованке живе нешто мало боље, јер је земља богатија, али стицајем разних околности и оне се не развијају онако, како би им њихово имовно стање допуштало.

По варошима се женскиње, од десетак година овамо, школује, али не у великом броју и у оном правцу као у Србији.

У новије време, осећа се п код њих јачи покрет за стварање корисних женеких установа. Резултат тога покрета је оснивање извесног броја женских добротворних задруга, Радничког “Кен ског Удружења, и још неколико таквих установа.

Једна велика добротворка српских женекиња, у Босни и Херцеговини, прва поборница за културу тамошњег женскиња, јесте племенита Мис Павлија Аделина Ирби. Помагана евојом другарицом и пријатељицом, Макензијевом, она је пружила могућности многим младим Српкињицама у Босни и Херцеговини, да се школују и култивишу. Добар део тамошњег интелигентног женскиња има само Мис Ирбијевој да захвали за ово што јесте.

Код Херцеговки и Босанки национална је свест веома развијена, код северних Далматинки не толико, а у Јужној Далмацији, Боки и Паштровићима, народносни осећаји такође су врло развијени.

Српкиње са ове стране Саве, у Срему, Олавонији, Банату, Бачкој, Барањи и Хрватској, као маса доста су култивисане. Може се казати, да по култури оне долазе на прво место повеле Српкиња из Србије. По природној интелигенцији јаче од њих стоје Херцеговке, Далматинке и Бованке, али ове последње се у масама школују, те се није чудити што културно тако добро стоје. Не само женскиње по варошима, већ и велика множина сеоске женске деце одлази у школу. Највише их еврше у родном месту

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 201.

основну школу, а доста их после одлази у варош, где свршавају више девојачке и учитељске школе. Мален део, нарочито из богатих кућа, васпитава се по разним заводима и католичким манастирима. Општи тип образованих Српкиња, са ове стране Саве, је више друштвено лепо васпитана жена но професионално образована. Наравно, да има доста и ових последњих,

И међу овим професионалним образованим Српкињама има највише учитељица, доста евршених ученица тргов. академије, које су по разним радњама и новчаним заводима књиговође, неколико доктора медецине и неколико музичарки. Код ових Српкиња национална евест веома је развијена. Оне се свим силама старају, да не упадну у море туђинштине и веома много чине напора, да своју децу подигну у што ерпекијем духу. Ко зна у како тешким приликама живе оне, знаће да је то веома велики посао. Због тога оне веома много чине за српску школу и цркву, имају велики број српеких женских добротворних задруга, Девојачких Кола, “Кенеких Конвикта, Српеки “Кенски Завод Мајке Анђелије у Пешти и т. д.

И ове Орпкиње имају свој лист, који се зове Женски Свет.

Иначе, опште црте ових Српкиња и на селима п по варошима су: велика вредноћа, штедљивост и вешто газдовање и кућом и земљом и радњом. Ови Срби држе много земље у евојим рукама, коју на веома рационалан начин обрађују. Њихове жене напоредо је с људима и са истим разумевањем култивишу. Због тога Срби у тим крајевима и материјално релативно добро стоје.

Остаје ми још да вас упознам са најнесрећнијим и у сваком погледу најназаднијим женама у Европи, са Орпкињама из Старе Србије и Маћедоније. И ако сам неколико година међу њима живела, немам, на жалост, ништа да изнесем, као доказ њихове културе. У овим земљама садашњост је тако тешка, да им ни будућност не улева никакве наде, а живи се једино од прошлости: Од поошлости лепе и славне, али тако давне.

Можете и саме мислити, како је мртав и безначајан живот, где се лепи тренутци траже само у прошлости.

Да би било јавније њихово садашње стање,