20. oktobar
га доноси,
Прби дани тавмичења —
ПРВА ПРЕБАЦИВАЊА НОРМИ
Полет и одушевљење за првомајско такмичење обухватило је и раднике из трикотаже „Елка“ и „Дунав“. Они су свесни да својом производњом подмирују једну од најважнијих и. најактуелнијих потреба нашег народа.
У ТРИКОТАЖИ „ДУНАВ“
Зато су омладинци „Дунава“ још у јануару месецу повели акцију за такмичење и већ 20 јануара почиње у том предузећу да се повећава капацитет рада. Пре тога радници су избацивали дневно просечно по десет пуловера са рукавима, а од почетка такмичења тај број се повећао на петнаест. То значи да се дневни капацитет читавог предузећа које на том послу има тридесет радника, повећао са 300 на 450 пуловера. Пре почетка такмичења, шест радника избацивало је дневно тридесет и шест пари рукавица, а сада четрдесет и осам. У првој половини јануара месеца израђивало се 1500 метара кепер-пантлике за изолацију, а сада се достиже и до 1800 метара на дан. У среду је почело званично такмичење за Први мај. У току једне смене тог првог дана такмичења радници су израдили још три џемпера више.
У ФАБРИЦИ „ЕЛКА“
У предузећу „Елка“ другарице Деса Влајчић и Ана Костић раде на по три „Американ-Стандард“-машине за плетење чарапа, док се иначе ради на, једној или две машине. Оне при томе избацују 14 до 15 туцета чарапа. за 8 часова док се на две машине избацује 10 до 12 туцета. Колико је имао позитивног успеха позив за првнмајско такмичење, нека покажу следеће цифре: пре такмичења које је почело у понедељак 180. м, предузеће је израђивало 200 туцета разноврсних чарапа; у понедељак број се попео на. 280 туцета, а у уторак, другог дазна такмичења, чак на 310. Он ће се вероватно још повећати. Раднице су такође повећале капацитет производње дечјих чарапа са 10 туцета на 11 и по туцета свака. Поред тога оне све раде по један сат добровољно за Фонд за обнову земље. Предузеће не располаже
"са довољним бројем машина за,
намотавање и због тога су раднице из тога одељења одлучиле да раде бесплатно по два сата дневно више како би остала одељења, којима је то ла мучно предиво потребно, имала, га У довољним количинама. Раднице у конфекцији израђивале су пре такмичења 10 кошуља дневно свака, а сад израђују 12 и по кошуља,
И магационер на свој начин помаже такмичење. Он обилази одељења и гдегод примети да је материјал на измаку, лично А. многе другарице долазе раније у јутро како би средиле потребни материјал да
„не би било у току рада застај-
кивања, У циљу да се такмичење што боље спроведе, свако
"одељење поделило се у две гру-
'пе које се међусобно такмиче, ти —————
СТРУЧНИ ТЕЧАЈ ЗА КЊИГО„ВЕСЦЕ У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ
У оквиру првомајског такмичења отпочео је течај за стручно усавршавање радница књиговезачке струке у Државној штампарији, на коме учествују 25 омладинки од 30 колико их има у књиговезачком одељењу. И учествују на овом течају да би допуниле своја знања и оспособиле се у што већој мери за самосталнији рад.
Овај течај похађају и четири другари це које имају малу децу Јела Звонарић, Станка Хаџи-Поповић, Марија Венел н Радмила Недељковић.
Милија МИЛИЋЕВИЋ
жож «
РАДНИЦИ ЛИВНИЦЕ МЕРКУР РАДЕ ЗА КОМУНИСТИЧКУ ПАРТИЈУ
Радници ливнице »Меркур« радили су у недељу 17 0.М. бесплатно за Комунистичку партију. Они су радили од 6 часова ујутро до 1 час. Чињеница да су радили за Комунистичку партију дала им је пуно полета тако да су 18 радника колико их је радило пребацили норму дневног посла за 500. До сада се обично сваки трећи дан рада лило, а својим недељним радом они су толико урадили да се одмах следећег дана већ лило.
Највише се у том раду истакли; Магдалена Матес која обично уради за је“ дан радни дан 80 до 100 шасија а у не, дељу је за 7 радних часова израдила 200.
Лука Лаврња уради обично за радни.
дан 14 чучаваца, а у недељу је исти број за 4 и по часа урадио. Милутин Радин је за 4 и по часа, место за 9, направио 15 клозетских шоља.
Мирко МИЉЕНОВИЋ
старије другарице,
КРОВ ФИЛИСИА А
КАКО САМ
Пре годину дана предузеће прецизне механике „Нестор“ узело је на себе сасвим смео задатак: да изради арматуре за варење, које се раније нису израђивале на Балкану па чак ни у многим другим земљама Европе. Хоћу само да напоменем да су апарати за
кодне код градње мостова. А мостози су у прво вре“ ме после ослобобења значили више него ишта за правилан _ развој наше опустошене аривреде.
Одважност — 0вог предузећа, састојала се у способности _ радника, који су се одмах – прихватили да раде, јер су били свесни ла гакве апарате не можемо и нећемо чекати. из иностранства, већ се греба уздати у се и у своје кљусе. Годину дана је прошло, апарати су се израђивали; делови и инструменти на њима су се из дана у дан усавршавали, а искуство, добијено за ово време, остаје код нас, за нашу државу, за наш народ.
Кад се већ морам дотаћи да изнесем како сам повисио продукцију на 2000%, хоћ да напоменем да је то повишено само на једном делу од 128, колико их има у једној арматури. Тај део зове се бакарни пламењак и он је завршни део ручице кроз који треба да изађе нарочито подешен пламен.
Израда овог пламењака задавала нам је муке и тешкоће у раду, јер, бушење бакра са малом бургијом, а У великим серијама, било је лоста напорно по радника, тако ла су се миоги жалили и негодовали, а често се могло чути: — Па добро, друже, зар баш ја мопам да радим тај посаог — Таквим начином се губило много времена око израде, а што је најгоре било, све су бургије већ биле поломљене, тако да сам се заинтересовао и отишао у магапин ла видим колико је таивих бургија било пре него што смо почели овај посао. Па, кад сам видео да је пре тога било 123 бургије, а сала су све поломљене увидео сам колико је то тежак проблем,
РАДНИЦИ ПИШУ
ПРОДУКЦИЈУ ЗА 2000"
и како се треба смело прихватити посла
варење алатке које су неоп-
ПОВИСИО
о
Више пута сам размишљао како би се ти пламењаци могли радити на други начин, али увек без успеха. Баш зато што нисам успевао и што су ми неки другови говорили да нећу успети, у мени се јачала воља да успем. А на ту упорност навели ме трагови на страним фабрикатима који 5 су показивали да се тамо радило друкчије него код нас. А тај други начин _је могла бити само преса и на њој сам се и залржао.
Међутим, — поттакнут децембарским такмичењем, решио сам да приступим _ практичној проби која ће ми, или донети корисне резултаге, или разбити сваку илузију 0 могућности новог начина израде. И шта се догодилор При првој проби мени се одвијао 8 пут и начин ко-
ма а јим треба да кренем да бих дошао до циља. Показало се да треба да пресујем комаде на преси и да су за то потребни извесни углови, које рачунским путем нисам могао да нађем, већ опет путем практичног испитивања. При испитивању и проби, могло се приметити да су многи другови са неверицом посматрали то; говорили да се неће моћи тако да исправи јер ми немамо потребну инлустрију за све ситнице. Али, приметило се и то да нико није хтео да вређа или да убија вољу за рад око проналаска нових ствари. Неколико пута сам преоправљао алате док на крају нисам добио олговапајући облик, који је пожељан. Кад сам направио први комад био сам задовољан што сам савладао јелну тешкоћу више и не помишљајући да сам тиме убрзао и продукцију.
У нашем предузећу врло је разгранат пргналазачки дух код свих другова, тако да се сваки труди да макар и у најмањој ситници лопринесе повишењу пполукпије. А кад се све те ситнице скупе, онда се и види ла крајњи успех зависи баш ол тих многобројних ситних проналазака.
Милан ЈОВАНОВИЋ радник „Нестора“
НЕКАД ЕЛИТНИ РЕСТОРАН — САДА РАДНИЧКА МЕНЗА
МЕНЗА БЕЛСАПА У НОБИМ ПРОСТОРИЈАМА.
Радничко-службеничка менза Белсапа
У понедељак, 18 0. м. преселила се менза »Белсапа« и »Епса Ф. Ба у про. сторије бившег ресторана »Сотировиће. Овај елитни ресторан, у који некада радници такорећи нису имали права при ступа, прешао је у радничке руке н од сада ће се радници ових предузећа, као и радници ЕЛКЕ, ЦЕНТРОПРОМЕТА п ШАРА хранити у њему. За сада менза има око 500 претплатника, али се пред. виђа већи број. Инсталирањем још два казана, менза ће бити у стању да издаје 1.500 оброка. Како би се могли при. мити радници на свих околних мањих предузећа која нису у стању да осноју своју сопствену мензу. За сада се издаје ручак и вечера. Храна је укусна и 0билна и стаје 13 динара оброк.
Управа мензе намерава да оправи и уреди двориште иза зграде н да створи
једну лепу летњу башту у којој ће радници наћи заслужени одмор после свог свакодневног рада.
П. ЈОВАНОВИЋ
———_—_—ши___———Б———
РАДНИЦЕ ВОЈНЕ ОДЕЋЕ ЗА ШЕГРТСКИ ДОМ
Недавно су раднице из >Војне одеће«, после свог редовног осмочасовног рада, радиле један сат више за омладинце из Шегртског дома. Оне су успеле на 52 шиваће машине да сашију 80 пари веша за шегрте. Од 11.000 метара конца, колико је предвиђено за ово шивење, оне су успеле да уштеде у послу 4000 метара.
Марија РАЈИЛИЋ
ОБАВЕЗЕ ЗА ПРВОМАЈСКО ТАКМИЧЕЊЕ
ПРЕДУЗЕЋЕ БЕОМЕТАЛ
Радници предузећа „Беометала“ примили су на себе следеће обавезе: четири другарице које раде на ножевима обавезују се да ће дневно избацивати по 500 комада, док је предвиђена норма 400 комада. Другарице за паковање пребациће новћму за 15%. Омладина ће се такмичити ко ће брже и боље упознати и савладати занат, ко ће одржавати већу чистоћу У одељењима, чувати машине и завешће се апсолутна дисциплина за време рада. Четири омладинца већ изучена на својим пословима изучиће два омладинца и оспособити их за самосталан рад на машинама. Седам омладинаца свршиће курс за дреере, девет курс за електровариоце и 25 омладинаца курс за електротехнику. Сваки радник даће десет добровољних часова месечно. Прима се позив на такмичење упућен од предузећа „Микрон“ и „Морава“ а објављено је такмичење омладини предузећа „Нестор“.
Петар ВЕЛЕГИЋ жожо «
ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ
КУЛТУРА Радници п намештеници >Културе« примајући план првомајског такмичења обавезали су- се да ће у року од 60 радних дана оштампати, повезати,
и избацити на тржиште 16 милиона табака разних издања, сложити и преломити 500 табака машинског. слога. Поред тога ће оспособити већи број помоћних радника и радница, и признати квалификацију самосталног радника — двојици младих другова, одржати већи број стручних часова, спровести највише могућу уштеду у материјалу, огреву, расветној и погонској енергији, а нарочито појачати квалитет рада. Сем тога даће 7000 добровољних радних часова Фонду за обнову земље, оспособити две штампарске и три књиговезачке машине, појачати рад коректора, дактилографа, књижаре, експедиције, еканомата, књиговодства и администрације.
Конференција је одлучила да се успоставе прелазне заставице у одељењима и позову остала слична предузећа ма такмичење. Бранко БУДИМИРОВИЋ
ж о ж
СЛУЖБЕНИЦИ ХИПОТЕКАРНЕ БАНКЕ
У жељи да што више допринесу обнови земље у оквиру првомајског такмичења, службеници Хипотекарне банке одлу. чили су да ће, поред обавеза које се односе на јачање радне дисциплине, повећања капацитета рада у самој уста нови, борби против бирократије н раду на културном пољу, дати 50.000 добровољних радних _ часова на указивању стручне помоћи другим надлештвима, установама и организацијама м на осталим масовним радовима.
Симеон ПАВЛОВИЋ
ж ж«ж
ОМЛАДИНА САВЕЗА КОМУНАЛАЦА
Београдска омладина Савеза комуналаца одржала је свој други радни састанак у великој сали Радничке коморе. Циљ овога састанка је био да се донесу заједничке обавезе за првомајско такмичење,
Омладина Белсапа обавезала се да ће у току такмичења дати 22.000 добровољних радних часова, Омладина Отсека за трговину и снабдевање ИНО-а дала је низ обавеза, међу којима се омладинке, које контролишу бонове, обавезују да ће место 40.000 бонова, колико је до сада свака контролисала у току једног дана, контролисати по 60.000 свака. Делегат омладине Гранап:а изјавио је да ће. се омладина Гранапа одрећи сваке награде за прековремени рад, који је до сада био плаћен. Омладина ЕПС-а се обавезала да ће она извршити реорганизацију за 3 месеца. Омладина Станбеног отсека ИНО обавезала се да ће у најкраћем времену попунити картотеку станова за коју се сада штампа 100.000 картона.
С. МИХАИЛОВИЋ
жож »
НАМЕШТЕНИЦИ НО ШЕСТОГ РЕЈОНА
Намештеници Народног Одбора Шестот рејона позвали су службенике осталих орејонских _ Народних одбора у Београду на такмичење. Ово ме. ђурејонско такмичење обухвата струшто већа експедитивност у отправљању канцелариских послова и уклониле штетне појаве бирократије,
План такмичења предвиђа 3 кратка курса и то; архиве са деловодним про. токолом, коресподенције и дактилографије. Курсеви треба за најкраће време да оспособе чиновнике за. најосновније кан целариске послове. Сем тога, план предвиђа детаљну обраду најважнијих закона, који засецају у област народне власти Жарко МРКУШИЋ
„20 катоди.
ОНИ И ТАКМИЧЕЊЕ
Завод за израду новчаница укључио се у првомајско такми-
чење.
— Ето, не рекох ли ти да хоће да отерају земљу у инфла
цију!
МАЛАЛАЈ ЗАРА ВА ЉЕ О ГЕРАВВЕ УУ
За претконтресно такмичење омладине
"Омладина Седмог рејона даће 3.000 учесника за крос-контри
На првом састанку фискултурног савета Седмог рејона, решили смо да кроз фискултуру ојачамо и очврснемо што већи број омладине, како би им омогућили правилније учешће у 06нови и изградњи земље. На тај начин ће сваки појединац моћи много више и правилније да се заложи да прелазна заставица, која се налази у нашем рејону, остане код нас и после Трећег конгреса. Исто тако обавезујемо се да ћемо оспособити четири обданишта и изградити једно ново. Обавезујемо се да ћемо учествовати у кросконтрију са 3000. омладинаца. Организоваћемо курсеве за оспособљавање стручних фискултурних кадрова.
М. ГОЛУБОВИЋ
ж
Обавезе омладинаца појединаца из Белсапа
Поред обавеза целокупне | омладине Белсапа које су изнете на другом радном састанку комуналне омладине, поједини другови примили су посебне обавезе које ће нзвршити поред оних заједничких.
Мирко Дмитровић даће 300 добровољних часова, поред добровољног рада за оних 22.000 часова, па које се обавезала омладина Белсапа; Миодраг Ђермановић из. радиће 5 специјалних носача ножева ва стругове; Душан Јовичић офарбаће све стругове у школи; друг Петровић, електричар на >Пиониру« даће 500 добровољ= них часова; Остоја Огњеновић повећаће просечну оцену у школи на 3,6 а у ра дноници на 4; Часлав Павловић имаће укупну средњу оцену 4,3, а друг Кабанец ће имати 3.6; практични наставник М.3.Ш. Ива Степанек такмичи се са својим ученицима | разреда Прокићем, Михајловићем и Степанчевим у свим тачкама такмичења.
Петар ЂОРЂЕВИЋ
ж
Обавезе || женске гимназије
Омладина ЛП женске гимназије обаве. зала се да ће у оквиру такмичења за 1 мај подићи средњу оцену на 3,70, а оцему из владања на 5. Основаће се радни батаљон од 400 ученица и даће се 15.000 добровољних радних часова. Отвориће се курсеви шивења и санитета у којима ће се обухватити 100 ученица. 260 ученица похађаће кружоке из хемије, физике, руског језика и природописа. Повезаће се са радницима металног предузећа »Челикос« н отвориће санитетски курс у Белом Потоку. У циљу постизакања 6ољих успеха, одлучено је да се поједина одељења такмиче међусобно.
Нада ПЕТРОВИЋ
НАРОДНИ ОДБОРИ
полажу рачун о свом раду
У Другом рејону
Референт социјалног старања, Вера Милић, дала је извештај о раду свог одељења, За социјалву помоћ примљено је око 2000 молби. Преко отсека је до сада подељено око 300 пари одела, 200 мушких кошуља, 120 зимских ка. пута, 200 зимских хаљина и веће количине разноврсног текстила.
Са највећом пажњом саслушан је реферат Милана Андрића који је поднео извештај о раду от. сека за снабдевање при 11 рејону.
Из извештаја. друга Андрића види се да је отсек за снабдевање успео, углавном, да задовољи најпрече потребе грађана. Отсек је разделио бонове за 635 мушких одела, 378 прибора за одело, 290 панталона, 973 кошуље, 2293 пара женских чарапа, 350 пуловера н 1155 пари ципела. По. ред овога подељено је 1215 женских хаљина, 1450 пари женског веша, 8053 пара чарапа и 256 капута. Поред одеће подељено је првенствено демобилисаним борцима и грађанима који су највише пострадали у рату извесна количина разне робе која им је била неопходна. Преко отсека за снабдевање подељено је 2067 просторних метара дрва, 1912 то. на угља и издата су одобрења за увоз 484 просторна метра дрва, Грађанству је такође подељено 25 комада штедњака, 10 комада суперштедњака, 1067 комада разног посуђа и око 3100 комада сијалица,
После завршеног реферата грађани су узели живо учешће у дискусији. То учешће доказ је стварања све тешњег контакта између народних власти и грађанства, Власт је заиста данас народна јер у управи, преко својих претставника учествују сви добронамерни и свесни грађани.
У Петом рејону
Годину дана. после првог иступања пред народ да положи рачуна о свом раду Народни одбор У рејона поднео је свој извештај о раду за последњих шест месеци. > '
Просветни отсек је деловао с успехом у оквиру својих задатака. Отворена је рејонска библиотека која данас броји 4.520 књига, а има 700 чланова-читалаца. Рад отсека унутрашњих послова је из дана у дан обимнији. За ово пола године решавано је око 20.000 разних предмета. Референт Финансиског отсека известио је грађане да је плаћено пореза до 15 јануара 39 од сто, а приреза 32 од сто заједно са одговарајућим процентом на плате у прошлој години,
Отсек за индустрију и занатство води у евиденцији 47 индустриских предузећа, 504 занатска и 575 трговачких радњи. 80 већих предузећа има производни задатак над којима отсек врши контролу, г
Отсек трговине и снабдевања имао је за све време пуне руке посла, мако није имао довољан број службеника, Служба је, сем незнатних омашки, функционисала правилно. Службеници су дали за, ово време 3.714 прековремених радних часова. Одељак за исхрану издао је у два маха куповне књижице, смањујући њихов број за, 2.000, јер су многи несавесни грађани користили књижице пресељених или умрлих. Тиме се уштеђује дневно по 800 килограма хлеба, одељку за огрев примљено је и подељено 6.065 просторних ме“ тара дрвета и 3.565 тона угља. 415 домаћинстава, самостално се снабдело са, 1.483 метра дрвета.
Отсек за социјално старање водио је рачуна о збрињавању једра угрожених, заштити деце, изнемоглих и свих грађа“ на којима је била потребна помоћ. За 355 породица додељена, је привремена месечна помо „која. се кретала, од 700 до 1.200 динара са додатком на децу од 175 динара. Сем тога издато је 153.000 динара као тренутна, помоћ за 620 породица. демобилисаних бораца, заробљеника и интернираца.
у
ил о-=-~=мли-ва зажа