20. oktobar
, | |
. „ об
зивот пРАД У ссев
Х
# Пе
| удео предузећа и _ |установа при градњи
| станова_
ји
о"
"ководства
за раднике и намештенике
анс су управе предузећа им установа у скеколико ма: хова биле упозораване на 10 да се станбени проблем Београда не може решити само на стојањима народних власти, ко
ја су обимна, предвиђена град:
ња станова за раднине и намештенике као и пословних просторија, од стране самих „пре дузећа и установа за 1948 годину за сада неће моћи донети велика побољшања станбених прилика. Многа предузећа, иако су им стављени на расположење _ потребне инвестиције, иако су од стране управних до бара синдинаљних подружница упозоравана на потребу грађења станова, ни до данас нису
предвидела градњу станбених и пословних просторија у 1948 години.
Управе предузећа и установа морају најозбиљније да схвате значај грађења радничких ста' нова, јер то налатже стални пораст броја радника и стално повећавање производње.
У току месеца децембра потребно је да сва предузећа ко ја имају могућности и потребу за градњом радничких станова у 1948 години заврше све при. преме; а у првом реду, да блатовремено обавесте надлежне планске комисије о радовима које ће предузети, како би мо време да се осигурају
гли на кредити и потребни материјал за градњу.
За нормалну пресцедуру при добилању дозволе и осигурава“ њу кредита за грађење станбених и пословних просторија од страве предузећа и установа данас се више не располаже са много времена. Због тога о ве припреме морају да се заврше, по сираћеном поступну, нај даље до 31 децембра, када планске комисије занључују пла кирање материјала за 1948 годину. Управе предузећа дужне су да најхитније достављају требовање _ материјала надле“ нним плансним комисијама пре ко свог вишег оперативног ру: ради уношења У
а _длан. Одмах по доношењу одлу
19246
ке о грађењу управе су дужне да дају пројентанту податне о програму изградње.
Све припреме за градњу ста нова од странке установа и предузећа морају се свршити нај хитније, јер је за то одређев рон већ одавно прошао. При то ме се треба за сва потребна сбавештења обраћати Савезној плашској комисији. При доноше њу одлуне о састављању пла нова грађења управе предузећа морају обратити највећу пажшњу свим прописима који су У вези са градњом станова за раднике донети од стране Са: везне и Републиканске владе, прописима о наградама за ин. жењере и архитентонске радове које је издао Пројектантски завод Србије, Уредби о наградама, основном Закону о експро пријацији, распису Претседништва владе ФНРЈ итд.
Развој наше привреде и инду стрије захтева упоредо и решавање станбених проблема рад: нина и камештеника који су упослени и који ће бити упослени у њима. Од запстања управа предузећа и установа на градњи станбених просторија за раднике и намештенике зависи у многоме и испуњавање про: изводних задатака Због тота решењу овог питања треба што пре и без одлагања приступи. ти, јер је оно исто толико важно као и питање производње.
ШТА ОМЕТА РАД службеника малацина железничке станице |]
ноји примају разноврсну робу и пошиљке из свих крајева наше
четири магацина на Глазној железничко! станици,
земље, свакодневно се услед пропуста или железничких станица у унутрашњости или самих странака стварају тешкоће које онемогућавају правилно и брзо одвијање посла. Исто тако, многа предузећа стварају такође са своје стране много: бројне тешкоће и отемавају пра
ипније Функционисање мага цинске слунбе,
Највећу тешноћу за привилно одвијање посла по магаци нима стварају многа предузе-
ћа која не пријављују своју робу за плански превоз. Таква предузећа предају робу денча но (као пошиљне испод килограма) а не У колским товаримо и у планском превозу.
5.000 ·
Према уредби, пошиљке испод 5.000 нилограма могу се предати денчано. Међутим, низ пре дузећа предаје денчано робу ноја би требсло да се пријављује за плански превоз и на тај начин се изигравају уредбе о планском превозу робе. Тако је једно предузеће из Београда донело 5.500 килограма робе за превоз ноја није била пријављена за планско превожење. Пошто роба није могла да буде одмах примљена, предузеће »се
"снашло« и предало половину робе пре подве, а половину после подне, и тако је уредба
| изиграна. Ованви случајеви се
отађају скоро свакодневно, На: равно да овакви поступци предузећа стварају многе тешкоће правилном _ норишћењу транспортних средстава и његовом правилном фунибионисању. Из
титан аЛииае
Зар нема бољег решења г
Читава брда амбалаже кисну и пропад ају у многим двориштима Бео-' града. Тако је у Душановој, тако у Немањиној улици, тако још на пеколико места
Где се може набавити
тенстил уз тачкице а где у слободној продаји
' осле доношења Уредбе
80 пуштању извесне количине текстила у Слободну продају. по градским и задру“ жним продавницама у Беогрз“ ду може се купити текстилна роба по ценама које је одредио Привредни савет. Текстил који се налази У слободној про даји продају само одређене градске и задружне продавни це, док све остале продавнице продају текстил који граЂани могу да купе уз отсецање тачкица или уз дознаке.
Градске продавнице које искључиво продају текстилну робу која се налази у Слободној продаји су следеће: у Мар шала Тита број 35, Маршала Тита 6201 18, Маршала Толбухина 5. Кнез Михаилова 1, Булевар Црвене армије 286, Маршала Тита 178, а У Земуну продавница у улици Маршала Тита, у којој се продаје и роба на тачкице.
УБЕД ЉИ БИ
ГРАПСКО ПРЕДУЗЕЋЕ,
з ВОЋЕ
— Нема зато што је сушна година!
Ређјонске задружне продав ниде које продају искључиво текстил У слободној продаји
су следеће: Прва рејонска У Кнез Михаиловој 35, Друга ре јонсква у Стаљинградској 16 Трећа рејонска у Улици 29 но" вембра 112, Трећа рејонска У Маршала Тита број 22, Трећа рејонска у Меаттлала Тита број 6 им Теразије 32, Четврта рејонска у Маршала Тита 25, Пета рејонска у Булевар Црвене армије 180, и Осма рејонска задруга у Земуну У ЂеманијСкој улици број 20.
У свим осталим градским за другама или приватним продав ницама може се као и до сада купити текстил само уз отсецање тачкица или уз дознаку.
Роба хоја се налази у Сло: боцној продаји не може се вупити на тачкице, -8а роба која је одређена за продају на тач кице или дознаке може се ву: пити само уз отсецеање тачкица или уз дознаке.
РАЗЛОЗИ
ГРАПСКО ПРЕДУЗЕКЕ
гледа да нена предузећа никако не схватају. значај планског превоза, те се због тога превоз често. врши стихијски, (без распореда и плана, Не схвата се од копиког је значаја за целу нашу привреду правилно и планско одвијање транспорта.
Посебну тешкоћу у раду матацина на железничкој станици ствара и различито радно вре“ ме по предузећима, У магацину је радно време од 6 до 21 час. Многа предузећа која раде до 15 часова, не остављају службенике који би могли да приме робу после тог времена, те се често догађа да се по шиљка коју довозе камиони враћа на станицу. На тај начин се роба гомила по матгапинима' и новоприспела роба затрпава робу која лежи. Очи тпедно је да се тиме стварају само тешкоће и узапудно губи радно време многих транспортних радника на камионима жепезничко · камионског одељка. Требало би да сва предузећа оставе по завршетку свог радног времена једног службеника ноји би могао да прими по шиљку са станице.
Многе пошиљке из унутраш" њости нису довољно адресоване, а неке уопште немају адресе, Како предузећа тано и при ватна лица, често не стављају на пошиљке адресу, а уколико их има оне су нечитне и непотпуне. Често адреса постоји само на товарном листу, а на па нету је уопште нема. Јасно је да се Тиме огромно отежава рад особља у магацину, ноје не може по спољашњости пакета да одреди који пакет одговара товарном листу. Наравно, да су последице оваквог рада рекламације, гужве, препирке и томе спично. Тако је дошло са ста' нице Лесковац 50 џакова са по 50 _ килограма "адреса на маковима. су постојале само у с товарним пистовима, а странке хада су подизала пакете нису могле да између 50 иакова нађу свој џак; “ Због“ ованвих пропуста стварају су непотребне тешко ће по магаџинима. За ово сносе кривицу углавном железнич-
при:
кромпира без Адресе
ке станице које пошиљке мају, а исто тако и странке,
Обавештавање примаоца лпошиљана (авизирање), било да су предузећа или приватна лица, ставра посебне тешкоће. Обавештавање се врши преко ра зносача који иду пешке, немету никаква превозна средства, чак ни бицикл, Многа пре дузећа морају да се обавештавагу за неке пошиљке
преко разносача јер ниједно предузеће неће да пристане на телефонско обавештавање. Због свега овога пошиљна често стоји и дуже од 24 сата У магацину и затрпава се новим пошиљкама које стално пристижу на станицу. Требапо би да се предузму озбиљније мере нако би се сви недостаци ноји се стварају немарношћу службеника на појединим железничким | станицама што пре исправе. Предузећа у Београду би требало да предузму мере да би се све пошиљке које ститу по завршетку радног времена могле испоручити службенику кога 6и предузећа о дредила да прима пошиљке. Тиме би се у многоме олакшала слу. железничкој
и побољшала маташинска жба сна Главно!
станици.
— Нема зато што је кишна година!
3
У дечјем врту (град ЕБриван)
и
Васпитала их је
ЛЕ смо у Москви, у Уљановској улици. Дечји дом број 22 данас слави рођендан седам васпитаница. Припремама за овај дан приступило се одавно. Другарице васпитаница, чији се рођендан прославља, спремиле су им лепа изненаћења. Дирехтор Дома Ана ЛПадошнина са знала је благовремено какве би дарсве желеле да добију /девојчице и поступила према њихо зој мељи. ј
Дан је тек почео. Биће то диван и пун радости дан за ста наре _ московског Дечјег дома број 22. Празнични јеловнин 0обилује укусним јелима и посла:
стицама. Пите и торте — а кхуварица Дома велини је вештак за њихово справљање — украшене су иницијалима деце, У чију се част приређује свеча ност,
Собе су богато декорисане
зеленилом и већем. Највише цвећа има у трпезарији, на сто ловима застртим снежно белим чаршавима. Дом изгледа лепо и свечано. Очекују се гости њихов број је прилично велики.
После ручка приређен је кон
церт за госте и децу. Поред про.
фесионалних уметника, у кон церту учествују и аматери чланови домског крумока уметничке самоделатности.
Међу гостима има више бив ших васпитаника овог Дома. О њима треба казати коју реч, јер њихов животни пут сведочи о неумор:ом _ старању Совјетске државе намењеном сироча ди.
Један од гостију је млади песник Александар Филатов. Ра знобојне пантлике ратних одликовања говоре (без речи о ње говом с херојству у Великом отаџбинском рату. Филатов је де
мобилисан ту скоро. Прва свеска његових песама изићи ће кроз кратко време.
На свечаности филатов је срео свог друга из Дечјег дома број 22, сликара Александра
Сагаја. Истакнути и славни сов јетски ликовни уметници дали су Сагају одлично уметничко образовање.
Васпитанице су опколиле мла дог сликара и ниво разговарају са њим. Сагај им је добро познат: у холу Дома налази се ње гова велика, још недовршена спика, Ово је други Сагсјев рад оваквог обима, рад са великом темом: Стаљинова заклетва на Лењиновом гробу.
Сагај прича васпитаницама о првим годинама свог живота У Дому, о Максиму Горном који је неколико пута посетио ову установу.
Александар Филатов и Аленсандар Сагај нису никанав изу зетак међу онима које је Совјетска држава васпитала и уве ла у мивот, у творачни, градитељски рад. Сирочад, о којима се дрмава стара, постала су ин“ тжењери, авијатичари, учитељи, геодети, техничари итд.
Ове године, на пример, Нина Рабиновић завршила је Фило лошки фанвултет Московског у: ниверзитета — отсен за заладне књижевности. Њен дипломски рад о Шекспировој трагедији »Ромео и Јулија« оцењен је као
и 7
а СРЕОУМСМА оригиналан, озбиљан и успео, Вера с Макарова, која добија Стаљинову. стипендију. у петој години студија у Институту за аутопутеве. Нађа Губарова сту дентниња је Лењинградског кон зерваторијума.
Душа сваког човека испуње“ на је свесрдном љубављу и то плином према кући под чијим је кровом проведено детињство, У души Нађе Губарове ова осећања везана су за Дечји дом. Своју љубав и захвалност копентиву који ју је васпитао Нађа је изразила у свом првом само. сталном музичком делу — пе сми посвећеној Дечјем дому број 22.
Директор Дома Ана ЛПадошњина ужива општу љубав и пошто.
вање бивших и садашњих васпи-
таника и васпитаница. Она је и сама васпитаница Совјетске др жаве. Примљена је у Дечји дом 1922 године. Још као ученица одушевљавала се за педагошку
делатност. Шелела је да буле наставник и руководилац деце. и то сирочади, јер је и сама
била сироче.
Завршивши средњу школу и педагошки технинум — Ладошзи' московским
на је предавала у ти и дечјим дом
има 5
после извеснст времеча постав љена је за директора Дечјег до ме.
Тенжећи да васпита градитеље новог социјалистичког друштва. Ана Ладошнина творачни при: лази своме значајном задатку васпитања деведесет девојчица без родитеља. Преко половине овог броја васпитаница кћери су бораца који су херојски па ли у Великом отаџбинском рату. У току своје делатности Ана Ладошкина многе је упутила на избор прсфесије. Њени савети показали су се веома корисни: Ладошника уме да уочи свло ности и способности васпитан“ ха.
Бивши васпитфници Дечјег до ма број 22 тесно су повезани са њим. Они често тране . савете од својих (бивших васпитача, као и од јавних рацника који се старају о Дому. Ово су иста«' нути јавни радници који посве.“ ћују много времена и пажње ва спитању сирочади. Многи бивши васпитаници ке живе у Москзи, сти се редовно дописују са ди' ректором, обавештавају Ладо' шкину о своме нивоту и радним достигнућима.
Ту скоро Ану Ладошвину по' сетила је њена бивша васпита“ ница Таља Баранова, данас ка ставница једне московске шко. ле. Баранова је довела своју
четворогодишњу ћерку. Обраћа јући се девојчици рекла је:
— Нино, ево моје мајне, Ти ме зовеш »мама«, а ја моју маму зовем »тета Ана«. Разпина је само у овоме, јер ја је волим исто колико и ти мене.
Деци ноја су изгубила роди" теље намењено је у Совјетском старање.
заслу“ првокла“
Савезу свенародно Совјетски дечји домови њено су стенли славу
сних васпитних установа.
БУј.