20. oktobar

ИЈ

~ "СЛОБОДНА ТРИВИНА Проблем обнове оштећених зграда

и проблем кућевласника

' (То су, нако на први поглед не изгледа, два потпуно засебна продлема, од којих први прет· ставља општи интерес и тиче се целог друштва, док је други чисто приватног карактера и односи на једну групу кућевласника. роблем обнове ратом оштећених зграда народна власт је решила на једино могућ и правихан начин — Законом о обавеГакој оправци тих зграда. Међу. тим, тај закон слабо интересује кућевласнике. То су трговци и њих занима само оно што је везвано са њиховим личним интересом. Они се жале на мале кирије високо разрезану порезу, плаћање воде н ђубрета, а нарочито на високе плате настојни ка. Затим, они се позивају на Устав који признаје приватну својину и сматрају да је то признање у противречности са њи. ховом данашњом _— ситуацијом. Као закључак, предлажу да се њихов проблем реши на тај ка. чин што би станари имали да плаћају воду, јер је они троше, Ђубре, јер га они праве, настој. ника јер их он служи.

Кућевласници су пре свега у потпуној заблуди кад тврде да постоји противречност између појма приватне својине и њихових данашњих права. Приватна својина постоји де факто и де јуре, али оно што не постоји, то је — експлоатација човека од човека. Наш нови друштвени поредак поставио је као врховни принцип — социјалну правду. Други, не мање.важан, принцип је да сваки мора да ради им да се само вредношћу рада има да одмерава право на уживање живота. Ко више ради, тј. ко својим радом више доприноси заједници, тај ће имати већа права; онај који мање ради — мања. Појам кућевласника, тј. рентијера, човека који ништа не ради, данас је перимиран. У речниху нашег новог друштва рентејер значи друштвени паразит. И њихове куће за ренту не могу и даље да остану средства из којих ће примати богатства данашњи сопственици, после њихова деца, а после њихове деце деца и тако у бесконачност.

Кирије' које су плаћали станари пре рата. биле су толике да није остајало ништа за живот. То је била бездушна експлоатација материјално угроженог друштвеног слоја. Радило се да би се пунила кеса кућевласника, а овај није радио ништа. Ту друштвену неправду наша народна власт решила је сасвим правилно у корист већине. Она је смањи“ ла кирије и, у данашњим економски тешким приликама, ко. лико-толико _ олакшала живот радних маса. Ако је то и на штету кућевласника, то је на штету једне шаке људи. Закон друштвене правде — то је закон већине. У новом друштвеном поретку нема и не сме више да буде привилегисаних класа. Нови поредак — то је живот у заједници, живот у коме имају сви гређани иста права и исте ду. жности. Нада кућевласника да им се поново врате рентијерска права значила би реактивирати их у паразите и дозволити им поново да експлоатишу најшире радне друштвене масе.

Како решити проблем кућевласника, па да се и на њих тај принцип примениг Има једино два могућа решења. По првом, кућевласници би имали да ра. спродају станове својих зграда по етажној својини и да задрже за себе један стан, Новац, који би од те продаје добили они би могли да уложе у неки посао а тиме и себе да упосле, те да од ранијих паразита постану корисни и конструктивни чланови друштва. По другом решењу, 'држава би имала да откупи њи. хове куће и да им изда бонове у вредности тих откупа са интересом, на пример, 2 до 2,50%. Тај интерес би претстављао извесну месечну помоћ, а помоћу бонова могла би се “подизати

роба код државних предузећа |.

или новац код државних или приватних банака и тим новцем предузети какав за друштво и њих користан посао. :

Оно решење које предлажу кућевласници било би за државу управо катастрофално. Јер, да би се могло извести, тј. да би станари могли плаћати поред кирије и воду, и ђубре и на. стојника, требало би или осуди“ ти те људе да гладују или да им држава удвостручи плате. То би уствари био злочин против др.» жаве, злочин против заједнице, на који, верујемо, не би ни сами кућевласници пристали, и поред свег њиховог егоизма.

Ако пак држава откупи све куће, онда би она имала потпуно' одрешене руке у администрирању тих добара, у начину и обиму обнове оштећених зграда, завршавању недовршених и по.

_ дизању нових и јевтиних обје.

за колективно становање.

ката ___Д-р М. БОРИСАВЉЕВИЋ

13 о. м. уплатио сам па утљу Булевара Јуословетске армије мн Бокељске улице бон за дрван угаљ, а 14-ог око 5.30 часова отишао сам да бих ухватио ред. На средини Бокељске улице било је око 10—15 кочијаша, те се са једним погодих за превоз. Било је већ близу 7 часова а кочијаши стоје на истом месту; Мислећи да је мој кочијаш заборавио на

погодбу пововем га и упштам: »Па гле је овде улаз, зар нећете ући на главну капијус" Одговорно ми »Е мој друже,

усад ћеш да видит где је улазе,

Занста око 7 часова намђе један друг

(са једним великим кесером п поче да жо о». »

КР03 БЕОГРАЈ_

_ Боље рушити ограду него направити капију

откива блок отраде у дужини од 4—5Б метара. Ово откивање трајало је око 1/ часа. Зачудих се, да једна тако велика дрвара нема улаза за кола па упи» тах: »Да ли се ово овако свакодневно радие" — Сви кочијаши који су чекали на улаз одговорише:; Ето друже, тако се ради свакодневно, увече се ограда закива а ујутру откива, то тако траје од како дрвара постоји. Као човек од рачуна седнем па израчунам;: Ако дрвара постоји 4 месеци значи да се свакодневно изгуби по један час око закивања и откивања отраде што чини укупно за 25 радних да. на 25 часова, а за 4 месеца 100 часова. Минимална надница за један радни час износи 12 дин, што чини укупно 1.200 динара. Овој суми треба додати вредност употребљених ексера, које дрвара свакако има на претек.

Сматрам да би се за мање од 1.200 динара могло набавити 2 шарке, 1 реза и 1 катанац, те би се уштедело и у времену и у новпу.

Бора ЈОВАНОВИЋ

Штеточине у

телефонским

Недавно су пуштене у употребу улич.« не телефонске говорнице у Београду. За њихово обнављање утрошено је много телефонског материјала, уложено је доста труда н материјалних средстава, јер је окупатор опљачкао све апарате, а кабине су страдале од бомбардовања и уличних борби. Пошто се код нас привредни живот толико развио, ни тем. по рада постао је необично жив, теле. фони су за обављање дневних послова постали неопходни. Само за један сат аутоматска централа од 7000 бројева з8бележила је пре некн дан 12.000 разговора. Народне власти су одлучиле да обнове све јавне уличне говорвице и по мо. гућству израде н нове, што су грађани примили са радошћу, На тај начин уште. ђено је мното непотребних

них радних часова.

Али дешавају се немиле појаве штеточинства баш у самим говорницама. Извесна лица изваљују врата, кидају гајтане,

гурају стране предмете и па

пирин новац у касицпу и тиме онеспособљавају говорницу за употребу. Читаве стране из телефонских именика су поцепане, ште је баш случај у говорни ци на Теразијама. Лепљење плаката на кабинама отежава контролу за хватање штеточина који су у последње време знатно онеспособили телефонске говор“ нице.

Многи грађани не знају ла рукују аутоматским телефонима и тиме праве прекиде у централи, Бацање слушалица, окретање бројчаника у правцу с десна на лево, када је назван већ једном број, да би се бројчаник брже вратио, лупа. ње по апарату све то изазива прекид у централи по 200—500 бројева изгубе везу. А све то вачини један нервозан и обестан говорник. У говорннцама се могу видети и деца која често ради заба. ве одлазе да се играју.

путовања _ препуним трамвајима ин много изгубље- |

говорницама

Да не би дошло до тога, да се поје. дине говорнице не затворе, потребно је да сами грађани, а нарочито они који се често служе јавним говорннцама при пазе на такве који злонамерно штете нашем телефонском саобраћају, н чим примете такав случај, потребно је да обавесте најближег органа народних власти, Дејан ГАЈИЋ

- | Ометање рада рејонских лекара

Рејонске лекаре, чија помоћ треба да буде упућена првенствено социјално у гроженим и сиромашнима, као и онима којима је одиста потребна хитна помоћ, узнемирују многи несавесни грађани позивима за кућну помоћ, ма да потпуно неоправдано. Тако је Радмила Радојко, вић из Захумске улице 39, коју лечи кућни лекар, позвала рејонског лекара ма да јој није био потребан. Она је објашњавала да јој је потребан бон за др. ва н да је због тога улични повереник рекао да треба да добије потврду од рејонског лекара да је болесна, Погрешно схваћање дужности од стране у личних повереника показује да су и они делимично криви за овакве појаве. Од рејонских лекара тражи се да издају налоге за'куповне књижице, бонове за дрво им угаљ нтд. Једно такво »наређење« упућено од повереника за сопијал“ но старање гласи: »Издати допунску кар“ ту (дијеталну). МИменованн болује од грудне болести.« Једна жена, сва уплакана, моли лекара да прегледа њену ћерку којој прети опасност ол запалења мозга. Рејонски лекар затекао је »>болесницу« где пуши поред шпорета. По. требна су јој била дрва и позвала је лекара да је прегледа да је болесна.

Потребно би било да овакви непотребни позиви и шиканирања рејонских ле-

32 са

ЕРЕ

кара буду сасвим укинути а против несавесних грађана да се предузму стро. жије мере. С. БУРИНА

проти Зелотсјма 7,

НЕМАРНОСТ ДИРЕКЦИЈЕ

„СНАГА И СВЕТЛОСТ“

У ноћи између 8 и 9 фебруара остао је цео Београд без осветљења од 1 и 30 часова до 2 и 45. Да се тај случај десио преко дана, наша индустрија у Београду, која се обилно користи електричном енергијом, и» мала би огромне штете. Узрок томе прекиду је у томе што је У котловским резервоарима нестало воде. Тај случај се већ више. пута поновио зато што сказаљке које показују количину воде у резервоарима нису исправне и немогуће је контролисати тачно стање воде у котловима. А дирекција и шеф предузећа „Снага и светлост“ до данас није нашла за сходно

да те апаратуре за контролисање поправи.

Да би се избегли такви случајеви да котлови остану без воде, радници и инжењери пре-

длагали су управи и шефу да се инсталира резервни довод воде преко водовода или пожарне црпке мако би та вода била донекле штетна због тога што је хладна и нечиста. Али би. се. на тај начин имало бар извесно обезбеђење од већих штета, као што је обустављање београдске индустрије за краће илн дуже време. Шеф предузећа је одбио овај предлог са тврдњом да је довољна мала, црпка, која је тамо инсталирана, Међутим, са стручне тачке посматрано, она није ниуком случају довољна, што потврђују и оно неколико прекида услед недостатка воде.

"Осим тога, још пре годину дана добављен је из Швајцарске један резервни резервоар, али до данас није монтиран већ пропада у дворишту централе, а поједини делови су већ нестали. Шеф дирекције изјављује да није могуће инсталирати овај резервоар зато што недостају извесни делови. Међутим ти делови могу се набавити и у самом Београду.

Александар МИЛУТИНОВИЋ дописник предузећа, „Снага и светлост“

СТАРЕ ИГРАЧКЕ

АЕ

4" ке» 6 ЈЕ

— Е, дете, дете! Многа деца су се играла са тим играчкама па су рђаво прошла!

ИСКОРЕЊИВАЊЕ ЈЕДНОГ ДРУШТВЕНОГ, ЗЛА

оре 30. куадирање просјачећа

У својој тежњи за општим поправљањем социјалних прилика у земљи, посебно за сузбијањем просјачења као друштвеног зла, а особито за уклањањем просјака са београдских улица, Министарство социјалне политике Србије уложило је све напоре да се уреди једно савремено склониште за социјално потпуно незбринуте и за рад неспособне становнике Београда, који су се бавили просјачењем. Тако је У Београду основан Дом снабдевен свим потребним намештајем, по“ стељином, текстилом, оделом и другим потребама подобан за смештај и прехрану 60 лица.

По спроведеној акцији за смештај У дом, пријавило се, међу. тим, ради пријема свега лица. Чиме протумачити ово, када знамо да су београдске улице и прошле године још биле пре: плављене свим могућним врстама просјака, који су стварали веома ружну слику И нарочито странцима — наметали утисак да се налазе у некој запуштеној источњачкој касаби2

Узроци просјачења нису увек само економска беда, већ има — и то веома велики број — про. сјака из навике, из одвратности према послу, из жеље за потпу. но неодговорним животом, тзв. професионалних просјака, Поред тога: што многе привлачи такав живот — уствари бедан и пун по. нижења — због живљења без икакве контроле, за вештог и дрског просјака он је веома уносан. Многи међу њима сматрају да уопште „немају рачуна“ да раде и претпостављају своје пара. зитско животарење поштеном и конструктивном раду. То доказује и појава такозваних „тран. зитних просјака“ који долазе из унутрашњости на извесно време, такорећи у печалбу, па када испросе потребну суму враћају се кући у унутрашњост и по. влаче се у „миран живот“ до и. дуће „сезоне“ или потребе. „Уносност“ просјачког „позива“ поред већ познатих случајева о просјацима кућевласницима и богаташима, најбоље илуструје случај једног београдског про. сјака, који је ту недавно продао своје „место“ пред кафаном „О. ријент“ у Немањиној улици једном колеги из „бранше“ за 2.500 динара.

Осим тога разлог нерадом од. ласку удомове и оних просјака који су стварно били упућени на просјачење због немања других средстава за живот, лежи У У“ корењеној предрасуди према таквим домевима. Наиме домови

те врсте за време бивших ре« жима у Југославији (а великим делом ни У иностранству) биле су заиста установе у којима су штићеници били изложени мал: третирању и злоупотребама без. душног особља, а били су уре. ђени више као затвори него као установе с социјалног – старања, Затим, услед тога што су те у. станове биле мање-више све уређене на бази приватног Мило. срђа уместо да буду, као данас, што се само по себи разуме, установе социјалног старања и дужности заједнице према поје. динцима — живот у њима био је пун непрекидног понижавања, Тиме се да и објаснити изјава једног београдског просјака, ко. | ји је недавно на убеђивање да ће му у дому бити боље одговорио: „Да је тамо добро и ти би отишао тамо“. Услед тога о. вима се треба приступити блаже, са убеђивањем и објашњевањем, јер погрешна схватања многих просјака одлично илуструје искрено огорчена изјава једнога од њих: „Па мени ви Немци за време окупације нису бранили да просим!“

Народна власт је створила ма. теријалне услове за отклањање потребе за просјачењем. Међу. тим, њена борба за сузбија. њем просјачења не може бити довољно успешна, ако у томе не буде имала пуну подршку грађанства. Зато треба схватити да је старање за социјално незбри. нуте чланове друштва У новој народној држави престало да буде акт милоорђа, како је то било раније, већ је то социјална дужност државе —- према томе ако се жели помоћи просјацима треба помагати држави а не ди. ректно њима. Треба престати са давањем милостиње, већ упући. вати просјаке народним властима. При томе треба имати у виду да за време зиме просјака није било на улицама. Знамо, међу“ тим, да је зима најтеже годишње доба и за економски збринуте, Просјаци су је издржали, не ра. дећи ништа, што значи да су и мали могућности за живот. Но са првим пролећним сунцем из. милиће они на улице и апелова. ти на милосрђе „да не би умрли од глади“,

На масовним организацијама, првенствено АФЖ-у и УСАОС-Уу је ла развије најживљу кампању у борби против просјачења и пруже пуну подршку народним властима у сузбијању тог дру“

штвеног зла. Еуген ОРМАНИ

ФРОНТОВСКИ ДОПИСИ

Учешне АФЖ у првомијском такмичењу

На својој седници одржамој 14 6. м. Градски одбор АФЖ донео је одлуку о укључењу у првомајско такмичење. Жене целог Београда учествоваће кроз сво је рејонске организације у испуњењу плана који је на тој седнипи израђен.

Учешће у помоћи држави на збриња“ вању деце једна је од првих дужности антифашисткиња с Југославије п зато је Градски одбор првом тачком постављеног плана позвао на такмичење све синдикалне подружнице и омладинске организације, које имају патронат над дечјим установама, у томе, ко ће пружити више помоћи овим установама у Београду. Истовремено такмичење ће се спроводи ти и између појединих рејонских организација АФЖ у организовању помоћи у иозчаним прилозима, радној снази, на мпрпицама, оделу, рубљу и др. У поје• диним рејонима већ су одређена земљи“ шта за баште, које ће се обрађивати у корист дечјих установа. Зато ће се поједине рејонске организације такмичити и у томе која ће боље и савесније обрадити земљиште и која ће на томе послу окупити већи број жена и дати већи број радних часова. По овој тачки АФЖ позива на такмичење београдске омладинске организације.

Жене узимају на себе обавезу да организују чишћење улица и да пријављу. ју све оне који бацају ђубре на празне плацеве. Рејонски одбори АФЖ такмичи“ ће у погледу одржавања чистоће у свом рејону, у погледу броја жена које уче. ствују у раду на улепшавању града, као и у томе, ко ће дати већи број радних часова у радовима за одржавање чи“ стоће. Културно просветни рад такође је обухваћен планом такмичења и зато ће автифашисткиње појединих рејона ради ти на томе да у своме рејону укључе што већи број жена у аналфабетске течајеве и групе.

Д. ВОЈВОДИЋ

ДОМ ЖЕНА ИНВАЛИДА „ВУКИЦА Митро.

Пре неколико дана отворен је на Дедињу Дом жена-инвалида »Вукица Митро• вић« и предат је Министарству народне одбране на руковање, Зграда у којој се налази Дом је врло пријатна и топла. Одмах се види да се ту налази женска рука: прозори су чисти, паркет се сјаји 8 но столовима се налазе вазе са џвећем. Наши ликовни уметници поклонили су Дому преко седамдесет својих радо“ ва који украшавају зидове. У једној про, страној соби налази се табла, а у другом углу исте собе се налазе три ши. ваће машине, Ту ће се другарице-инвалиди учити читању и писању и похађаће курс шивења. Већина од другарица, ко“ Је су смештене у Дом, долазе са села, али су оне успеле за три месеца, коли-

ко се налазе већ у Дому, да науче све вештине потребне за вођење домаћин“ ства.

Свечаном отварању, које је извршено у недељу, присуствовали су претставни“ ци разних организација и пријатељи. Го• ворници су истакли важност овога Дома а после тога се једна другарипа-инвалид захвалила у име свих питомица. Оне ће, као што су пре јуришале на бункере и лиле своју крв за ослобођење наше 3е• мље, успети сада да савладају поставље» не им задатке и дати максимум свог до“ приноса за обнову и изградњу.

Олга ТЕЛЕБАКОВИЋ

жх

О ДЕЧЈЕМ ДОМУ „ЛАЗАРЕТУ“ Пре непуна два месеца >Борба« је донела један чланак о дечјем дому »Ла. зарету« у коме је изнесено тадање стање' Дома, које није било добро. Као нај» одговорнији за то управник др Нешко“ вић, смењен је са свога положаја. НА његово Место дошла је Милица Грујић, која је у сарадњи са патронатима дома (АФЖ ПО рејона, »Рогожарски«, »Батач, И! трговачка академија) преузела све ме. ре да се изврши реорганизација Дома.

Резултати нису изостали. Ових дана отпочела је настава у Дому. Да би настава могла што успешније да се

одвија потребно је да се набаве неко“ лико столова и клупа. Зато се апелује на грађанство и организације да, ако су у могућности, пошаљу потребни матери“ јал овом дечјем дому.

Вида ВРАНЕШЕВИЋ

РАДНИЦИ ПЕТОГ РЕЈОНА У СЕЛУ

У недељу је група радника из Беометала, Микрона, –кројачке задруге, >зЗАМКО«, »Пролетера«, Завода и дирекције возила, кренула у село Ритопек. МИ поред тога што је од кише било дубоко блато а из села их сачекала двоја кола место седморо, радници су натоварили сав алат и материјал на кола и гурајући их повремено пробили се кроз блато У село. Сељаци нису веровали да ће радници доћи и радосно су их дочекали. Радници се одмах дали на посао и до после подне оправили су много ствари. свако. У својој струци.

Света БАСЛАЋ