20. oktobar
СА СЕДНИЦЕ ГРАДСКОГ ОДБОРА ФРОНТА
БЕОГРАД САОН
дан Црвене армије
Поводом дана Црвене армије,
Фронт Београда организоваће свечане приредбе. 22 о. м. увече одржаће се једна централна свечана академија, а на сам дан прославе одржаће се свечане академије по рејонима.
Фронт ће такође по свим већим предузећима п установама организовати конференције, на којима ће се говорити о значају Црвене армије. Те конференције треба држати 21 и 22 о. м., како би запослени грађани могли присуствовати и свечаним академијама које ће се одржавати по рејонима.
У вези са прославом, јонске фронтовске организације
. треба да се ангажују око уређивања и улепшавања гробова палих првеноармејаца, а исто тако на сам овај дан треба организовати заједничке посете грађана овим гробовима. У томе треба сви фронтовци да узму учешћа.
све ре-
Организовање читалачких група
У свим рејонима Београда организоване су читалачке групе које редовно одржавају састанке. Међутим, не би се могло говорити о неком већем успеху ових састанака. Организатори Ччиталачких група не воде довољно рачуна о врсти материјала који се прорађује. Често пута уместо кратких актуелних чланака из дневне штампе који говоре 0 привредној изградњи о томе што треба да познаје сваки фронтовац обрађују се класична дела, дугачке ствари или Материјал који не одговара интелектуалном нивоу и образованости људи обухваћених _ појединим групама. Услед оваквог рада
иноги одустају од учешћа на талачким часовима, а И они који их посећују не могу се много користити. Зато руководиоци читалачких група треба прзенствено да обрате пажњу на брошуре које издаје Фронт, на чланке из дневне штампе или на оне чланке који нарочито одговарају интересу људи одређеног занимања. У сваком случају треба се саветовати са фронтовцима који су обухваћени једном читалачком групом и према њиховој жељи и интересовању руководити се у одабирању материјала. 0 скупљању прилога
_ Поред акција које спроводи Градски одбор преко својих рејонских одбора, појављује се некад потреба да Фронт поједине установе предузећа или улице предузима са своје стране посебно прикупљање прилога. Међутим, често пута ту се не ради о појединачним конкретним акцијама, него о перманентном скупљању редовних месечних прилога. То је уобичајено по неким предузећима и тамо се такви прилози скупљају н за неоправдане сврхе. Такво спровођење акција које се протеже из месеца у месец не може се сматрати корисним и целисходним, утолико пре што оно онемогућује фронтовце да помогну оне акције које Фронт поведе, а које имају много шири значај за нашу заједницу. Да се такви стални приходи не би редовно убирали, а исто тако да би Фронт имао преглед свих конкретних акција које би се оправдано у једном тренутку водиле на појединим местима, потребно је да о свим таквим акцијама буде претходно извештен рејонски одбор Фронта, а овај ће даље обавештавати Градски одбор.
Дајмо књиге селу
Градски културни одбор Београда повео је акцију за скупљање књига за наше село. Акција је организована преко синдиката, али пошто таква акција треба да допринесе учвршћењу савеза радника и сељака, потребно је да јој пи Фронт посвети луну пажњу. Зато је Градски одбор Фронта решио да у времену од 1 до 31 марта поведе широку акпију за скупљање књига за село У ту сврху треба по свим рејонима створити посебне одбзће за скупљање књига Који + примати прилоге било у КЊИ"ома, било у новцу из кога ће се књиге купити, фр од
Скупљање кутија
конзерви
У свим београдским рејонима организовано је и спроводи се скупљање празних кутија од конзерви. Све фронтовске оргач низације и сви активисти треба да узму видног учешћа у овом сакупљању, пошто се радио драгоценом материјалу за нашу индустрију.
КОМУНАЛИЦ ПРОБЛЕМИ БЕОГРАЛА
О обсавезној оправци
станоених зграда
Београд ни пре рата није могао задовољити станбене потребе својих грађана, нарочито широких радних маса које су најчешће живеле у нехигијенским перифериским становима. После више тешких – бомбардовања, град је изгубио, поред десетине хиљада својих становника, и око дванаест хиљада станова. Од тога броја је било око 3.500 станова са потпуним конфором у лепим модерним зградама,
Међу онеспособљеним стано: вима има и таквих који би се мањим или већим оправкама мо. гли довести у исправно стање. Према до сада прикупљеним подацима, има таквих 751 стан од по једне собе, 526 станова од по две собе, 186 од по три, 122 од по четири и 55 станова од по више соба, што чини укупно 1840 оштећених станова: Сигур“ но још половина од овога броја има тек да се попише и да се и за њих прикупе подаци. Овај рад је у току.
Исто тако, према подацима који су прикупљени, има недо“ вршених, У новим зградама, 115 станова од по једне собе, 118 од по две, 57 од по три и 14 станова од по четири собе. У овим становима потребно је извршити само завршне радове, после ко: јих би они били оспособљени за становање,
Изузев малог броја, кућевласници нису показали ни мало воље да своје зграде заштите и сачувају од даљег пропадања. А баш ту, У оправци станова Који не траже велике инвестације и радове, лежи, углавном, реше“ ње станбеног проблема. Смешта ње по више породица у један већи стан, премештање из једног стана у други — само су привремене мере које станбени про: блем не могу у потпуности решити, .
У циљу коначног решења тог питања, Претседништво Народне скупштине Србије донело је За: кон 0 обавазној оправци оштећених и завршењу започетих а недовршених станбених зграла у Београду, а Извршни · одбор
при своме Техничком одељењу образовао је Одбор за обнову
|
Зграда Авалске задруге на углу
улица Чика Љубине и Књегиње
Љубице, која је за време ослд-
бађања града изгорела, потпуно је реновирана
станбених зграда, коме је став“ љено У дужност да овај задатак оствари у што већем обиму.
На основу овога Закона, пружа се могућност да грађани до бију око 3:000 удобних станова, чиме би станбена криза била знатно ублажена, а власници да, путем повољних услова за 34јам и набавку материјала, своја непокретна добра доведу У исправно стање,
Пошто је грађевинска сезона на прагу, Одбор је правовремено позвао све власнике оштећених станбених зграда да у својим рејонским техничким отсецима подигну и попуне „Пријаву о оштећеној згради“. Ове пријаве стручњаци у Одбору одмах среБују према врсти оштећења
ПРЕД ПОЧЕТАК РАДА
нових привредних
зграде, како би се што пре мо гао набавити потребни грађгвински материјал и отпочети са радовима чим то дозволе временске прилике,
Многи грађани власници оштећених зграда — показали су
приличну немарност и ни до да .
нас нису поднели пријаву, иако је тај посао хитан, иако је то већ неколико пута нагтлашавано. Према подацима којима Одбор до сада располаже, 93%/о власника се изјаснило, да ће сами из" вршити оправке својих оштеће“ них зграда
Пријаве које су стигле Одбору већ су сређене и радовима ће се, првенствено на лако оштећеним становима, приступити ЧИМ дозволе временске, прилике.
предузећа
На основу одлуке Извршног одбора града Београда, из Гранапа се издвајају Одељење за текстил и обућу и образују засебна привредна предузећа. Циљ је ове одлуке да се Гранап растерети свих послова осим старања о исхрани, како би пословање у појединим одељењима, као самосталним предузећима, било ефикасније и брже.
Новооснована привредна пре дузећа отпочеће своје пословање под неупоредиво повољнијим околностима него што их је имао Гранап У доба свога оснивања.
Пре свега, данас постоје при: лично добри и извори за снаб. девање и превозна и финансиска средства, а и потребе становништва су знатно мање него раније.
У време оснивања, пред Гранап су стављена два најважнија задатка: да обезбеди грађанство животним намирницама у највећој могућој мери и да постане регулатор цена на тржишту да би“ се спречило шпекулисање и поскупљење животних намирница: кеје су, услед претерано високих цена, биле неприступачне највећем: делу раднога народа.
Питање набавке огрева поста.
Уређење паркова поверено рејонским одборима
Да би се Техничко одељење растеретило, Извршни одбор је на својој по. следњој седници одлучно да се одржавање и уређење свих локалних паркова, скверова и травњака, са свим мртвим и живим инвентаром, преда у надлежност техничким отсецима рејонских народних одбора. Изградња, одржавање, уређење и заштита свих садница, грађевинских објеката у локалним парковима, скверовима, дечјим игралиштима и травњацима спадаће убудуће у надлежност рејонских народних одбора. Сви ови радови ће се вршити под руководством Техничког 0 дељења — Отсека за градско зеленило и спортске површине.
У надлежност Отсека за градско зеленило и спортске површине Техничког 0дељења спада планирање м надзор 88
_све терене зелених површина и спорт“
ских терена, а поред тога и теренско извођење за Велики мн Мали Калемегдан (са Горњим и Доњим градом, Зоолошким ћртом м другим институцијама на томе комплексу изузев војних), Топчидерско Брдо, Ада Циганлија мн дрвореди, низу“ зев уличних баштица које подиже и одр: жава надлежни рејон.
скупљању кутија од конзерви треба посветити већу пажњу
У индустрији свих земаља, а нарочито у индустрији наше ра: том опљачкане земље, отпаци надомештају умногоме сировине до којих је тешко доћи. Код нас је ипак прошао известан период времена у коме се на то није мислило. Већ неколико месеци, нарочито у последње време, становници нашега града добијају извесну количину конзервиране хране у кутијама од белога лима. Те су се кутије бацале, а није се помишљало од кодике су оне важности за нашу индустрију. Када је недавно Одељење индустрије и занатства покренуло то питање, из Државног завода за промет отпацима је одговорено да их тај артикал не интересује.
Међутим, оваква врста лима је неопходно потребна индустрији масти за обућу за справљање кутија, Ми такве кутије довозимо из. Словеначке, оптерећујемо и иначе недовољна саобраћајна средства, а бацамо велике коли“ чине лима. Овакав лим је затим
неопходан и за апотекарске по»
требе где се осећа нарочито ве лика оскудица. ,
Сада је скупљање старих ку:
тија од конзерви ипак органи. зовано преко фронтовских организација. Сваки повереник куће дужан је да у (близини места где се баца ђубре смести једну кутију у коју би станари бацали старе кутије. С времена на време, а најбоље је то чинити једном недељно, повереници У“ лица ће уз помоћ омладине или других припадника Фронта скупљати ове кутије и односити их у рејон. Одатле ће се оне односити или непосредно у фабрике или на друга места која буде назначило Одељење индустрије и занатства Извршног одбора. - Са овим радом не треба пре» кидати него га продужити све дотле док тих кутија има у грађана. Ако се узме у обзир да је сваки Београђанин добио по три разне конзерве, онда то претставља око милион кутија, а то је знатна количина лима с којом би свака. индустрија могла да рачуна.
'Гранапа
вило се као необично тешко. Непријатељ је исцрпио све резерве израђеног дрвета. Шуме У близини водених и железничких путева биле су посечене, а из удаљенијих предела није се могло довозити јер није било превозних средстава. Требало је тек проналазити најповољније рела“ ције за довоз дрвета и отворити сечишта у властитој режији, Такво једно сечиште отворено је У Купинову и из њега је довезено у Београд 31.200 просторних метара дрва.
Према деветомесечном плану, који је Гранап израдио за период од 1 јула 1945 до 1 априла 1946, предвиђено је да се у Беоф град увезе 120.000 просторних метара дрва, а до ! фебруара 1946 увезено је 83.500 метара. Овај успех је задовољавајући ако се узму'у обзир тешкоће које је Гранап у почетку имао да савлада, а има изгледа да се и план у потпуности испуни, с обзиром да су те тешкеће сваким даном све мање. '
Услед упропашћених рудника угља, „одвођења и убијања на. ших рудара, раскиданих пруга и слабих превозних средстава, не само на железничким. путевима него и на колским путевима од рудника до утоварних станица, били су врло рђави изгледи и за снабдевање угљем. Претила је опасност и код грађана оправдани страх да ће преко зиме остати без огрева. Од почетка свога рада до 1 октобра прошле године преко Гранапа је увезено свега 15.951 тона угља.
Народне власти су Ууложиле све своје снаге и уз помоћ ру: дара продукција у рудницима се нагло повећала, а исто тако и довоз, тако да је до ! фебруара ове године преко Гранапа уве· зено 63.000 тона угља, док је према _ деветомесечном _ плану предвиђено да се до 1 априла увезе 70.000 тона угља.
За потребе "огрева набављао се угаљ лигнитског порекла из најближих рудника: Колубарског, Младеновачког, Деспото вачког и Млавског басена, а сав мрки и камени угаљ употребљавао се за потребе саобраћаја и индустрије.
Одељење за текстил и обућу није могло задовољити потребе грађана, који су за време окупације остали голи и боси. Није било робе у магацинима, него се она тек производила У оспосо бљеним или полуоспособљеним фабрикама.
За време од 1 маја 1945 до М фебруара 1946 увезено је преко 183.211,97 метара тек: стилне робе (мушких и женских штофова, пуплина, фланела, сви“ ле итд); затим, 208.389 Комада разних врста робе (капута, пан> талона, шешира, кошуља, пуловера, капа итд.). Од Унре добијена половна роба (мушки, женски и дечји капути, панталоне, женске и дечије хаљине, комби“ незони, прслуци, пиџаме, поткошуље, капе, мајице итд.) увезена је у износу од 223.609 комада. Мушких, женских и дечјих чарапа и друге робе увезено је 101.510 пари; мушких, дечјих и женских ципела 38.332 – пара; кожних и кончаних пертли 7.880 пари; увезено је 29.490 кг. ђона и гуме за пенџета, 1942 фуса разне коже за ципеле, 5.009 кг кучина и канапа и 1890 кг разне половне — поцепане робе,
Гранап. ће предати новооснованим предузећима своје досадашње успехе и искуства и утрвен пут 'за успешно пословање на корист радних маса. На овим предузећима је да својим радом у будућности постигну још веће успехе.
“
ПЕОГРОЛРКО РТИКЕ
Великом акцијом чишћења из Београда је изнето све ђубре. Органи за чистоћу износе редовно ђубре из кућа једном недељно. Али, град никада неће бити чист, ако грађани буду бацали ђубре на улицу, као што чине становници Немањине улице коди су направили ђубриште прекопута Радничке Коморе
ЗЛОУПОТРЕБЕ
са потрошачким картама
Организација расподеле животних на. мирница, и покрај. извесних недостата» ка, прилично добро функционише,
Међутим, има грађана којима се не допада овакав начин расподеле и који и на недозвољен начин, давањем лажних података, отежавају рад народним властима, само да би за себе приграбили већу корист.
Боривоје Илић, судија, Момчило Илић, трговац и Борисав Накић, адвокат имају заједничко домаћинство са једном кухињом у Чубриној улици За, а прија-
вили су да имају три домаћинства, па су добили и три К_ карте. Домаћинство др Бошка Перића, “У | улици Риге зод
Фере број 12, има такође. три Ко карте: једну за Бошка, другу за његову ташту која с њим заједно станује, а трећу за његовог брата, који такође с" = њима живи. Злата Сесардић, чланица Опере, са станом у Књегиње Љубице 43 а има две К карте: једну за себе, а другу за своје осмогодишње дете.
Марица Бјелица, из Душанове 48, добила је своје следовање дрва за ме сец јануар. У току јануара тражила је да јој се додели још дрва, а када је одбијена, претила је Народном — скупштином и највишим руководиоцима. Када јој ни то није помогло, извадила је К карту на име своје мајке и тражила да јој се по тој карти додели дрва.
Невенка Компалић, у. Чика Љубиној 11, користила се књижицама своје мајке која је становала у Новом Саду; а само повремено навраћала у Београд,
Ангела Ђурчић, Топличин Венац 19, користила се књижицама својих потстанара, који су се још у новембру прошле године иселили из Београда.
Верујемо да нисмо ни приближно именовали све оне који разним махинацијама доводе у заблуду народне власти. Али ови примери треба да прикажу један део злоупотребе којима се користе несавесни грађани и да народвим властима скрену пажњу на крајњу будност и потребу кажњавања оваквих лица.
броји МИХАЈЛОВИЋ
КРАТКЕ КОМУНАЛНЕ ВЕСТИ
Откупна цена јабукама у Чачку н Ужичкој Пожези код произвођача повишена је од 6 на 8 динара по 1 кг. На бази те откупне цене Одељење трговине и снабдевање ИНО-а повисило је продајну цену јабукама у Београду и то: у продаји синдикалним подружницама, мензама и сл. до 11 динара по килограму, а у продаји непосредно потрошачима до 11.50 динара по килограму.
— 'Хвала лепо!
Баварски Југословени
Дражиновци у Лутполду називају се »Краљевском југословенском армијом у Баварској«,
ГРАЂАНИ БЕОГРАДА ПРЕДЛАЖУ...
РАКОВЧАНИ И БИОСКОП
Ми, радници из Раковице морамо мно. го жртвовати ако би хтели да посети мо биоскопску претставу.
Пре неколико дана били смо у биоскопу »Београд« и гледали филм »>Непокорени«. После претставе пожурили смо да ухватимо воз који креће из Београда за Раковицу у 21.30. Добили смо карте и чекали у чекаоници до поласка воза. У 21 сат и 27 минута спикерка преко микрофона објављује да је локал за Ресник на првом колосеку. Нама је остајало свега три минута до 100ласка воза. Покушали смо да изађемо на перон али нас је вратио један милицајац. После дугог објашњења нај зад смо успели да се споразумемо и и. зађемо на перон али воз је већ био отишао. Покушали смо одет да се вратимо у чекаоницу, али нам сада же. лезничар и онај исти милиционар нису дозволили повратак на иста врата већ су нас послали на излазну капију #8 којој смо морали да се легитимишемо м цео случај наново објашњавамо.
Морали смо пешице да кренемо кући и у Раковицу смо стигли један сат 00" сле поноћи. Били смо задовољни филмом али се ипак нећемо скоро решити да поново посетимо неку биоскопску прет“ ставу.
Да возови за Раковицу оду без пут“ ника дешава се врло често. Често људи који по два сата чекају полазак воза морају пешице да иду за Раковицу, јер је уобичајено да се путници пуштају на пером тек онда када воз пође или непосредно пред полазак,
Добро би било када би се дозволио путницима излазак на перон на 15 ми-
нута пре поласка воза, јер би онда бар имали времена за објашњавање са слу“ жбеницима који пуштају публику на пе: рон. С. ЛОНЧАР
трарог И
ЦРНА БЕРЗА НА КАЛЕНИЋЕВОЈ ПИЈАЦИ.
"Посматурајући рад“ органа“ народних власти си активних фронтоваца по питању“ продаје старих ствари на Каленићевој пијаци и у Његушевој улици, при“ метила сам да је врло тешко утврди“ ти ко продаје старе, а ко нове ствари. Дешава се кад вам приђе неко и зону“ ди стари капут или жаљину, из џепа истовремено дискретно вади конац, сапун, чарапе и друге нове ствари, моје вам нуди по врло високим прноберзијанским ценама.
А ко продаје те нове контролисане ар. тиклер — Свесни или несвесни помага= чи оних великих црноберзијанаца, против којих се боре наше народне власти. Они своју робу поделе нерадкилима, који по цео дан бадаваџишу по улица“ ма н на пијаци, да би на лак начин за“ радили новац. Онн главни, велики џрноберзијанци, седе у својим собама крзј топле пећи. Свакако, ту има и изузета“ ка, али су они врло реткн, јер су сви добронамерни грађани сада прионули на посао,
Ми, Београђани, сваким даном добијамо све више контролисаних артикала: конца, сапуна, па н текстила и прноберзијанци у нама немају баш тако добре муштерије. Онн углавном раде са се љацима који долазе у Београд да на“ баве робу на Каленићевој пијаци: продају мм робу рђавог квалитета по внсоким ценама. А сељак, који има мо гућности да купи на црној бераи све што му треба неће своје производе да продаје по максимираној ценн.
Да би се стало на пут тој врсти пр“ не берзе, да се испод старих ствари кри“ ју разни контролисани артикли и несме. тано продају, потребно би било да на“ родне власти овласте своје органе да одузимају све ствари које се по ули. цама н на Каленићевој пијапи продају, Грађани који хоће да продају старе ствари треба да се упуте у радње које за ту сврху већ дуже времена постоје.
Драгица МИКИНЧИЋ
— Ми смо вам помогли да освојите нашу земљу, помозите сада ви нама да је ми освојимо.
'