Zvezda

20

3 В Е 3 Д А

душа Жан-Жака запевала силну химну нрироди, која је захватила и до суза разаежила целу Еврону, и ударила тако снажан печат на целу књижевност нашега доба. Бајрон, Шелеј, Ламартин обесмртили су језеро, а Рускин је, рекао о њему „Још данас, моје срце и моја вера, сваки племенит полет, свако надахнуће, свака одважност долази ми од те терасе шаФхаузенског водопада — и обала женевскога језера". Када се пигае о Рускину и када се живи на Леману, овакав увод мора се опростити, а нарочито човеку коме је муза Полимнија одрекла своје дарове, и који нема драгоцену способност да се одушевљава ливанским кедровима, палмама у Сахари, шуштањем Ганга и плачем ЈеФтајевих кћери — као егзотични песницп српски. N * & % Крајем јануара Ечглеска је изгубила једног од највећих синова својих, једнога од људи који су чинили част имену свога народа, и чије заслуге могу мало да покрију сраман и иљачкашки поход енглеске берзе на златне руднике боерских сељака. Џон Рускин родио се 1819. године у једној старинској улици Лондона, у имућној плебејској породици, од оца предузимљива и умна винарска трговца и матере строге и студене пуратанке. Мајка хоће да јој син буде свештеник, не даје му друге играчке до једнога свежња кључева, друге књиге до библије, коју јадно дете мора да учи на памет : по две главе диевно, почев од мутне Ењиге Постане до манитог Лиокалиасиса, Сваке недеље гоне га у цркву која му је била „ванредно досадна", како каже у својим успоменама ; недеља му је задавала страх, почев од петка стрепио је од ње, а понедеоник му је био најслађи дан. Да би га одгајили „V страху господњем", норед библије даве га још и Путовањем једнога аоклоника ; дижу га на црвено канабе и нагоне да предикује. Беседа малога проповедника увек је почињала са: „Л/уди