Pravda, 25. 06. 1933., str. 4

СТ/АНА 4

ПРАВДА, 25 ЈУН 1933 ГОДИНЕ

БРОЈ 10.285

ПВОНЕВБРЕ У ДЕЧЈЕМ ОБДАНИШТУ НА НАСЕЉУ КРАЉА ДЛЕ

ЛЕКОАНДРА КАРАЂОРЂЕВИЋА

. Кеобнчне авактуре међуварадавг Да ли |е управитељица г-ђа пи110 ппшипг Олга АнНелковић самовласио ВДВ ДХМ0Д8 НХЗЗМ0, ЛЗШНОГ узела новц Обданишта?

пустолова и варамахараџе и факира

Чг- Г-ЂЛ АНЂЕЛКОВИЋ ЈЕ СУСПЕНДОВАНА СА ДУЖНОСТИ. — ТЕШЈчЛ 011ТУЖБА ПРОТИВ ЊЕ ГЛАВНОМ ОДБОРУ КОЛА СРПСКИХ СЕСТАРА. —

Суспенлована >"правите.гнца об ланншта на насељу г-ђа Олга Анђелковић (X)

После рата, у велнким варошима. ценгрима покрајина, основани су по додбори Кола Српских сестара. Њихово делање бнло је корисно, хумано и прнмљедо је са радошћу од л»у ди којмма је стало да у теким данимч олшге привредне кризе ублаже невоље бедннма. Али, како се у последње време кон статовало, у извесним хуман;гм установама радило се неисправно. У последње време, у Предграђу Кра .Ђа Александра Карађорђевића до годио се један немио случај. Он је нека в^рста опомене да хумане уста«о ве, као што су обданишта и кухин>е, које деле бесплатно храну сиро тињи, обрате пажњу на л»уде, којима поверавају своје касе. Новембра прошле године на насе љу Крал>а Александра Карађорђеви ћа постављена је за управитгљицу Обданишта г-ђа Олга Анђелковић. А предграђе је по броју станЈВНика равно Крагујевцу. То обданкште, у коме проводе дан деца раднииа, како је утврђено, оштетила је ма1еријално г-ђа Олга Анђелковић. Прича се да је она и раније, као учитељнца, службовала у Врњцима н Петровом Селу, и о њој се тек да нас сазнало да је и у тим месгима долазило до сукоба у установама при којима је била. Г-ђа Анђелковић је родом из Дал мације. Од дана њеног постављења за управитељицу Обданишта, које је саставни део Пододбора Кола срп ских сестара, није показивала аи чи тала рачуне на седницама. Оикољена угледним госпођама, она је нечравилности спроводила несметано, јер јој се веровало. Чланице, које су

давале своје прилоге, нису добмјале признанице. У последње време почела је једноставно помоћу послуге да избацује из Обданишта госпође које су јој предочавале послелице оваквнх поступака. Када је у априлу г-ђа Анђелковнћ суспемдована са дджностн, одбнла је да преда књиге на преглед. И полиција је интервенисала, а.та се књи ге и дамас налазе код ње, иако их Је и Главни олбор Кола српстшх сестара тражио. — Немојте да потписујете ниједан рачун, на коме нема мог потписа... сбраћала се претседиици Пододбора г-ђи Драги Јаћимовић. Не само нретседнииа, већ н остале госпође из Пододбора гледале су у г-ђ« Анђелковић иИтелектуалтоу Која им Је могла бити од користи. Слепо су јој вероза.ти. | Интересантно је ла је иодустријалац г-ћа Дана Марковић предала госпођи Анђелковић 560 гередмета без реверса и данас се не може >-гврдити шта је с тим предметом. Управитељица је изјавила да су гих 560 предмета у вредности од око 30.000 динара раздати на лутрији. Поред тужби, које су поднете суду, претоедници Главног одбора Кола српоких сестара г-ђици Мирк/1 Грујић, упућеио је једно пнсмо, у коме с>' изложеие неправилности госпође Олге Анђелковић, \-чнтељице школе „Ћирила и Методаја", на положају управитељице Обданишта на иасељу. У о®ом се писму изиоон целокупа« рад г-ђе Анђелковић у Обдаиишту. Д. М.

Покушај самоубиства загребанког лекара др. Ллфред а Ш алека — ПОКУШАО ДА СЕ УБИЈЕ ЗБОГ НЕСЛАГАЊА СА ЖЕНОМ. —

ЗАГРЕБ, 24 јун. — (Ш. Изв. „Правди"). — Популарни загребачки лекар г. др. Алфред Шалек покушао Је синоћ да изврши самоубиство по нивши већу количину веронала. Др. Шалек је становао у Самостанској улици број 2. Био је извесно време после вечере у Градској кавани, а зачим је отишао кући. Нико није ни ^лутио да је он одлучио да прекине са жнвотом. Узео једну већу дозу серонала и попио, а тек доцннје пронашли су га укућаии у бесвесном стању. Његово стање је врло тешко, тако да није могао бити саслуи_ан. Иако није оставио за собом писмо, мисли се да је др. Шалек покуК1 ао да изврши самоубигтво због

читавој овој ствари је веома знача)ка чињеница: да се против намере да претварање оделења државне бол. чиие у клинике фахултета изјаснио и један већи број наших оддичних и признатих лекара, који су у своме опредељивању слободни, па према томе, држимо, и непрестрасни. А међу овима се налази и сам претсеаник Српског лекарског друштва, г. лр. Светислав Стефанозић. Полазећи са истог оиог становишта, са кога полази и Друштво лекара, ко)е сматра „да је питање одељења за ту беркулозне питање не само београдског Медицинског факултета, Опште лржавне болнкце и Београда, већ и читаве наше земље и ми се осећамо дужни да о томе кажемо своју реч, верујући да ће о њој позвани ловести рачуиа приликом коначног одлучивгња о овом врло круппом и чажном не.само научно-медлцинском зећ и соицалном питању, које у првом реду иитересује сав сиромашни ц ралнички свет. за ко|н је, по невољи болница њихоза „лруга кућа". Милорал Белић

породичних неприлика. Пре извесног времена он се развео са својом женом и добио парницу. Међутим. у току времена неке ствари су се ком пликовале, тако да је чак и у јав* ности било говора тобоже о неким скандалима у Месничкој улици. где Је становала његова разведена жена. Ти скандали дали су повода загребачком листу „Вечер" да у не колико прича без имена изнесе шта се све тамо ради. Доцније је дошло до суђења између др. Шалека и његове госпође. Он је тражио да се његова жена прегледа лекарсКи, да би се утврдило да је она расипник. Резултат тога прегледа био је да су два лекзра прегледала жену и изразили се о њој најлепше, као о моралној жени и узорној мајци. За овај преглед они су др. Шалеку поднели рачун од 30.000 динара. Овај рачун запрепастио је др. Ша лека. — Био сам запрепашћен чињенииом да су два лекара послали мени, своме колеги, рачун на преко 30.000 динара, говорио је др. Шалек. Због тога је дошло до новог процеса и судске власти су смањиле гај рачун на 24.000 динара и ту суму Је г. др. Шалек морао да плати. — Материјално сам потпуно упро пашћен, говорио Је др. Шалек у последње време својнм пријатељима и не знам шта ћу Да радим. Али, мање више за новац. Главно је живот, а он ми је сасвим упропашћен. У последње време др. Шалек Је био врло депримиран. Познаницима сгално тужио да више не може овако ла живи и да је одлучио да I рекине са животом. Како је др. Шалек у Загребу био врло познат, то је његов покушај самоубиства иза звао у загребачким друштвеним кру говима велику сензацију.

У анале беградске Кривичне полиI ције забележен |е још јеДан несва I кидањи уопех. Ухапшеи је, на же| ле§ннчкој станнци, када с? спремао да изврши још јелаи криминалии подвиг, један великог стила међуиародни хохштаплер и вара.тнца. зг којим оу многе европске полицир расписа.те потернице. Његова посета Београду ск>-по га је стала, јер је одмах по доласку, после два дана, пао властима у руке. Није уопео ни честито да се „одмори". На дан 13 јунз допутовао је у Бе олрад из Цариграда један т>рски поданик, који је отсео у хотелу „Пе троград" и записао се у хотелску књигу под именом Ахмед Ихзам, тргоаац из Цариграаа, стар 30 година. Изгледао је као човек из вишег дру штва, који располаже са повећом сумом новца. Лепим понашањем и по последњој моди обучеи уливао је на први поглед поверење. Нико на њега није нарочито ни обраћао пажњу и прошао бн као и други многобројни странци, да се није открио његов идентитет и да га није полиција демаскирала. Међутим, 15 јуна, увече, на желез»ичкој станици врвили су путници као и увек. Било је доста света. И у тој гужви мувао се и један лепо обучени странац. Понашање му је бн.то сумњнзо тако да дежурном агенту Упраае града МомЧилу Јовичићу није много требало, па да увиди да кма посла са препреденим хох штаплером. Пратећи га Јовичић је пазио на сваки његов покрет и када Су г!\тници гтуштени из чекаоиице за загребачки воз, „елегантии госполин" почео је свој посао. Умешавши се у гужву, он је вешто рукама почео да барата по џепозима путника. То је Јовичићу било доста, прогурао се до њега и у моменту када се ова) пео у вагон, зауставио га и окниуо. Непознати господин почео је да протестује на неком страиом језику, који агент у први момеиат није разумео. Ни речи српски није знао, а и неким другим језиком није хтео да Говори. У том објашњивању, агеит приметио да овај говори гурски извео га |е пред станнцу, гае је помоћу једног алваџије покушао да се опоразуме са непознатим. Он је протесговао говорећи: — Гооподине, то је скаидал! Ја сам трговац из Цариграда. Дао је и пасош и, доисга, на њему је стајало да је трговац из Царшграда. Ипак. Јовичић није могао лако прећи преко тога, иако му је пасош изгледао да је иоправан и при вео га је у полицију. БОГАТА ГАРДЕРОБА И ЛАЖАН ПАСОШ Доведеи у Кривичну полицију, он се и даље држао врло арогаитно, стално протеству1ући. Међутим, то му »»је ништа помогло. Један од агената отишао је у хотел „Петроград" и тамо прегледао његову гардеробу. У њој није било ништа што би га теже компромитовало, изузсв једиа, на прии поглед, безна^ајна чињеница. Он је имао необично раскошну гардеробу: смокинт, жакет, неколико пари одела и скупоцени веш, а између тога и једно похабано од дугог ношења одело. То је полицајцима било довољно да појачају овоју сумњу у исправност намера богатог трговца из Цариграда Ахмеда Ихзама. Чудно да један трговац са ообом на пословном гтуту носи тако велнму и раскошну гарде«робу. Загледали су мало боље и његов паоош, те је и ои изглелао сумњив. Задржали су га у полицији и против њега повели истрагу. Није дуго треЗало, па да се прво утврди да }е његов паоош лажан и да се добије обавештење да је он једаи познати међуиародии хохштаплер, за којим грагају миоге полиције. Исшгтвањем иногих детаља из његовог раиијег живота полиција )е дошла до интересаитиих полатака који цртају целу његову прошлост. ЧУДОТВОРНИ АРАПСКИ ЛЕКАР У БЕЧУ Пре две године појавно се у Бечу један тајанствени лекар са истока, којн је успео да за врло кратко време стекне одичну клиентелу у чу всном меднцинском граду у који долазе болесници иа свију крајева света да би нашли лека својим бољкама. Вештом рекламом и препреде* ним триковима он је за кратко време стекао огроман број пацијената. У једну четворокатницу, у Хер« тнер-Штрасе улици, на којој је стаЈала таблица са оријенталским нат. писом да ту ординира чудотворни ле ка^, долазили су болесници као на

ннсу примани. Лекар, којн се претстављао под ИМеном лр. Бен-Емир, примао је само оне који су имали дубоке цепове. Примао је новац, по« сно му је ишао врло добро. Али једнога дана чаробњака иа Арабије је нестало. Тек тада Је објашњена његова личност. То Је био познати хох штаплер Ахмед Ихзам. Данима су долазиле у бечку нолицију разне личности, многобројне жртве овога препреденог хохштаплсра и варалице. Сваки је причао Ка ко Је оштећен повећом сумом ноиаца. На „снтно" није ништа рађено. Он Је умео данима да обмањује своЈе пацијенте, а ла они не приме• ла имаЈу посла са лаиком зј медицинске ствар.1 и са препреденим хох штаплером. АВАНТУРЕ БОГАТОГ МАХАРАЏЕ У ПАРИЗУ Једнога дана прошле голине Ахмед се преселио у Париз .Управо у Париз је приопео један богатн инди ски поглавнца, који јс за себе и сво ЈУ пратњу био резервисао велнки апартмаН у једном од најпознатијих париских хотеЛа. Првих лана ретко Је кога примао, а још ређе излазно. Напраћио је само бно неКоликО посета музејима. Многи су ге заинтересоваЛи за тајанственот махараџу Почеле су да круже разни гласови о њему. ГоворНли су како »е он у Па ризу у специјалној мисиЈи и како је необнчно богат. Међутим ,та повученост није дуго трајала. Тајанствени источњак почео је у друштву неких дама да се појављује по париским ноћним лока лнма. Био је раскалашан и разбацивао новац. Огрнут ексцентрнчним ску поценим огртачем био је предмет многих разговора и комснтара, нарочито код младих дама. И једнога дана, објављена је вест да се богати поглавица верио са је-дном младом милионарком из Чикага. Виђаии су овуда и где би се (од поЈавили били су рало примани. Карочито је показивао Велико интересовање за трке и све спортске при редбе. Међутим, једнога дана, чао што је урадио и у Бечу, он је нестао. Са своЈом „свитом" и вереНицом, отпутовао је за Швајцарску, у Сен Мориц, али у Сен Мориц је сти гла само његова вереница, док њега и његове свите није нигде било. По лиције многих држава трагале су за њим, али Је он врло вешто успео да увек избегне тим. потерама. У НИЦИ СТРАДА ЈОШ ЈЕДНА ДОЛАРСКА ПРИНЦЕЗА Велики путолов и варалица Ахмед Ихзам, при повратку из ШваЈцарске, није смео у Паризу да се задржи ни један дан, јер се бојао да полиција не посумња у његову исправност. Он је одмах продужио пут за Ницу. Собом није понео ни Своју рас>шну гардеробу, ни екцентрични огртач. Овога пута, он није био више богати махараџа, већ претендент на престо једне мале државице у АФрици. Изабрао је за привремено бо равилиште Ницу, да ту на азурнОј морској обали, под врелим сунЦем, проводи дане у „миру". Његови џепови били су пуни долара, али ипак он није хтео напустити свој уносан занат. Преко неких сумњивнх лица г.ротурио је вест да је он претендент на престо једне малс државнце и да ће ускоро да се врати у своЈу з?м љу. Егзотичан по својој спољашнос ти, увек лепо обучен, био Је прнвлачан и лако је освајао многа млада срца. Да не би ни мало био гумњнв доста је расипао новац, рачунајући да ће му се то расипништво исплати ти Најмно је једнога шофера и узео под закуп наЈелегантнија коЛа, која је могао наћи у Ници. Појављи вао се по свима дансизима и увек У друштву других дама. Али једнога дана преко свога „секретара" >спео Је да склопи познанство са једнои стариЈ >м дамом, ж ом једног америчког мултимилионара, која је била дош I у Ницу да проведе неколнко месе1 и. Она поред „принца" била је главни предиет свих разгрвора на Ривијери. Коцкала се у Казину губећи велике сВоте. Као што Је био вичан и за раане хочштаплерске подвиге, био Јс способан и да заинтересује и залуди Американку. Својим лепим причама о Оријенту, о дивљој Ааији са пепроходним џунглама, о своЈој роман тнчноЈ земљи успео Је да Је пзтпуно валуди и наговори чак и на бскство. Наговоривши своЈу најновиЈу „љубав" да беже, наравно, са добро набијеним џеповима, они су јелнога

Ћабу. Долазили су многи, али сви дана нестали из Нице. Једино што

К А С И Н А

Још данас и Сутра два велика тонфилма:

ДАНИЛА ПАРОЛА, ШЛЕТ0В, "ЦРНИ ХУСАР К0НРАД ФАП - МБДИ КРИСТИЈАН 52294

КОЛОСЕУМ

Два тонфилма: " брачна №11 к о * [«ш ) Ш1ТШ ИАГДА ШНАЈДЕР Сутра у 10 иатиис. У башти: Брачиа иоћ пре свадбе.

се о његовом бекству сазнало Је ла су иобегли Једнии раскошним колима, коЈе је нарочито за бекство била купила његова „љубавннца" Бру ка је била пукла, и данима се сДмо о њиховом бекству причало. Пр1шло Је било чнтавих десет ддна, в о њима се није ништа знало. Мећу« тим. ЈедНога дана, сва очаЈна, Американка се вратила у Ницу. 0'1«вестила је ПолициЈу да је са „принцом" била пошла на бекство у и то ву домовину, где су његове присталице биле дигле буну и узеле власт у своје руке, познвајући његз ла заузм«> престо, н како Ју Је на путу у Алжиру оставио изгубивши г-без трага. Једино што Је могла да сазна у Алжиру било Је да Је Јелном трговиу аутомобила продао своЈа скупоцена кола за једну минималну цену и нестао. Полиција Је поново повела истрагу, али и овога НЈта без успеха. Међутим, ова његова авантура није се завршила само на томе. Једнога јутра, рибари су Американку нашли мртву на јелној стени крај мора. Бнла је себи убризгала морфијум и тихо умрла пред сам излазак сунца. После тога његов се траг губи. Примећен је једно кратко време у Цариграду, где Је као и свуда -кивео лепо све дотле, док су му траја ли паре. Ту, у Цариграду, био је пбкушао да отвори пушионицу хаши ша, али како је полиција то била брзо открила и он осетио да ће бити ухагтшен, напустио је своје место и пошао и даље по свету. Без новца, једва ако му Је било остало две хиљаде динара, нашао се једнога дана у Београду, где је, немајући средстава за извођење већих полвига, одао се био најобични)им в^аличким подвизима, којн су га брзо довели и у затвор београдске полиције. Против њега се и Д«1 Ље води истрага. Београдска полнии ја је затражила обавештења о Ахмеду кз бечких и париских истражиих архива. Осамнаест година робије за убист о Станице Савић Данас поподне изречена је пресуда оптуженнм по убиству Стаиице Савић. Као што је познато нз наших извештаја, оптужени су били Добросав Стевановић, Божидар, Босиљка и Зорка Савић. Стеваиовнћ је одговарао за убиство Станице Савић, а остали оптужени да с\ га пот стрекава.ти на извршење убистаа. У току суђења Стевановић је признао да се са СтанИцом налазио у Београду у очи убиства и на дан убиства које је извршено 7 августа прошле голина на једној пол >ат1 преко пута каване Нови Сал. у улиин ВоЈислава Илића. Он, мећутим, нИје призиао да )е убио Стегшцу. Осгали онтужеии су одбНпалИ оД себе чак и помисао да су могли Иа.-ово* рити оптуженог Стевановића да уби )е њихову рођаку Станицу. На оонов> целоКупног материјала који Је стајао суду на расположењу» оптужени Савић је осуђен на 18 година робије и на трајан губитак чаоних права. Божидар, Боонљка и Зорка Савић пуштени су на слобо* ду, јер о 1 Д није могао стећи >-верење да су они као потСтрекачи учествовали у убиству Стаиице Савић. Добросађ Стевановић је поред казне робије осуће« и на оштету од дииара 25.000 у корист детета убнјене Станиие. Приватиа тужба упућена ј« на ррађаиску парницу, ако жели већу накнаду. Убиство димннчара Драгољуба Филиповића У првом одељењу ОКружнОг суда за град Београд суђено је Данас пре подне Станиславу ЈанКОвићу, молеру. Он је оптужен да )е ноћу нзмеђу 1 и 2 априла ове године У кавани „Неимар" у Престолонаследника Петра улнци ударио камом димничарског мајстора Драгољуба Филнповића. Од гога ударца Драгољуб је умро од» мах. Оптужени не признаЈе да је погле свађе са погинулим наПуСТНо кавану и отишао да донесе каму, нити да је рекао Драгољубу „Показаћу ја теби" Каму је носио собом, јер је оштра и СлужНла му је за сечење мустри. Ја никога нисам псовзо, нисам никоме претно, Још мање рркао „осветићу се", нити сам се са њим сва« ђао. — Је си ли пио те вечери? — пита оптуженог г. ВеЉовић. — Пио сам али у кафани „Србијл* где сам можда попио литар црног внна. Од сведока су саслушани Верољуб Јоцић и Никола Васиљевић коЈн Су критичне вечери седелн са Јанковићем. Они су допунили игказ Јанко* ћића у толнко што тврде да су се он и убијени претходно псовали н да Је ЈанковИћ ударио камом Љубомира тек када га је овај ударио билијарским таком по глави. Што ое тиче каме, нротивно тврћењу Јанковића, Јоцић тврди да Је Јанковић К1 му нзвукао из рукава. Претрес је прекинут с тим да се настави у понедеоник у 8 часова нзјутра .