20. oktobar
ружје, Сергеј је пао. Његови
другови чули су само његову | последњу молбу: „Сахраните ме
поред брата“.
Феђка и Сергеј, два племенита совјетска срца, почивају данас на Вождовцу здружени као што су били и у борби.
Тракторист Миша орао је дубоке бразде по совјетској равници. Када је дошао рат, Миша се добровољно јавио да буде
_ борац Црвене армије и брани земљу од фашистичког окупатора. Миша је постао тенкист. Са осмехом је гонио непријатеља, са смехом свршавао најтеже "задатке, са осмехом на лицу
_пао је у борби за ослобођење
· Београда.
_ _ Његово тело сахрањено је на
__ Славији, где га је и погодило
_ непријатељско зрно. Швеће на _ његовом гробу, свеже убрано "цвеће из београдских башти, . сведочи да грађани нису забо_равили увек насмејаног Мишу, ' свога ослободиоца.
_ Мван Филипович Филов слу-
жио је у авијацији. Као пилот
на „Штормовику“ светио је по-
· паљена совјетска села, поруше-
_не домове и побијену совјетску - децу. Над Београдом његов апа"рат био је погођен, али је Иван _успео да искочи и отвори падобран. Грађани Београда са нестрпљењем су чекали да се пилот спусти на земљу. Али када је Иван додирнуо земљу, грађани "су видели да је мртав. Непријатељски митраљези покосили су у ваздуху пилота.
" __ШИван Филипович сахрањен је
Н „код Вуковог споменика,
А Његова сестра, болничарка,
превијала је ране совјетских и
„наших с" бораца на Сремском
"фронту. Добивши отсуство, за-
з држала се неколико дана у Бео-
· граду и пошла да обиђе гробо-
ве палих другова. МИ пронашла |: је гроб свога брата о коме ду-
њ- же времена није ништа чула.
| — Не, не идем на отсуство. Враћам се на фронт да светим брата. И отишла је.
Становници улице Маршала Пилсудског били су запрепаштћени када се још онда док су Немци били у граду, појавио У улици совјетски борац. Уздигнута чела корачао је он улицом не слутећи да са свију стра~
)
на вреба непријатељ. Пришли су му.
— Братушко, бежи, Германци здјес.
Али се борац није уплашио. „—— Ну что. Ја красноармејац, ја,,не, бајус. ИМ неустрашивог бррца, је, нестало, Три дана по ослобођењу . нашли су грађани његово тело избодено ножевима и измрцварено у фабрици зејтина. Нико није знао његово име. Сахрањен је на месту погибије. Место имена на стубу је уписано: „Неустрашиви, непознати совјетски борац“. Струк босиљка засађен је на гробу.
Јакунин Петаргродио се 1904 године у Кујбишеву. Као младић учествовао је у револуцији и'борио се за права угњетеног руског пролетаријата. Храбар је био Јакунин и у борби совјетског народа против немачких варвара добио је чин мајора. У налету на немачки бункер код Ауто-команде који су Немци жестоко бранили, он је повео своје: борце. Бункер је пао, али је том приликом и мајор Јакунин изгубио свој живот. Сахранили су га поред бункера који стоји данас изнад његовог гроба: као споменик.
· Многобројне су жртве које су дали совјетски борци, многобројни гробови по свим крајевима: Београда, али је велики и успех који су они постигли, + још већи су губици које су они нанели бездушном окупатору. На споменику палим црвено____армејцима на Позоришкном тргу, читају се многа имена, мајора, лајтнанта, сержанта и бо"раца Красне армије. Много је хероја Совјетског Савеза који су положили своје животе за ослобођење Београда. ' “ _ Грађанство Београда указује · највећу пошту гробовима палих у ослободилаца. То доказују за___сађени струкови цвећа на гро_____бовима и свакодневно донешени свежи букети. Грађани Бео„а града памте небројене жртве ___које су совјетски борци дали за њихову слободу. | | Б. В.
'
За име великог војсковође Александра Суворова везане су најлепше странице ратних подвига руске војске. Створивши У осамнаестом веку. нов одличан систем васпитања трупа, Суворов је изборио низ победа од великог историског значаја.
Сјајне операције — битка код Фокшана, 1789 године, и заузеће тврђаве Измаил, 1790 године, посведочиле су ненадмашну Суворовљеву ратну вештину.
Суворов није доживео ни једзн пораз. Његов поход против француских трупа у Италији и прелаз руских армија преко неприступачних Алписких планина, 1799 године, били су врхунци Суворовљева триумфа пред лицем пе: ле Европе:
Живот и делатност Суворов љева оставили су дубоког трага У руској историји. Стваралачке ратне идеје славног војсковође, очуване у његовом делу „Наука да се побеђује“, у његовим писмима и упутствима, задржале су и дан дањи пуну вредност. Оке претстављају историјски извор војне теорије Црвене армије:
Пре Суворова темељем војне вештине сматрано је опрезно маневрисање. Војсковође су тежили да заузимају тврђаве, да во. де ситне, неповезане операције. Коначни исход рата везиван је за наду да ће се противник „Иибцрпсти“. Суворов је, обрнуто, гледао решење рата пре свега у уништењу противникове живе снаге. Суворов је учио да је најбоље правило војне вештине садржано у непосредном уништа“ вајућем ударцу, упереном про. тив непријатеља, ка најосетљи“ вијем његовом месту. Само смела офанзива кадра је да доведе до правог решења. Располажући генијалном способношћу сналз: жења У ратној ситуацији, Суворов никад није грешио у избору операциског правца. Он је сматрао потпуно концентрисање снага У транутку додира са непријатељем једним“ од основ них принципа, који обезбеђују побелу. Непријатељева бројна надмоћност никад га није збу: њивала. „Не дејствује се бројем; већ умешношћу ге лики војсковођа, -~--- аса
Тако је учио Суворов, такви су извори руске војне вештине,
Црвена армија јесте савремена армија, која технички стоји на неизмерно вишем ступњу разво: ја него што је стајала Суворовљева армија, али она је прихва“ тила многе традиције и правила великог руског ратника:
Још 1919 године оснивач совјетске државе Владимир Лењин препоручивао је да се низ Суво ровљевих поука унесе у правила ва ирвеноармејце. Показало се да су истине, Садржане у Суворовљевој „Науци да се побеђује“, "у многоме значајније и у наше“ доба. ' га „ Главна Суворовљева мисао била је да се мора водити жестока борба против свих видова догма“ тизма у војној науци. „Наука да се побеђује“ учи да се тактика ствара, пре свега, на основу правилне оцене средстава наору> жања. Уколико се мењају та средства, мења се и тактика: Тактику, даље, ваља мењати и У зависности од тога против Каквог Се противника води борба. У. Суворовљевим принципима истакнут је огроман значај стваралачке мисли у вођењу рата.
реба мислити својом главом, поступати У складу са ситуаци, јом, вешто маневрисати и тући непријатеља пуном снагом властите војске — то је кључ за победу |, |. МА.
Ти стваралачки принципи У. војној вештини, противстављени
још У Суворовљево доба догма:
тизму пруске ратне школе, претстављају темеље стратегије Црвене армије. . ,
Суворов је. окарактерисао битку као највећи "напор свих. мо-
ралних и физичких снага. За то'
пвормо Је Во ару његовом завету: „Моје по-
ИЗВОРИ СОВЈЕТСКЕ ВОЈНЕ ВЕШТИНЕ
Црвена коњица на Елби
треба стално припремати борцз,
"обучавати га под околностима
најближим околностима битке: „Тешко за време учења, али лаКо за време битке“, — говорио је Суворов. Његове мисли о бици и обуци нашле су одјека у борбеним правилима Црвене армије, ,
Присна Суворовљева веза са народом, са националним тради“ цијама његове историје и културе, обезбедила је изузетно велики значај и актуелност војно васпитној школи генијалног војсковође, да непролазну животну
томство, 'молим да следи мој пример“, — волео је да понавља Суворов.
Суворов живи не само у традицијама његове школе, Суворов живи у оним победама, које је
постизавала Црвена армија на бојиштима рата против немачкофашистичких агресора: Није совјетска влада случајно створила Орден Суворова, којим се о: дликују истакнути совјетски в21сковође, они што су умели да изборе одлучне успехе у биткама, да сломе противникову снагу и да развију незадрживо брзу офанзиву. Није случајно вођа совјетског народа Јосиф Ста. љин 7 новембра 1941 године, го. ворећи са трибине пред борци ма Црвене армије, који су ишли да бране Москву, рекао: „Нека вас у овоме рату одушевљава херојски лик наших предака ратника“. И у низу других имена великих руских војсковођа и бораца за независност руске државе Стаљин је изговорио име Александра Суворова:
Јевгеније МИХАЈЛОВ
Ратна морнарица СССР
Совјетски морнари унели су много страница славе у историју учвршћења војне моћи СССР. У данима велике Октобарске социјалистичке револуције, у годинама грађанског рата морнари су У склопу оружаних снага младе Совјетске Републике бранили, чврсто и одважно, револуционарне тековине.
По“ завршетку грађанског рата, чим је почео прелаз на изградњу У миру, држава је посветила врло велику пажњу снажењу Ратне морнарице. На Балтику, на Црном Мору, на Тихом Океану појавили су се нови совјетски ратни бродови.
1938 године, на иницијативу генералисимуса Стаљина, прва сесија Врховног совјета СССР донела је одлуку о стварању велике флоте на морима и океанима. Морнарица је почела још брже да се попуњава новим бродовима, саграђеним на совјетским заводима.
1940 године народни комесар Ратне морнарице адмирал флоте Н. Г. Кузњецов већ је могао да изјави;
»1989 године ми смо добили 112 великих и малих бродова, рачунајући ту и торпиљарке, а
' 1940 ми. ћемо добити 168 једи-
нидца, т. ј. постићи ћемо пораст за 50% у поређењу са бројем бродова саграђених 19839... Ово
_ Морнарп Црвене флоте на палуби брода
се односи само на надводне бродове наше морнарице.
Подморничка флота постизава још бржи пораст у 1940 години и сачињава 300%, како по броју тако и по тонажи у односу на подморнице, које су ушле у употребу 1939 године“,
Стварајући моћну поморску и океанску флоту, Совјетска држава градила је бродове свих класа, све до моћних „пловећих тврђава“. Напоредо са попуњавањем морнарице новим бродовима, убрзано и појачано развијала се изградња обалске одбране и поморске авијације, које претстављају саставни део Ратне морнарице,
Вероломан напад Хитлерове Немачке-на СССР у јуну 1941 године спречио је потпуно остварење тог великог задатка. Али У почетку рата морнарица СССР већ је претстављала за непријатеља огромну снагу.
Црноморска флота обогатила је историју и ратно-морнаричку науку најразноврснијим начини“ ма борбене сарадње поморских снага са Црвеном армијом приликом одбране херојских градова Одесе и Севастопоља, а исто тако приликом искрцавања у Новоросијску, Керчу и Феодосији. Бесмртну славу стекли су морнари Црноморске флоте приликом одбране Севастопоља. У поздравном телеграму, упућеном
'манск и
браниоцима Севастопоља, генералисимус Стаљин је рекао: „Самопожртвована борба Севастопољаца служи као пример херој“ ства за целу Црвену армију и совјетски народ“.
Морнари Црноморске флоте
"узимали су активног учешћа У
ослобођењу од немачко-фашистичких агресора целе Црноморске обалске области, њених база и лука — Новоросијска, Кер. ча, Феодосије, Таганрога, Мариопоља, Осипенка, Одесе и Севастопоља. Ти морнари најуспешније су сарађивали са Црвеном армијом у борбама за потпуно ослобођење _ целог — совјетског Крима од фашистичких банди.
Морнари Северне флоте нанели су немачким агресорима велике губитке у техничким сред. ствима и живој снази. Потопили су стотине фашистичких бродова. Заједно са деловима Црвене армије они су одбранили од не. пријатеља Совјетску Заполарну област, као и северне луке МурАрхангелск. Северна флота обезбедила је најважније комуникације, које су везивале СССР са његовим савезницима Енглеском и Сједињеним Аме= ричким Државама. Сви покуша“ ји Немаца да прекину те кому: никације претрпели су потпун неуспех, Морнари надводних бродова и подморничари, као и припадници поморске авијације, својом одлучношћу и јунаштвом поуздано су чували и обезбеђивали конвоје,
У доба офанзивних операција трупа Карелијског фронта мор: нари Северне флоте осигтуравали су бок тих трупа. Они су најкорисније учествовали У ослобођењу луке и базе Петсамо.
Примери одважности и чвр стине морнара Црвенога Балти: ка не могу се ни избројати. У доба одбранбених битки балтички морнари испољили су беспримерну, челичну _ издржљивост приликом одбране Талина, полуострва Ханко, острва Езел и Да. го, а нарочито приликом одбра. не колевке велике Октобарске социјалистичке _ револуције града Лењинграда. И поред изузетно сложене и тешке ситуације на балтичком ратишту, бал тички бродови спроводили су, У знаку црвене" заставе, најодважније операције, уништавајући непријатељске транспорте и ратне јединице.
Балтичка флота својим учешћем врло много је допринела пробоју блокаде Лењинграда, као и офанзивним операцијама Црвене армије у циљу ослобођења Балтичких република од непријатеља.
У рату против империјалистичког Јапана часно „су извршили своје задатке Тихоокеанска фло. та и Амурска флотила, одликова. на Црвеном заставом.
За херојске подвиге у Отаџбинском рату совјетска влада доделила је звање хероја Совјет“ ског Савеза преко 470 ратних морнара, Близу двеста педесет хиљада морнара одликовано је орденима и медаљама. Близу 170 бродова и одељења одликовано је орденима, 60 бродова и одељења добило је гардиски ранг,
За време рата формирали су се и прекаљени нови кадрови стваралаца поморског оружја, мајстора бродоградње. Многи од тих људи добили су Стаљинову на. граду за врло значајна достигну. ћа у области науке, проналазака, коренитог усавршавања метода производње. У списку носилаца Стаљинове награде налазе се имена инжењера-конструктора новога типа ратног брода — По. лушкина, Базилевича, Чуфрина, као и имена конструктора усавршених домаћих дизелмотора за поморске бродове Казјакина, Матвејева, Чекалина, Кузајева, Арефјева, и многих других,
Данас, кад су већ у прошлости' битке великог Отаџбинског рата, црвенофлотци, официри и адмирали Ратне морнарице СССР боре се за даље јачање војне моћи своје отаџбине, Као будни стражари они чувају њене по.
морске границе. | Данијил ЖУК Потпуковник
парне,
И Пи НИЦИ · (јворовљено традиције ниво | Црвеној арми
СЛОБОДЕ, _ ЧОВЕКА И СВЕТА
Когод је Црвену армију непо« средно доживео у њеној акцији ослобођавања, морао је разумети њен прави карактер, који је доиста чисто ослободилачки, У њој као војсци, и то војсци која глориозно побеђује, и ношена својим победама, подлеже изве. сним заносима, није било ни тра. га од оних опијености победом које војника претварају у триунфатора, а одатле врло лако у за. војевача и осионога свемаћника, већ само једно и једино одушевљење, занос ослобођавања, Од најмањег њеног припадника, па до оних који командују и руко« воде, сви су имали само један понос победника: онај, да су не« кога ослободили. ;
»Свобода« и »освободитељ«, Рд су били изрази којима су се красноармејци једино умели, гордће ти, па чак и самохвалисатн. Алт то самохвалисање је казивала ону радост човека кад нештб значајно добро учини, радост Ко“ ја се не да прикрити и прећута« ти. Требало их је гледати кад отварају тешке, оковане капија на концентрацноним и заробље ничким логорима, и кад својвм победоносним тенковима мрве и газе лпетоструком бодљикавом жицом преплетене ограде ок њих, н кад разбијају трагичне фашистичке тамнице и из њих изводе полумртве робове, па схватити шта значи трнумфални сјај у њиховим очима и који сми• сао има њихова победничка реч. То је ликовање ослободиоца,
И зато се Црвена армија никад неће претворити у квалитет ми“ литаризма: То је армија револу• ције, то је армија слободнога друштва, које је слободу рево• луцијом стекло, то је, према то= ме, права демократска армија ко-• ја слободу само брани и само се за њу оружано залаже. Њој су природно, органски страни моти« ви који би је могли да претворе у солдатеску, да је начине ка стом, да је преторијански обележе, да је издвоје од народан изнад народа поставе, и да јој улију оне тенденције и хтења која карактеришу многе друге велике раније и савремене војске: Да се као сила за себе експанзив= но манифестује и себи нешто подвргава. И зато Црвена армија никада неће бити опасност за мир. Напротив, она, својим духом и својим карактером, чувајући слободу, чува мир, и гаранција 38' слободу, постаје и гаранција за
мир, И. на двадесет и осми рођен. дан Црвене армије, ми је по“
здрављамо са осећањима да је велика јемствујућа снага за без= бедност човека и света, за сло» боду живота и за право да се живот праведно поживи, за бу“ дућност, која се данас донста може стварно замислити бољом И лепшом. Из историје се искљу= чује самовоља, јер један моћни фактор дејствује у њој као сна. га која је противна сваком самд• мовољном налету на величанстве« ну лепоту слободе и мира: За двадесет и осам година свога
живота. Црвена грмија се оспо“
собила до оне огромне моћи којом је могла да неповратно по« ништи најстрашнију и најстлни« ју рушилачку самовољу коју је свет икада познао. И то одређу“ је улогу Црвене армије н 32 бу. дућност,
Милан БОГДАНОВИ
.