Borba, 05. 10. 1994., str. 8

SNE MINISTARA EU O STRATEGIJI PREMA CENTRALNOJ | ISTOČNOJ EVROPI

Šanse „pripravnika U evropskim insfitucijuma

Evropska komisija bi uskoro trebalo da izađe sa „Belom knjigom“ u Којој bi se precizirali uslovi i rokovi za širenje EU na Istok

Mirko Klarin specijalni izveštač „Borbe“

Pre nego što im otvore svoju kasu, tj. budžet, evropska „dvanaestorica“ će tzv. asociranim partnerima iz Centralne i Istočne Evrope otvoriti svoje institucije. To se zove uspostavljanje „strukturalnog dijaloga“, a dogovoreno je na jučerašnjem zasedanju Saveta ministara EU u Luksemburgu. Za „strukturalni dijalog” su se, za sada, kvalifikovali Ceška Republika, Poljska, Slovačka, Mađarska, Rumunija i Bugarska, zemlje koje su sa „dvanaestoricom“ zaključile tzv. Evropski ugovor o pridruživanju (asocijacijij. Ovom spisku mogla bi uskoro da se pridruži i Slovenija, koja je po opštem mišljenju „najzrelija“ za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, ali „kagni“ sa asocijacijom: prvo zbog rata u Divšoj Jugoslaviji (zbog čega je morala da iznova ugovara Sporazum o trgovini i saradnji sa EU, mada ga je — kao republika SFRJ — imala još od 1980. godine); a zatim zbog zatezanja Italije, koja otvaranje pregovora O asocijaciji uslovljava slovenačkim pristankom na reviziju Osimskih ugovora i još nekim ustupcima.

Prećizni uslovi

Prema jučerašnjem dogovoru šefova diplomatije „dvanaestorice“, Evropska komisija bi u bliskoj budućnosti trebalo da izađe sa „Belom knjigom“, u kojoj bi se precizirali uslovi i rokovi za širenje EU na Istok. U međuvremenu, uspostaviće se „multilateralni okvir za jačanje dijaloga i

iz Luksemburga

konsultacija“, odnosno institucije Evropske unije otvoriće se za redovni dijalog sa asociranim zemljama. „Strukturalni dijalog“ će, kako je juče rečeno, obuhvatiti područja kao što su energija, zaštita okoline, transport, nauka i tehnologija, finansije, zatim zajednička spoljna i odbrambena politika, kao i unutrašnji poslovi i sudstvo.

To znači da će ubuduće, jednom ili dva puta godišnje, odgovarajuće institucije EU držati zajedničke sastanke sa odgovarajućim predstavnicima asociranih partnera. Sastanci će biti „savetodavnog „karaktera“ (u smislu prilagođavanja „pripravnika za članstvo“ zahtevima i propisima EU), i na njima se neće donositi odluke.

Jednom godišnje predviđa se samit „majstora i pripravnika“, tj. zajednički sastanak šefova država i vlada EU sa najvišim predstavnicicma asociranih partnera. Taj će se sastanak, kako je najavljeno, po pravilu održavati na marginama redovnog Samita EU.

Takođe jednom godišnje, održavaće se zajednički sastanci ministara odgovornih za razvoj unutrašnjeg tržišta, posebno finansija, privrede i poljoprivrede, zatim ministara transporta, telekomunikacija, nauke i zaštite ooline, te, konačno, ministara kulture i obrazovanja.

Česti sastanci

Nešto češće — dva puta godišnje — zajednički će se sastajati šefovi diplomatije EU i asociranih

ŽALBA PETORICE GRKA OSUĐENIH U TIRANI

Viši sud odložio odluku o pomilovanju

Atina — (Tanjug) — Grčke radio i televizijske stanice javile su da je viši sud u Tirani odložio donošenje odluke o žalbi petorice Grka osuđenih pre mesec dana na stroge kazne zatvora zbog

— kako je rečeno u presudi, špi- ,

junaže u korist Grčke.

Apelacioni sud u Tirani je, kako je ovde preneto saopštio da će odluka biti obelodanjena za dva dana.

Tokom procesa u ponedeljak javni tužilac je zatražio da petorici pripadnika grčke manjine viši sud potvrdi kazne zatvora od šest do osam godina.

Vesti o toku rasprave na Višem sudu, ovde su prenošene sa zakašnjenjem i· zbog toga što

“en Duta suđenju u Tirani niОуоБ—, PRIPREME ZA NOVI U» wa, IL BANIJE

su prisustvovali grčki novinari kojima albanske vlasti nisu dale vize za ulazak u zemlju. Vize nisu dobili ni predstavnici grčkog Udruženja advokata. ·

Atina je zatražila od albanskih vlasti da oslobode petoricu Grka. Zvanični predstavnik grčke vlade Evangelos Venizelos je ponovio da bi oslobađajuća presuda višeg suda u Tirani ujedno značila i stvaranje klime za dijalog o rešavanju problema na relaciji Atina — Tirana.

Najveći kamen spoticanja u odnosima Grčke sa Albanijom je položaj oko 300.000 pripadnika grčke manjine u susednoj zemlji koji su, kako tvrdi Atina — izloženi represalijama albanskih vlasti.

Odlučiće referendum

Priština. — Prema pisanju prištinskog. „Bujkua“, albanski predsednik Sali Beriša dao je ovih dana zeleno svetlo za donošenje novog albanskog ustava. Predsednik Ustavne komisije Aleksandar Meksi dobio je zadatak da rukovodi „velikim poslom“, a albanska skupština ima obavezu da vanredno izglasa ustavni zakon o referendumu

— Na osnovu člana 3 iz svoje nadležnosti, ja sam Skupštini Republike Albanije uputio predlog za donošenje zakona o referendumu, sa zahtevom da se isti

donose na vanrednom zasedanju. Prvi demokratski ustav Albanaca u njihovoj hiljadugodišnjoj istoriji doneće se na referendumu i biće izrađen prema evropskim standardima.

— Albanski narod je svojim slobodnim glasom razorio diktaturu, odlučan da nju zameni pravnom državom i tržišnim privrednim principima. Novim ustavom se garantuju i oživljavaju sva prva čoveka, suverenitet Albanije i njen dostojanstven integritet u Evropi: R.B.

ima ı

partnera, te ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa. Asocirane partnere je, povodom ovih poslednjih, juče posebno podsetilo na obaveze koje su, potpisujući različite međunarodne UugOVOre, preuzeli na kontroli i zaustavljanju emigracije iz njihovih zemalja u Zapadnu Evropu.

Juče je, kako saznajemo, bilo reči i o odnosima EU sa ostalim zemljama Istočne Evrope, od-

nosno bivšim republikama biv-

šeg Sovjetskog Saveza. Od njih, najbliže EU su tri baltičke države koje, kako je juče rečeno, „ne bi smele da budu zaboravljene“. Sa te tri države, kalio se očekuje, EU bi uskoro mogla da zaključi ugovore o asocijaciji, čime bi se i one kvalifikovale za „pripravnički staž“ u evropskim institucijama. Na nešto nižoj lestvici od odnosa sa sadašnjim ili budućim asociranim partnerima su odnosi EU sa Rusijom, Ukrajinom i ostalim evropskim republikama bivšeg SSSR, s kojima „dvanaestorica“ imaju „partnerske sporazume“, ili su

·spremni da otvore pregovore o

zaključivanju takvih sporazuma. Konačno, među „dvanaestoricom“ se razmišlja o „nekoj vrsti odnosa“ i sa azijskim republikama bivšeg SSSR.

Jedino o čemu se u EU, izgleda, još ne razmišlja, su odnosi sa bivšim republikama bivše Jugoslavije (izuzimajući, „naravno, Sloveniju). O njima se, eventualno, razmišlja pod stavkama „mirovni proces“, „humanitarna pomoć“ ili „sankcije“, dok na području ekonomske saradnje ili in-

stitucionalnih odnosa te repub- ~

like za „dvanaestoricu“ ne ulaze u Centralnu ni u Istočnu Evro-

pu.

ZAHTEVI MAĐARSKE MANJINE U RUMUNIJI

Ne odustaje se

od aufonomijje

Bukurešt, (Tanjug). — Mađarska manjna u Rumuniji ne odustaje od zahteva za ličnom, lokalnom, administrativnom i regionalnom autonomijom. Oko 1,6 miliona pripadnika ove manjine traži za svoja prava ustavne i zakonske garantije vlade Rumunije, ali i garantije međunarodnih činilaca.

To se ističe u saopštenju Saveta predstavnika Demokratskog saveza Mađara Rumunije, neke vrste „mini parlamenta“ mađarske manjine u Rumuniji, koji je minulog vikenda u Trgu Murešu u Transilvaniji raspravljao o položaju rumunskih Mađara.

Demokratski savez Mađara Rumunije se, kao politički predstavnik manjine, sve vidljivije deli na umerenu i radikalnu struju. Na skupu u Trgu Mureš radikalna struja je tražila izmenu rumunskog Ustava i zvanično priznanje da Rumunija „koja 772 nriznatih manjina, ne O 5

= drž S. može biti пастонат a OTZAVOX:

Radikalna struja u koju se svrstao ı „varnica“ događaja iz Temišvara 1989. godine kada je pao Čaušeskuov režim, episkop Laslo Tekeš, traži smenjivanje sadašnjeg. predsednika Saveza Marka Bele, koji pokušava da smiri nacionalističke duhove.

Posle dvodnevne žustre rasprave, Savet predstavnika rumunskih Mađara zaključio je da je „trojna autonomija neophodni uslov opstajanja Mađarske zajednice u Rumuniji“.

· otvarajući

BORBA SREDA 5. OKTOBAR 1994.

KONFERENCIJA VODEĆE BRITANSKE 0POZICIONE STRANKE

Loburisii nude nadu i obnovu

London, (Tanjug). — Laburistička partija nudi nadu i obnovu Velike Britanije, rekao je njen predsedavajući Dejvid Blanket, redovnu godišnju konferenciju ove vodeć* opozicione britanske stranke, koja se ove nedelje održava u Blekpulu.

Blanket je, zatim, ukazao da su laburisti jedina partija koja istinski predstavlja celu britan-

Izazo у за по vog lidera: Toni Bler

sku naciju. On je istakao da je jedan od osnovnih izdataka njegove partije da smanji sadašnju

veliku razliku između bogatih i

siromašnih u Britaniji, ali je

ukazao da to neće biti ni malo lak posao, optužujući za takvo stanje vladu konzervativaca. · Ministar finansija u laburističkoj vladi u senci Gordon Braun je, povoreći potom o екоnomskoj situaciji u Britaniji, istakao da je privreda potpuno zapuštena i da se godinama nije vodilo računa o tempu investicija. On je, pored ostalog, ukazao da su sada britanskoj privredi najpotrebnije kvalitetne i povoljne investicije. Kada je reč o socijalnoj politici, Braun je obećao da će glavna briga laburista ubuduće biti penzioneri, koji se moraju izvući iz siromaštva.

Politički analitičari od redovne godišnje konferencije labur:ista ne očekuju „spektakularne odluke“, ali ukazuju da je ona prvi veliki partijski izazov za novog lidera Tonija Blera koji je, posle smrti Džona Smita, izabran 21. jula ove godine.

Najveći izazov njegovoj politici — prema njihovim procenama — će biti uloga moćnih sindikata, problem poreza i doprinosa i pitanje minimalne, zagarantovane, zarade.

Laburisti su u Britaniji izgubili vlast još 1979. godine, ali je sada — prema proceni većine političkih analitičara — загтејо vreme da se u Dauning strit broj 10 useli laburistički premijer. Novi izbori bi trebalo da se održe kroz nešto više od dve godine. POVODOM KNJIGE O ENGLESKOJ PRINCEZI DAJANI

ljubavna риса нас

ili obican

~ London (AFP). — Ana Paster-

nak, rođaka čuvenog nobelovca Borisa Pasternaka, učinila je svoje ime poznatim, napisavši roman „Zaljubljena princeza”, ali su kritičari juče bili jedin-

зеуег ргедмдајца јој зитогпп |

budućnost u karijeri pisca.

Ana Pasternak (27), inače, slobodni novinar, insistira na tome da je njena namera, kada je pisala o navodnoj ljubavnoj aferi između princeze Dajane i njenog bivšeg instruktora jahanja Džejmsa Hjuita, bila da sa drugima podeli „božanstvenu ljubavnu priču“.

Međutim, njena izjava ni najmanje nije uticala na kritičare koji su listom juče „ocrnili“ knjigu ı njen književni stil koji, prema nedeljniku „Tajms“, čini da Barbara Kartland u poređenju s Anom Pasternak deluje kao Tolstoj. Komentatori, takođe, neće da poveruju ni da autorka nije bila motivisana velikom zaradom. U štampi je juče navedeno da će njena zarada od knjige biti oko 300 hiljada funti (450 hiljada dolara).

Kolege Ane Pasternak iz nekih listova koji spadaju u takozvanu „žutu štampu“ u kojima je ona pisala trač rubriku, opisuju

je kaoramp nuli karijeristič-

ie ki orijentisanu osobu -KOJUJ Је

pošlo za rukom da zadrži u tajnosti rad na ovoj knjizi.

doneo ..-

Ma udaru „zufe stampe“: Prince= za Dajana

Ana Pasternak je rođena u dobrostojećoj porodici. Pohađala je privatne škole pre nego što je na Oksfordu diplomirala geografiju — 3 „zvanje omiljeno sportistima“ kako zlobno Diše list „Telegraf“.

Njen čuveni stric Boris Pasternak napisao je svojevremeno roman „Dr Zivago“ koji ти је Међејоуц паргади га

književnost.

IZJAVA ZA DANAS

„Ako Amerika više nije zainteresovana da igra ulogu Вит је nekad jerala, i više ne želi da svoju politiku privodi njenim logičnim zaključcima, njeni lideri treba IRON) da prestanu da se mešaju u po-

slove stranih država“.

тај

ı „SPEKTEJTOR“, uticajni londonski nedeljnik

ra na