20. oktobar
Да 18. је Пуни) Могућност за ставроње повртарског појаса
СОВОВА ВАС еа
да Београђани једу мешани хлеб
Од половине децембра прошле године пекари су задужени да деле београдском становништву хлеб који треба да буде справљен од 75% пшеничног и 25% кукурузног брашна. Дневно следовање хлеба повећано је од 300 на. 400 грама, а имаоци допунских карата Р-1 добијају додатак од 500 грама, а имаоци карата, Р-2 200 грама хлеба дневно.
Овакву меру су налагале многе чињенице, и она је предузета у интересу широких маса раднога народа. Све до недавно трошена је залиха, пшенице из 1944 године, у којој је био добар жетвени принос, а који окупатори нису успели да изнесу из наше земље. Крајем 1944, када, је требало да се обави сетва, пшенице, у многим нашим крајевима, нарочито у житарским подручјима, водиле су се жестоке борбе, поља су минирана и запрежна, стока одведена, тако да се много мање засејало него у редовним приликама. Велика суша, 1945 године проузроковала, је врло слабу жетву. Истовремено, требало је обезбедити хлебом и спасти од глади оне наше крајеве који су највише страдали, из којих је окупатор све опљачкао, а несташица семена и запрежне стоке спречило је да се земља засеје. Народне власти су, уз највеће саобраћајне тешкоће, довозиле пшеницу из Војводине да би становништву обезбедиле редовно снабдевање хлебом. У томе се и успело.
Берба кукуруза била, је 1945 године обилнија и она, треба да, надокнади онај мањак пшенице који се показао услед суше и других неприлика. Да би становништво с" редовно добијало своје следовање, морало се приступити деоби мешаног хлеба. Убудуће, проценат кукурузног брашна у хлебу зависиће од стварних набавки пшенице и од могућности да се она допреми. Има људи који сматрају да би било боље да се дели одвојено пшенично а одвојено кукурузно брашно, па да они сами пеку хлеб. Ти захтеви обично долазе од оних људи који имају извесну резерву пшеничног брашна, и којима би деоба пшеничног брашна омогућавала да продуже трајање својих резерви, а кукурузним брашном би и даље хранили свиње, пилиће, трампили га за млеко, итд. А то је баш оно, што народне власти хоЋе да спрече. Никоме не треба да буде криво што су ти људи успели да са својих имања, или неким сопственим везама, створе себи већу или мању резерву брашна. Њима се не свиђа са кукурузом мешани хлеб и зато га не подижу. Они троше своје резерве, а на другој страни се стварају уштеде које ће ићи у корист широких радних маса којима је мешани хлеб добар и којега троше.
Одвојено је питање да ли је овакав хлеб добро справљен и печен да ли у њему има заиста, свега 25% кукурузног брашна, или више. Хлеб справљен од 75% пшеничног и 25% кукурузног брашна треба да. буде добар и укусан. Пекари добијају све
што им је потребно да га напра-.
ве добрим. Ако се некоме учини да је хлеб рђав, да у њему има више кукурузног брашна него што је прописано треба то одмах да пријави Здравственом одељењу Извршног народног одбора, које ће хлеб узети на анализу и установити колики је постотак кукурузног брашна у хлебу. Код извесних пекара су, анализом хлеба већ установљене злоупотребе. Њима ће се забранити даље печење хлеба, а одговараће пред судом због прекршаја Закона, о сузбијању шпекулације и привредне саботаже.
Није човек писмен
наређено да мешате 25%2
— Зашто мећете 50%, пројиног брашна у хлебац кад је
— Откуд ћу га погодим кад нисам учио школу...
· Оријентација пољопривреднезивном пољопривредом или се-
производње зависи од квалитета земљишта, близине тржишта, и саобраћајних прилика. Близина тржишта и погодан саобраћај су од првенствене важности, јер се квалитет земљишта, може побољшати вештачким путем (ђубрењем, наводњавањем, одводњавањем итд.). Најбоља тржишта за пољопривредне производе су индустриски центри и велики градови — места густо насељена непроизвођачким становништвом. Зато се свако напредно газдинство у близини великих градова управља према, захтевима тржишта и производи оно што је градском становништву најпотребније (поврће, воће, млеко, јаја и друге артикле свакодневне потрошње). Од овога се често отступа ако је околина јаког потрошачког центра неплодна и непогодна, за' производњу тих артикала, а саобраћајни услови су тако повољни да се они лако могу довести из удаљенијих рејона, који, иако удаљени, могу давати боље и јевтиније производе. Али, ако се у непосредној близини великога града стичу сви елементи од којих зависи оријентација, пољопривредне производње, онда је њено управљање у другом смеру, а не у ономе који налажу захтеви тржишта, бесмислено и штетно како за произвођаче тако и за градске становнике као потрошаче. Такав је случај са Београдом.
Земљиште и могућности наводњавања
Готово у самом граду, уз десну обалу Саве, пружа се Макишко Поље на простору од око 1200 хектара, врло погодно за све повртарске културе. То је ритска смолница покривена, са, 10 до 20 сантиметара наноса и нешто мало алувијалних греда. Земљиште треба дубље обрадити и до краја провести канализацију, јер је она тек у зачетку. У пролеће, када Сава порасте, усеви местимично пате од изданске воде, а доцније, када овладају суше, потребно је земиште наводњавати. Зато би било неопходно инсталирати бар једну јаку пумпу за одводњавање (у пролеће), и за наводњавање, када, се за то укаже потреба, За сада земљиште није потребно ни ђубрити, јер је довољно јако, а следећих година треба га редовно ђубретом освежавати. Макишко Поље налази се у рукама Извршног одбора града Београда и приватних власника, села Жаркова, Железника и Остружнице. Раније је оно било готово увек под водом, обрасло густом трском и подводним биљкама и било легло комараца, и најразноврснијих болести.
На левој обали Саве, такође уза сам град, пружила се Бежаниска Коса, а мало даље насеље „Франстал", састављени од плодног чернозема, који даје одличне баштенске културе. Овоме земљишту је потребно још мање ђубрета него Макишком Пољу, али га је потребно што раније обрадити и засејати, јер је најпогодније за, производњу раних усева. Власници највећег дела, ових земљишних површина, били су Немци који су, по-
сле почињених зала над нашим.
народима, напустили имања и 0тишли са окупатором. Они су се пре рата највише бавили баштованством и шталским сточарством, које им је омогућавало да себи створе раскошан живот, о коме сведоче њихове 60гате куће, намештај и остали уређај. На њихова имања, се сада насељавају борци народно ослободилачког рата из пасивних крајева наше земље. То су људи махом невични напредној земљорадњи, а нарочито производњи баштенских култура. Земљиште на коме се насељавају није тако велико да би се они на њему могли бавити екстен-
јањем искључиво кукуруза и пшенице. Они морају од првих дана производњу управити према захтевима, тржишта, и производити што више поврћа, што више млека, јер то тражи велики град у чијој се непосредној близини налазе. Зато је од неоцењиве важности од почетка упутити ове људе у коме правцу да упреве своје напоре. Обезбедити им добро семе, пољопривредни алат и све остало што нису затекли по своме доласку у нови завичај. Дужност је пољопривредних с референата и свих наших људи који су вични овоме после да их неуморно и
„непрекидно упућују кахо се ра-
ди, да им указују на недостатке и да их у послу исправљају. Пољогривредне референте треба учинити и посебно одговорним за извршење ових дужности.
Преко Дунава, уз његову леву обалу, од Сурдука, Баранде
'и Опова па до Панчевачког мо-
ста на Тамишу, пружа се Панчевачки Рит на површини од 0око 44.000 катастарских јутара. Земљиште је претежно дубља, или плића смолница, покривена, благим слојем наноса, а има и нешто земљишта черноземоликог типа у горњем делу. Кад није под водом способно је за све пољопривредне културе. Дунавскотамнишка водна задруга израдила је приличан број споредних канала, и један главни сабирни канал. Канализација је углавном довршена, али би било неопходно инсталирати још три нове јаке пумпе које би служиле за наводњавање и одводњавање, како засејане површине не би трпеле од површинске воде. Поседовне прилике су овде прилично несређене. Села, Борча, Овча, Белегиш, Сефкерин и Уздин имају ту готово целе своје атаре. Затим, овде има закупаца из ближих и даљих села, добровољаца из прошлих ратова уведених и неуведених у земљишне књиге, са решењима о додели земље и без тих решења. Добар део земљишта има Министарство пољопривреде Србије непосредно у својим рукама.
На источној и југоисточној страни града налазе се атари околних села, који су такође повољни за све баштенске културе. Њихови становници (наро-
"чито села, Вишњице) баве се ба-
штованством у приличном обиму, иако је то све премало с 06зиром на погодност земљишта, захтеве тржишта и добре саобраћајне прилике.
Потребе за поврћем се повећавају
При таквим земљишним, климатским и саобраћајним условима, Београд је пре рата трошио поврће које се знатним делом увозило и из далеке унутрашњости (Македоније, околине Ниша, Новог Сада, Сомбора и Суботице). Релативно мале потребе Београда (трошило се углавном месо), прилично уређен саобраћај и јевтина радна снага на, местима производње омогућавали су да се Београд снабдева, поврћем из овако далеких подручја. Рат је изменио ове прилике. Окупатор је односио стоку, повртарска Подручја и саобраћај служили су за задовољење потреба његове војске. Београђани су своју исхрану морали да задовољавају готово искључиво поврћем. Услед тога је потреба за њим невероватно порасла, из повртарских подручја није се могло довозити, а у близини га није било. ни приближно довољно. Грађани су били принуђени да. доносе поврће на, својим леђима, из удаљенијих села, често кријући, и да почну обрађивати напуштене пољане, празне плацеве па и травњаке по улицама, Мако уз огромне напоре, и ово назови баштованство ипак је потпомогло исхрану. Зато га не треба напуштати све дотле, док не будемо имали толико поврћа да се у њему нигде не осети оскудица.
Услед недостатка меса, становништво Београда троши и данас велике количине поврћа. Док се од 1 маја до 81 децембра. 1939 године увезло 1.821 вагон поврћа, у истом периоду 1945 године увезло се, и покрај максимираних цена, 2.120 вагона, поврћа. Али, у истом временском периоду увезено је 1939 године 963 вагона меса, а 1945 године свега 168 вагона. Како је прилив становништва у Београд још увек велики, а У догледно време неће бити меса које ће моћи да смањи потрошњу поврћа, осећаће се за њим све већа, потреба.
Обрада приватних имања
Зато приватни власници имања, око Београда треба да произведу што више поврћа, јер је баштованство — када се стичу сви услови за његово уновчавање, као што је случај око Београда — најрентабилнија при-
вредна грана. Говорити да су одређене ниске цене повртарским производима, бесмислено је. То сами баштовани најбоље знају. Прошле јесени било је произвођача који су са 7, јутра. добили само за купус 80-90.000 динара, и то продавајући га по максимираној цени. Може ли икоји частан посао бити рентабллвији од овога7 Недостатак радне снаге могао би се отклонити стварањем повртарских задруга. на тај начин би се створили већи комплекси земљишта, који би се могли обрађивати и ваводњавати заједничким спрсвама. Постигао би се једнообразан квалитет и врста производа, који би се могли скупље продавати него када су врсте и квзлитет различити. Заједничка, обрада донела би произвођачима, много олакшања и већи рентабилитет, а потрошачима бољу и јевтинију сробу. Производима, добијеним колективном обрадом не би могло бити конкуренција, ни с које стране, јер нико не би могао производити боље и јевтиније. Народна добра
Земљиште које припада Извр-.
шном одбору и Министарству пољопривреде, а које није обухваћено "Градском економијом, пољопривредним огледним станицама и другим пољопривредним установама, могло би се обраднти на више начина. Уколћико се налази у једном комплексу, а има и потребних пољопривредних справа и машина, могло би се обрадити у властитој режији установе уз надзор струч њака, искусних баштована. Други начин би био да се цео посао повери неколицини баштованских породица, које би се морале довести из Македоније или из Бугарске, уколико их нема ближе. С њима би се морао Склопити уговорни однос на основу кога, би баштовани добијали известан проценат приноса, а не месечну плату. То би био најбољи начин да. они све своје знању употребе да би се добило што више производа. Добар део земљишта могла би обрадити војска, за своје потребе. На, тај начин отклонио би се са тржишта један од најјачих потрошача, поврћа. Међу нашим војницима има већина земљорадника, па и искусних баштована, који би се овога посла прихваћали са највећим одушевљењем. Који било начин обраде да се прихвати, Извршни одбор и Министарство пољопривреде морали би се правовремено постарати за добро семе, јер је оно од велике важности и за ову годину и за будућа. времена. Исто је тако важно ангажовати све имаоце стаклених башта, да произведу што више расада.
Изгледи за будућност
Унапређивање повртарства није важно само за ову и за неколико идућих година. Повртарски производи ће и у будућности имати своју широку прођу. Од Београда воде одлични водени, железнички и друмски путеви са утоварним станицама у непосредној близини места, производње. То је први услов да се сувишни производи могу извести у иностранство и постићи“ лепи приходи. Затим, индустрија, конзервисања, поврћа, је код нас тек у зачетку. Она, има све услове да се у Београду врло брзо развије и моћи ће да откупи све сувишно поврће које ту буде произведено. Све су то разлози који говоре да већ ова година, треба да обележи видан почетак што масовније производње поврћа у околини Београда.
Саопштење Отсека за станове
Скреће се пажња свим лицима из Београда да станбене власти нису у могућ. ности удовољити свим молбама за тражење станова услед велике оскудице у истима и да из тога разлога одељци за станове рејона неће примати молбе у којима се тражи селење из стана у стан из разлога тескобе, влаге и томе слично сем у изузетно тешким случајевима. Даље се скреће пажња да непријављена лица у сталном списку станара подлежу казни као бесправно усељена лица и као таква биће кажњена,.по чл. 17 Закона 0 располагању становима и пословним про сторијама. Одговорност сноси покрај власника стана и усељеног лица и настојник зграде односно власник зграде уколико није на време такве случајеве доставио. Бесправно усељена лица поред новчане казне биће исељена на свој ризик. Сва лица која долазе из унутрашњо“ сти по службеној потреби (премештени чиновници) дужни су при тражењу стана обратити се Отсеку за станове ИНО-а са документима о запослењу и дозволи о сталном боравку. На основу ових докумената упутиће се молба именованих лица у Одељке за станове рејона који ће подузети мере за доделу стана.
Сваки други начин тражења стана неће бити удовољен.
Демобилисана лица при тражењу стана дужна су ставити на увид дозволу о сталном боравку у Београду.
(Из Отсека за станове Извршног народног одбора града Београда).
· мензу или радионицу за израду
о
— Ако наши мали поседници и даље буду овако успешно радили, моћи ћемо поново да постанемо велепоседници.
Х
оАВОТ и РАДУ СССР ХЖ
Један директор
„љењинградске фабрике
Високог раста, крупан, плећат човек, енергично оцртана, профила, светлих очију које вас право гледају. Он сада има 45 година, Пореклом је из Украјине. Лав Мазур завршио је средњу школу у Белорусији, инсти. тут индустрије намирница у Москви, а себе сматра за Лењинградца, зато што је овде провео преко двадесет година и бранио овај град у време опсаде Лењинграда од стране немачких трупа. Пре отаџбинског рата, Лав Мазур је био директор фабрике слаткиша назване именом Микојана.
Неко би питао — шта, ће те"во предузеће у опседнутом гј. ду. Борбе су вођене под самим зидинама града. Његови становници добивали су само по 125 грама хлеба на. дан. Лењинград је стрпљиво подносио све тегобе и срчано се бранио.
Баш у то време, инжењер индустрије намирница Лав Мазур, преквалифицирао се У вјног инжењера а помоћу гру“ пе својих сарадника, помоћу спецналиста придодатих из 0колних фабрика, организовао је у цеху за израду — бонбона (карамела) пл онзвођење ратног материјала. Друга мера коју је Мазур предузео била је стварање цеха за производњу великих количина квасца, а квасац је омогућио да кувари праве на стотине тона паштета, кобасица, котлета.
Трећа иницијатива, директорова била је — цех концентрата. Хиљаде порција концентрисано супе, каша, јела од поврћа, зготовљених према новим рецептима, одавде су теретни љутомобили одвозили на прву линију положаја Црвене армије. Мазур је организовао у фабрици заједничке станове — гостионицу за, инжењере и раднике који су далеко становали, отворио је мензу, уредио купатило, набавио дрва. А на то његово старање људи су одговарали енер. гичним радом. Удруженим снагама они су савлађивали те. шкоће.
Пре неколико дана био сам код овог директора фабрике слаткиша и цео сат седео сам ћутећи у једној наслоњачи и слушао његово причање. У томе је наступио прекид за ручак, А према реду који влада код њих, у то време директор прима раднике из фабрике, који му св обраћају због својих личних послова.
Због врсте производње у фабрици слаткиша (посластица) аде готово саме жене. Кабинет је био пун посетитељки. Жене у годинама, и младе девојке го. вориле су ес руководиоцем предузећа о најразноврснијим пи. тањима, 0 финансиској помоћи, о стаклу за станове, 0 продужењу отсуства итд, Али једно је било занимљиво: њега не само да су молили за ово или за оно, од њега су тражили савета, по многим стварима. У какву би стручну школу било најбоље да, упишу дечка У који би цех он могао препоручити једну рођаку% Би ли пристао да искори“ сти резерву старих, добрих кутија за нову врсту бонбонај И за сваки поједини случај. Лав Мазур је налазио просте, потребине речи, у
Директор фабрико много вре. мена проводи у цеховима, саветује се с главним инжењером, позива к себи технологе, даје потребна упутства. Он ће на сваки начин од свог времена отети сат или сат и по, да обиђа које обданиште, забавиште,
домаћих потреба,
Преко пута фабрике налази се обданиште, вде има много светлих соба, пуних белих постељица и много соба за игру. Под надзором лекара, нудиља, забавиља, раднице остављају овде своју децу. Дојенчад дадиље доносе у одређенв сатв у фабрику, где постоји посебна, соба за дојење деце,
Деца од четири до седам го дина могу се бавити и у забавишту — двоспратној кући, која, се налази у близини. Идући на посао, мати овамо доводи свог малишана, предаје га васпитачици и може бити сасвим спо. којна. Дете ћо јој бити нахрањено, напојено, њега ће зани. мати музиком и певањем, одвешће га у шетњу. Пријатно је посматрати како се здрава, ве села деца радо играју с коцки-о цама, луткама, аутомобилчићи. ма, како трче, играју.
При фабрици постоји и велики клуб. Ту је перионица, обућар.
пица, кројачница, трикотажа, фризерница, маникир, кабине за, туширање — све уређено за потребе фабричког особља. А
фабричко газдинство, које се налази у околини града, дало је ове године за мензу фабрике 250 тона кромпира, 120 тона купуса, 40 тона мркве, 20 тона цвекле, Ови производи биће употребљени преко норме, као допуна за доручке и ручкове, да повећају порције и разноврсност јеловника,
Прошле јесени (1945 г, брика слаткиша је већ свој пређашњи, мирнодопски изглед, Цехови за израду метака квасца и друге „блокадне“ робе одавно су ликвидирани. давршена, је обнова.
Конвејери опет разносе слат. ке миришљаве масе за све мо“ гуће надеве, поново машине израђују омиљене лењинградске бонбоне „весели пингвини“, посластице од лимунове коре, од павлаке, најразновренију чоко. ладу.
Живот поново ври, ради св пуном паром у овој на изглед обичној фабрици, која се, рекло би се, ничим не одваја од других. Њен директор Лав Мазур двапут је награђен совјетским одличјима. Он ужива заслужено поштовање не само као одличан руководилац предузећа, већ као брижан саосећајан човек.
фа-
ИВАН БОНДАРЕНКО
НО ИМА ПРАВО
на породични додатав
„Ако је муж способан за привређивање, жена не може да добије породични додатак на децу...“ Тим цитатом из Уредбе одбија већ неколико месеци Просветни инструктор моје тражење. Док ми је муж био у Армији, слегала сам раменима и тешила се надом да ће се по његовом изласку из војске ствар решити и заостали додатак исплатити. По демобилисању, пре изве-
сног времена, муж ми се запослио у другом месту. Из установе у којој ради послао ми је званичну потврду да „до сада није примао нити ће у будуће примати породични додатак“. Но све то ми није помогло. Поновно сам одбијена. ·_А тај породични додатак на два детета омогућио би ми бар да им за ове зимске дане набавим у среском месту штогод од тако потребне топлије одеће или обуће. у
Уверена сам да у духу наших нових закона нема места застарелом запостављању жена, Радије претпостављам да се у мом случају поткрала грешка у тумачењу. Зато се, у уверењу да ћу тако најбрже. и најбоље бити обавештена о Уредби и њеном исправном тумачењу, обраћам Уредништву с молбом да, У духу нацртом Устава загарантоване равноправности жена, кроз воје ступце припита:;
Зар не би било природније да
се породични додатак на децу исплаћује оном редитељу код кога се деца налазер
В. МИЛИЋЕВИЋ, учитељица — Парабућ
имала