20. oktobar

СТРАНА 8

· Оаноице ПО АЈТОВИНА

твистала. 1: обуће

Ка што је већ објављено У дневној штампи, Одељење трговине и снабдевања ИОНО-а продужило је важење индустриских потрошачких карата до краја 1947 године, и одредило вредност појединих купона. Потрошачке карте за инду стриске производе требало је да престану да важе у септем: бру месецу ове године, јер су издате септембра 1946 са важењем од годину дана. Међу“ тим, сада се појавила по треба да се и потрошачке кар те издају са важношћу од јануара до јануара. Услед тога је важност постојећих карата, које је требало да се у септембру месецу угаси, продуже. на до краја ове године. За поједине купоне'индустриске кар те одређен је број јединица да се не би само за три месеца до краја ове године штампале нове карте. Вредност појединих купона објављена је већ у дневној штампи Укинута је подела текстилних производа и обуће на дознаке. Сви текстилни производи и обућа, осим целокожних ципела и постељног материјала могу се купити без бонова, а уз 0тсецање одређеног броја јединиџа. Сва роба предвиђена за расподелу по индустриским картама додељена је државним и задружним продавницама и може се добити у свим крајевима града. Пред многим радњама по свим деловима Бео-

града отпочели да се отежу редови грађана који чекају и по неколико сати и стварају гужву. Многи грађани сматрају да треба што пре да искористе своје карте и да купе робу јер је после неће бити. Међутим, количине робе које су пуштене у продају, а и оне које ће долазити, потпуно су довољне и омогућиће гра

"Ђанима да искористе своје је-

"динице' без гужве и редова.

Наша индустрија сваким даном избацује све веће количине робе. Захваљујући напорима наших радних људи, план производње робе за широку потрошњу испуњава се и пре-

· машује. Сваком нашем радном

грађанину треба да је јасно да ће робе бити све више ин више, а не мање, и да роба неће нестајати са тржишта нити ће се излози празнати.

Успеси у продукцији омогућили су да се, као што је познато, извесни артикли (шећер, сијалице итд. пусте У слободну продају. Повећана продукција омогућила је такође да се пусти све већа количина текстила ми обуће у продају и то без бонова. Свакако да и овај успех треба приписати успешном напору на остварењу Плана.

Пошто има довољно робе, а за идућа три месеца ће пристићи количине које ће за неколико пута бити веће од постојећих залиха, сви грађани који сада стоје у редовима непотребно се замарају дуготрајним стајањем и гужвама.

БЕОГРАДСКЕ ПИЈАЦЕ ПУНЕ СУ ВОЋА И ПОВРЋА

Обиље паприка на пијаци Каленића гувно

ЈЕ соградске пијаце у овим је-

сењим данима пуне су разноврсне робе. Тезге и продавнице задружне, градске и приватне добро су снабдевене разноврсним поврћем и воћем по повољној цени. Велике гомиле поврћа изложене су пред свим продавницама и купују се без гужве и редова. Редови су сада ретка појава на пијацама, а кад се и образују онда су веома мали.

Снабдевање грађана поврћем потпуно је обезбеђено. Купус се продаје по 4 динара килограм, парадајз по 4, паприке по 9, црни лук по 7, кељ по 6 и зелен по 5 динара, Свих ових намирница има у изобиљу. Поред тога, има спанаћа по 10 динара, а цена карфиола креће се од 15 до 20 динара, купус рибанац 8, боранија од 15 до 20 динара, бундеве 2 до 3, а цвекле 4 динара по килограму.

Поред изобиља поврћа, има и извесних врста воћа у великим количинама, док неких има мање. Јабука и крушака имају све продавнице у довољним количинама, тако да се купује 6ез редова. Крушке су 6 или 7 динара, а јабуке од 9 до 12 динара по килограму. Поред намирница које се продају по градским, задружним и приватним _ продавницама, произвођачи из околних села доносе на београдске пијаце разноврсне производе. Највише сељака-продаваца има на Каленића гувну и Цветном тргу, а најмање на Зеленом венцу. Градске и задружне продавнице немају кромпира и пасуља. Кромпир су делиле градске продавнице до 15 килограма на особу, тако да се кромпир много не тражи по пијацама. Цена кромпиру у слободној продаји креће се од 6 до 15 динара, а пасуљу од 15 до 25.

Осим воћа и поврћа сељаци из околних села доносе и рациониране намирнице, које се сада могу слободно продавати, Тако су сада пијаце пуне разноврсних про. извода: живине, масти, сланине, сувог меса, сира, бутера, кајмака, брашна итд. .

Опште узевши све београдске пијаце пружају у касним јесењим данима слику обиља поврћа и воћа, и снабдевање грађана је потпуно обезбеђено.

а земунским пијацама поврћа има довољно тако да се нигде-не виде редови грађана. Са обиљем поврћа дошло је и до умерених цена. Крупне главице купуса цене

Теразиски звучници

— Кад већ овде ничему не служе, пренећемо их у же везник!

се три до четири

динара по килограму, паприка туршијара 8 динара, а парадајз 3 динара. Лука има у довољним количинама по 7 динара по килограму. Поред овог поврћа има и кромпира по 4 динара по ки-

лограму. Цена кромпиру те, као што се види, прилично опала. Разлог је овоме што су државна _ предузећа — делила кромпир домаћинствима, чиме је набијање цена од стране шпекуланата прекинуто.

„Ш тедња“

ОКТОБАР _

На воћној пијаци продају се јабуке, крушке и грожђе. Грожђе је достигло највишу/ цену од 20 динара по килограму. То је претежно „бела смедеревка“ и доброг је квалитета. У односу према осталом воћу, може се приметити да су цене прожђа превисоке. Пијаца је довољно онабдевена и јабукама и крушкама, али су оне по продавницама веома слабо кла-

сиране, У једном килограму јабука купац може да нађе сасвим мале јабуке па до великих и доброг квалитета. У свим продавницама требало би приступити енергичније увође. њу класирања воћа. Услед сла. бог класирања дошло се до тога да јабуке узима веома мали број купаца и да се велике количине _ иструлелих — јабука бацају у Дунав.

Сасвим рано. на земунским пијацама може се купити и живина. Цене су превисоке и последица су стања које су створили разни препродавци живине. Надлежни органи наролних власти из Земуна предузеће оштре мере да се спречи набијање цена при продаји живине

Земунска рибља пијаца је празна. Млеко, сир, бутер и јаја доносе се на пијацу У мањим количинама.

“пет:

— Што то грожђе тако гњечите, чико2 — Море, дете, обавезали смо се да штедимо амбалажу!

Ускоро ће поново бити уља на дрварама

Д“ све дрваре имају довољно дрвета које се издаје граЂанству на карте, угља нема ни на једној дрвари.

Снабдевање грађана угљем у овој години извршено је на време, тако да је велика већина обезбеђена за целу зиму. Члановима синдиката омогућено је снабдевање преко кредитних бонова које је издавала Градска штедионица и на тај начин су радни људи обезбедили себи огрев за зиму. Градска штедионица је издала преко 55.000 бонова за угаљ, од којих само за 7.000 угаљ није подигнут.

Нови телефонски

именик за Београд

и Србију

Завршен је и пуштен у продају телефонски именик Београда и Србије за 1947 годину, па је тако попуњена велика празнина која се у том погледу већ дуже времена осећала. Нови именик је много потпунији и прегледнији од досадашњег, У првом делу именика налази се списак важнијих телефона у Београду, адресе јавних телефонских говорница, правила и. упутства за 0бављање разговора и извод из телефонске тарифе. Телефонски претплатници Београда, Земуна и Панчева сређени су посебно и то на два начина по презименима претплатника и по редним бројевима апарата, што до сада није био случај. Иза тога се налазе, сређе. ни по именима места, и сви остали претплатници на терито. рији Србије и Космета (претплатници Војводине биће груписани у посебном именику Дирекције пошта Нови Сад).

(Осим тога, известан број грађана није се још снабдео угљем за претстојећу зиму.

За последњих месец дана довоз угља у Београд био је слаб услед тога што је железнички транспорт био оптерећен превозом шећерне репе, житарица и угља за индустриска предузећа и железнице. Слаб довоз изазвао је код неких необавештених грађана, који се нису до сада снабдели, забринутост, тако да се по свим дрварама често распитују да ли ће ускоро стићи угаљ.

Градско предузеће —„Огрев" предвидело је да извесне контингенте угља довезе и у: последњем тромесечју ове године. Због великог превоза угља за потребе индустрије' и железница и преоптерећености транспорта, предвиђене количине за довоз су у извесној мери смањене. Кроз недељу или највише десет дана отпочеће опет да пристиже угаљ на дрваре и све количине ће се ставити на расположење грађанству. ,

10 ОКТОБАР 1947

к« мивот и РАДУ ссев

202

авез совјетских архите-

ката, велика организација заснована на начелу широке совјетске демократије, обезбе_ ђује творачки додир и сарадњу својих чланова широм целе земље, удружујући их на делу решавања врло значајних, задатака који се постављају У грхитектури СССР.

Пре кратког времена одржан је Дванаести пленум Савеза совјетских архитеката. Пленуму су присуствовали архитекти из Руске Федерације Белорусије, Азербејџгна, Молдавије, Укра_ фине, као и из других совјетских република, области и гра. дова. На пленуму су расправљана питања из подручје најактивније сарадње архитектуре са изградњом земље, изградњом у којој совјетски архитекти узимају врло живог и конкретног учешћг.

Творачке могућности које су пружене совјетској архитектури огромне су Моћан развој планске народне привреде СССР, подизање нових градова и реконструкција _ постојећих, изгргдња нових индустри_ ских предузећа — све ово отвара совјетским архитектима огромне, досад невиђене перспективе делатности.

Тридесетогодишњи пут сов_ јетске архитектуре — њен пут од Великог Октобра до данас — претстављг нову епоху у развоју светског неимарства. Ова епоха у знаку је демократизма, најчвршће повезаности са нгродом, масовности архи_ тектонског стварања _заснова. ног на руководном тачелу це-

· локупне уметности СССР — на

социјалистичком реализму.

Велике позитивне црте сов,. јетске архитектуре нгрочито су уочљиве на плану опадања и распада који преживљује архитектург у капиталистич_ ким земљама. Она је одавно изгубила везу са народом, она не тежи да одговори његовим потребама и очекивгњима, она се ослања на пуки формализам и беспредметно експериментисање. М стога је архитектура капитглизма данас неспособна да ствара дела о којима ће ка_ снија поколења говорити са захвалиошћу и одушевљењем. Њена делатност резултирг, углавном, подизањем наказних зграда које претстављају плод формалистичког усиљавгња.

У Совјетском Савезу ствар стоји сасвим друкчије. Кад се дела совјетских архитеката У_ пореде, чак и површно, са производимг буржоаске архитек_ туре, изгледа скоро невероват_ но да су зви објекти подигну_ ти истовремено, Совјетски Са. вез, који је престигао капиталистички свет за читаву једну историску епоху, огромиз је напредовао у свим областимг културе па и у архитектури.

Совјетски људи могу с пуним правом да кажу да је током последњих тридесет година СССР дао заиста велики допринос ризници светске архи_ тектонске уметности. У Совјетском Савезу створени су нови типови масовних објеката намењених уздизању и унапређењу народне културе и благостгња. културе, раднички клубови, пи. онирски домови, домови одмо_ ра, болнице, школе итд. — све су ово потпуно нови Узори јавних зграда. Ове зградгу потпуном су складу са животом и настојањима земље чији је господгр народ. .

Основно начело градитељске делатности у СССР је стаљин_ ско старање о човеку, о њего. вим материјалним и културним потребама, о његовим _духов. ним тежњама, о његовом одушевљењу 32 леп и стваралачки живот, Народ, само народ даје совјетској архитектури задатке и доноси суд о њиховом извршењу. .

Совјетски архитекта је У пр. вом реду неимар града кго је динственог комплекса који о. бухвата групу архитектонских ансамбла

На дрварама има довољно дрвета за снабдевање грађана

Совјетски дворци

772 И РЕЈА РХИ ЕУР

Величанственост и грандио зан размак совјетске изградње одређују _ архитектури њене творачке задатке,

Довољно је рећи да се само ове године у СССР оства. рује план изградње 13,8 мили. она квадратних метгра станбе не површине. До краја 1950 го; дине Москва ће добити три милиона квадратних – метара нове станбене површине, што претстгвља четвртину станбе_ ног простора дореволуционе Москве. Један од главних за. датака данас је рад на обнови градова које су били поруши_ ли фашистички дивљаци. Пре годину и по данз совјетска влада донела је одлуку да се у првом реду обнови петнаест совјетских градова, међу које спадају херојски Стаљинград, белсруска престоница Минск, стари руски градови Новгород, Псков, Смоленск и други У овом кратком – временском размаку, у току осамнаест ме_ сеци, сви ови градови преобра. зили су се толико да их је не. могућно познати,

Али свски град тражи свој посебан план, захтева посебан начин решавања његових про. блема. Древни Новгород са његовим великим богатством у архитектонским традицијамг треба да сачува најзначајније споменике руског неимарства, црте свог _многовековног постојњг и строгу једноставност, а у исти мах — да одговори свим захтевима градова соци. јалистичке епохе. Стаљинград који се раније пружао на 50 километара дужине мора да добије нови план и да у својим грађевинама одрази херојску улогу коју је одигрго у Великом отаџбинском рату.

Група московских архитеката и инжењера проверава ток извршења радова у градовима који се обнављају. Ова група отпутовала је из Москве са 3а_ датком да посети Смоленск, Вјазму, Ростов на = Дону, Пеков, Новгород, Орјол, Воронеж, Новоросијск и друге градове. У Стаљинграду је 0 држана конференција посвеће, на радовима на обнови петнаест великих градова, Конфе. ренцију је сазвала Управа за архитектонску _ делгтност при Министарском савету СССР за. једно са Савезом совјетских архитеката.

Задаци совјетских архитекгта не своде се само на ствара_ ње пројеката и проверавање њиховог извршења. Стварна и активна повезаност совјетске архитектуре са изградњом не згледа се у пројектовању #82 хартији, пројектовању одвојеном од реалне изградње, већ у свакодневној практичној де_ латности архитекте на гради. лишту.

Уззр правог социјалистичког односа према своме задгтку претставља делатност главног архитекте Стаљинграда В. Сим бирцева, главног — архитекте Кијева А. Власова н других архитеката који све своје снаге и таленат намењују узвише_ ном задгтку збнове порушених градова.

Велика изградња снажним темпом напредује у целом Совјетском Савезу од његове престонице до далеких _пери. фериских области, У Совјетској земљи не постоји и не може да постоји никгква подвојеност између архитектуре престонице и провинциске архитектуре. Чак и најудаљени, ја места огромног Совјетског Савеза одавно су престалг да буду »медвеђе јазбине«. 34хваљујући творачком _сопија. листичком раду, ова места о+ давно су претворена у напред, не градове, у индустриска #%" сеља, у културне центре обла. сти и рејона. Далеком сибирском градићу Канску и украјинском Конопопу висококвалификовани и тглентовани ар. хитекти потребни су у ИСТОЈ мери као и Москви.

Допринос архитеката, даљем уздизању _ перифериских КР: јева претставља један од на|важнијих циљева које су 608 јетски архитекти истакли #3 своме пленуму. Питању стварања нових кадрова архитеката, ка) и правилном _ искоришћавању ових кадрова, УЗ сници пленума посветили су велику пажњу.

Велики колектив

је путеве архитеката одредио је Г3 своје даље значајне и обимне

делатности,

Каро АЛАБЈАН, _ гретседник Савеза совјет. ских архитеката, потпрет« седник Академије архи-

тектуре

совјетских