Ženski svet

Стр. 254.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр 1

тине српских жена стењу под тешким игом ропства.

Тим женама које још живе у потпуном мраку, ми из Србије морамо да помогнемо. Ову своју

делатност употребљујемо на то: да им учинимо живот могућним, да им осигурамо слободу кре-

тања и да им дамо начина да се и оне култивишу. Двадесети век је несумњиво век цивилизације и културе, и они милијуни Срба и Српкиња, што живе животом који не чини част ни Европи ни Оловенству, имају такође на њих права. То ми од будућности тражимо и очекујемо, Завршујући евој дуги говор, ја молим учеснице овога свечаног скупа и све сестре Словенкиње, да се у својој средини, код својих људи, заузму за судбину оних њихових сестара, које још и данас трају мучне дане.

Ако и најмање допринесете, да се положај ових бедница побољша, будите уверене: да сте

учиниле веома много за човечанство и Оловенство, а највише за феминистичку ствар.

Када се и том ведиком броју Српкиња које страдају, буде признало право на живот, право да и оне могу људски живети, кретати се и култивисати, — феминистички покрет добиће још неколико милијуна искрених и одушевљених поборника. Неколико милијуна срећних Српкиња

поћи ће тада у прве редове и заложиће се за ошлту женску ствар. Захваљујући вам на пажњи, с којом сте ову

српеку тугованку саслушале, ја молим све еловенске сестре — да приме много поздрава, симпатија и лепих жеља за општи напредак свих Словенки од српеких госпођа, које ву ме овамо упутиле, да вав уверим, да ми будним оком пратимо све ваше добре и рђаве часове, да се ми радујемо кад је вама добро и да, иако далеко од вас, плачемо кад и ви плачете.

Хвала налим Ческим сестрама што су нам дале прилике да се видимо и упознамо и што су нас тако гостољубиво и сестрински дочекале.

На здар ческе жене, живеле све Оловенке!

МОЈОЈ ПЕСМИ.

~

Полети ми песмо у земљу далеку Тамо где се сада моја драга шеће, Па кад спазиш, песмо, моје мило цвеће, Спусти јој се тихо на ручицу меку.

Зи ааг

да ти.)

И реци јој, да је љубим још силније, Да уздишем за њом и ноћу дању, Како без престанка мислим само на њу И како ми срце тешке јаде крије.

Можда ће јој плаве засузити очи. Ох, а то је доста да ми посведочи, Да и њено срце јоште за мном жуди.

Ал ако те она предусретне хладно, Врати ми се натраг, о сироче јадно, Песмо мога срца, песмо мојих груди.

Вел. Кикинда.

Дим. П. Стојшић.

оф прав

_ Кад га пробуди дан, Сунашцем обасјан.

Ж

Ал' када једну ноћ

Мраз хлад 'и узе моћ,

Упитах мали цвјет:

«Је л сада красан свјет»» Атлета.