20. oktobar
=
===
које утичу
тМ" Београђани, не – примећујемо у пуној мери све крупне и ситне промене које се дешавају у нашем граду. Сваки дан доноси низ новина. Запослени, нисмо у могућности да их све сагледамо и пратимо. Па ипак, свесни смо чињенице да Београд добија, све више и све брже, свој нови лик, Да је све више велики, главни град, да је све потпунији, уреднији. Сведоци смо да Београд постаје достојан оквир за све оно што се у њему одиграва у данашње време.
Да Београд буде леп и да буде уређен улажу се велики напори. Остварује се у пуној мери тесна сарадња грађана и народне власти, Само, ств тај напор има и извесних недостатака. Сва се пажња поклања крупним стварима, проблемима, а ситнице остају запемарсне. Међутим, и ситнице утичу на лик Београда, на његов изглед, на ред у њему. Зато ни према ситиннама не можемо бити равнодушни, Потребно је да се задржавамо и на њима, мо. Неопходно је да се бранимо од неукуса и „јавашлука“. Неопходно је не само да умемо да стварамо и орјемо, већ и да одржавамо оно
смо створили.
објектима,
ган::з што
=
Претефан- биоскопски изЗлози...
украшени сувише
5 Наши рано шерени, тастично, шарама, јолом чак! То не смета да је на дну
прашине, да су стакла
хартијама, стани-
добар слој мутна.
„Јадран“ чекају да буду оправљена и уредна. |
Празна слова беоскопа
Чекаонице _ биоскопа украшене су
редовно плакатама будућих филмова, | нису |
које неуредно висе. Биоскопи више места за празну забаву, служе културно - просветном уздизању наших грађана. И њихов изглед треба да је у складу са њиховом наменом. Све дречеће и шарено, што је раније служило да покупи публику, данас је излитио. Наши ће биоскопи, с обзиром на добре филмове који се дају, бити пуни и без тога.
већ
»# Добили смо тролејбуске чекаонице у ма. афике уграђене у ЊУ => складан
леп, _ модеран, ве слаже се са уређеУ оквир заиста усељено је У“ Пирамиде шидолисне Међутим, њихов изглед њем самих трафика. велеградске чекаонице рђавог укуса. кутија од цигарета, ла о другу.:. Можда до-
ређење бица 4 карте, окачене јед! би требало да се неко побрине о
бром изгледу ТИХ малих излога.
= Све трафике У Београду запуштене са неукусно облепљеним Има их које су 9 упрскане блатом. шара по улица-
су, прљаве, бопним странама. кружеке хартијама и Киосци нереда И ва ма!
Данас ми имамо и пов А брих плаката, и реклама, и з“ паковања за уређење излога на тр . фикама. А имамо и ловољно ува воде. Треба потсетити оне Мик држе ла није свеједно како тр до. изгледа, само да пружа лобар те ход. Трафика припада тралу, Е; ЗА грађанима, зато се не сме р
брегнути њен изглед.
ремених до-
да их исправља
| залудно. | рекао да се то њега ништа не тиче,
Завршавају се радови на згради Поште број 2
Треба повести рачуна и о ситницама
на изглед Беорада и ред у њему
Радње које продају ношену одећу уместо излога начиниле су ружне изложбе,
Док се градска и државна трговачка предузећа старају да украсе
град својим све лепшим и све укудотле сопственици бодњи за трговину ношеном одећом У 1злозима држе такву множину одеће, да ти излози остављају утисак ма
јајим излозима,
гацина. Било би ред да се сопственицима знања да се у погледу у“
стави до ређења излога не могу руководити само профитом. Њихови излози, као
и сви остали, морају бити уредни м
лепи. .
Недавно смо добили градску фотографску радњу на Теразијама. То је још један прилог Београду. _ Само, ова нова градска радња добила је и фирму која свакако није прилог Ууређењу и лепоти града. Мање тежње за необичношћу и мање маште, па би фирма, вероватно, била скромнија, али и укуснија.
.
Поред – палате Албаније, залеђе зграда, које лицем гледа у Коларчеву улицу још увек је веома пеуред-
но. Непосредно је уз сам травњак по- |
лу-порушен зид, а према биоскопу „Јадран“ и кафани „Загреб“ стрчи крњ остатак зграде. Са мало труда ово би се могло довести у ред; но, изгледа да се нису тога сетили они који би могли ово да улепшају.
•
Наше телефонске говорнице пуне су прљавштине и отпадака, а „ред
допуњавају разбијена окна, која омогућавају да градска ларма продире у говорницу и онемогућује разговор. За сваку је осуду што несавесни грађани непажњом разбијају окна, али је, исто тако, неправилно што се не поведе рачун ко то чини, како би се штета одмах наплатила, а окно поправило. То би повлачило дежурање код телефонских говорница, што је скопчано са тешкоћама, па ипак и то
је боље но дозволити да се од неопходних, уредних установа праве о-
лупине, које руже град.
Добијамо Државно драмско позорнште, на коме се обављају завршни радови. Али прекопута његове фасаде стоји ред пиљарских радњи н про-
давница цвећа, на Цветном тргу, и њихова скрпљена залеђа „доприносе
реду“ овога краја.
Да ли би се нешто могло предузети да се ово уклони или донекле - усклади, како прекопута културне у= станове не би стрчало некултурно
ругло. »
Није то све. МИ неће бити све што ће „20 октобар“, настојећи да попра-
ви и побољша, излагати јавној критици. Редакција позива своје спољне сараднике, дописнике из свих рејона и основних _ организација, да пруже, својим дописима, помоћ и у овој критици. Чудне директиве
додајући да сам ја смешан и чудан, дер је њему једино важно за колико се дана отказује. При томе је поново нагласно да има таква упутства
новембра оти-
вадесет и петог ресторан
шао сам у Градски број 13 („Парк“) да откажем храну за свога друга Мирка МНентриха, који лежи у болници. Иако је он болестан још од 20 новембра а за то време се већ раније претплатио на храну, у ресторану му за ово време ве признају накнаду, говорећи да је требало, без обзира да ли се нагло разболео, претходно да откаже храну, што значи да човек треба унапред да зна када ће се разболети.
моју примедбу да је тај став
На неправилан, руководилац _ ресторана ми је рскао да има такве директиве.
Тада сам престао да се расправљам и тражно да се збележи бар то да Мирко _ Центрих неће _ долазити на храну док не оздрави, Чак и на ово, међутим, руководилац ресторана није никако хтео да пристане, већ је трамшио да се изричито изјасним за козико тачно дана отказујем. Моје на-
ктојање да та убедим да је то ипак немогуће да знам, било је потпуно у о. Руковод"лац ресторана је
од стране Градског угоститељског предузећа,
После оваквог излагања руководноца ресторана био сам присиљен да до краја месеца откажем храну 38 друга Мирка Центриха, не знајући _ када ће да оздрави. Ако би се пак десило да оздрави пре краја месеца, тада ће бити присиљен да иде у неки други, можда скупљи ресторан, јер „ни-
је знао тачно колико ће дана до болује." Мислим да је став руководиоце
Градског ресторана број 18 сасвим неправилан и да би се овакви и слични случајеви морали исправити, без обзира да ли долазе од самог руноводноца ресторана или од Градско: угоститељског предузећа,
Марнани КРУНО
инспектор Савезне контролне комисије
путовао, у пролазу, један мој
стари познаник дописник, Нас двојица срели смо се први пут исто тако овде, али он је – убрзо отпутовао како би стигао трупе Трећег украјинског фронта, а ја сам остао. Сада, нашавши се поново У Београду, овај дописник је рекао: — Нисам познао Београд, њему је удахнута нова душа.
У току три године Београд је заиста постао потпуно друкчији, Али ствар није само у томе што се изменио његов спољни облик ни што су скоро излечене ране које су задали рат и окупација. Београд се изменио, што је најглавније, у сво-
417" скоро кроз Београд је про-
јој унутрашњој суштини: људи који данас управљају земљом „удахнули су му нову душу“,
Од пређашњег поседа — владајуће
великосрпске клике Београд се данас претворио у главни град пет равноправних братских народа уједињених у федеративној држави нове демократије, Дандањи неки београдски староседеоци из редова бивше „аристократије“ шиште о „превласти Црногораца и Хрвата“. Они не могу да се помире с тим да се данас сваки човек, био он Македонац, Хрват, Црногорац, Словенац или Србин, осећа, долазећи у Београд, као његов пуноправни грађанин,
Али ма колико да су незадовољни новим демократским уређењем ови бродоломници, сви комадићи – прошлости, живот нде напред и они нису кадри да окрену точак историје натраг. Млада народна република, наравно, има непријатеља који су се притајили и који се уздају у то да ће почети нов рат н да ће за њих поново доћи „добра стара времена“, Ови непријатељи с сањају о појави туђинских „покровитеља“ у Југославији — „покровитеља“ с оне стране „велнке баре“, како овде данас сликовито зову Атлантик,
Такве публике има и у Београду. Неки од _ њих не желе да чекају скрштених руку. За бедну милостињу својих нових иностраних господара они издају државне тајне, баве се штеточинством, пљачкају народну имовину, гаје планове државних преврата, Уз активну сарадњу становништва органи правосуђа пресекли су злочиначку делатност многих издајника отаџбине. Трифуновић, Јовановић, Сној, Фурлан и други завереници и агенти страних – обавештајних служби добили су заслужену казну,
Суђења издајницима обелоданила су дубину моралног пада појединих политичких шпиекуланата који су на велика звона рекламирали своју – „верност“ народу и оданост“ демокра-
тији. Напоредо с тим, она су прика-
зала у врло незавидној светлости извесне америчке и енглеске званичне личности које су се бавиде сасвим друкчијим стварима него што су ствари предвиђене њиховим дипломатским рангом,
Суд је утврдио директно саучесништво енглеских конзула у Скопљу и Љубљани, бившег саветника Америчке амбасаде, бившег енглеског аташеа за штампу и неких других званичних личности у злочиначкој делатности _ југословенских — издајника, завереника и шпијуна, Бивши аташе за штампу Енглеске амбасаде Клисолд, Који је упућивао противдржавну делатност шпијуна н штеточине Драгољуба Јовановића, пословао је у Загребу, као што је утврђено, још пре рата у отприлике сличним улогама. Неки званични претставници западних _ „демократија“ у Југославији, злоупотребљавајући гостопримство које им је указано, водили су своју пропаганду у самој земљи. Тако је америчка читаоница у Београду, која ради под руководством аташеа за штампу Америчке амбасаде, израђивала и ширила међу становништвом билтене, преко којих се отворено водила агитаџија против Републике и владе. Познато је колико прљавих инсинуација и клевета на адресу југословенске владе и новог, демократског уређења у овој земљи излази дандањи из пера разноразних а-
,
Одломак из чланка В. Морозова московском часопису „НОВОЈЕ ВРЕМЈА“
меричких и енглеских гостију што посећују Југославију...
Кад кажемо: нови, преображени Београд, имамо у виду пре свега нове људе, новог човека. Народна власт отворила је „обичним људима“ широке видике, укључила их је у политички живот, у активно уче-
шће у изградњи нове државе, Ја по-
знајем у Београду људе који су још пре релативно кратког времена 0стављали утисак просечних малограђана. Њихов се видик сводио на личне интересе и послове. Али током 0ве три године видно се изменио унутрашњи облик чак и људи ове врсте. Сећам се мог првог сусрета с једним инжењером, Да га назовемо Петровић, Било је то у децембру 1944 године у хладној, незагрејаној соби једног од београдских хотела. _ Мој сабеседник бно је више година са службом у некој приватној установи, Завршивши универзитет у старој Југославији, он није могао да нађе 38послење у својој струци. Стално повијен над хартијама које нису имале ничега заједничког са његовим позивом, млади инжењер постепено је губио знања стечена на универзитету, Немајући никакве перслективе у ЖИвоту, постао је непоправив, на први поглед, скептичар. Био је далеко од политике и односио се равнодушно према свим променама н догађајима
у политичком животу земље. Само немачку окупацију он је, као поштен родољуб, дочекао непријатељ-
ски. Међутим, није имао храбрости да се придружи онима који су водили борбу против окупатора.
И после ослобођења Београда Петровић није одмах променио свој скептички поглед на живот. Догађаји који су се развијали у земљи као да су пролазили мимо њега, Изгубио је службу: његова установа обуставила је рад, пошто је власник побегао са Немцима. Незапослени инжењер одлазио је на пијацу и продавао своју оскудну имовину. Али почетком 1945 године њему је понуђен рад у струци. То се догодило први пут у његовом животу, н то је одмах поколебало његов скептицизам. У колективу, у коме је он почео да ради, било је мало стручњака. Од Петровића су тражили савете по техничким питањима, његово _ мишљење
узимано је у обзир. Он је почео по-
ново да чита старе белешке са прелавања, уџбенике које је чувао као старину, као успомену на неостварене снове, Следећи корак — ступање у редове Народног фронта и, према томе, укључење у друштвени и политички живот.
Ту скоро ја сам поново, после дугог прекида, срео Петровића, Преда мном је стајао други човек, Од пређашњег скептичара и малограђанина није остало ни трага. Њему су поверили руководство целим колективом ни он много цени ово поверење. Место туњавог, суморног скептичара, — видео сам живог, бодрог,
" диоцима земље, и
пуног енергије човека који верује У себе и сања о будућности! Он ми је _ с одушевљењем причао о томе како _ се његов колектив бори за изврше. ње плана прве Петолетке,
— Сжватите само, — рекао је он, — колики нам изванредно интересантан рад претстоји! Цео мој живот У прошлости — то је изгубљено време. Народни фронт, ова општенародна политичка организација, претставља прекрасну школу васпитања м нових људи, Београдска организација је једна од водећих организација Народног фронта Југославије. Она је одгајила и васпитала у својим редовима током ових година знатан број градитеља новог живота.
Навели смо случај човека који је стајао далеко од политичког живота, од борбе за нацнонално и социјално ослобођење свога народа. Још више су порасли ових годнна они који су се борили у редовима Народно-ослободилачке војске или у позадини 0купатора за нову Југославију н који су у времену ослобођења земље већ били политички зрели људи.
Поставши господари фабрика, завода н рудника, радници, радна Интелигенција почели су друкчије да се односе према своме раду, Нов однос скоро целе масе људи према раду претставља битну црту живота данашње Југославије. _ Радно такмичење обухватило је широке слојеве труд“ беника. Ударници, рацнонализатори и проналазачи, које овде називају новаторима, — то су уважени људи, понос земље.
Данас колективи београдских завода и фабрика нстичу као свој зада так извршење производних планова прве године Петолетке пре рока, до 29 новембра — друге годишњице проглашења Републике. Трудбеници сваке седмице дају неколико часова свог слободног времена добровољном, бес платном раду на подизању клубова, школа и других јавних“ зграда, на обнови сеоских кућа, на уређењу градова и села. Углавном снагама добровољних бригада београдских рад• ника, службеника, студената, домаћица ни ученика реконструисана је ове године главна магистрала југословенске престонице — Улнца маршала Тита, као н централни градски трг Теразије, На хиљаде Београђана раде свакодневно на великим народним градњама. Као иницијатори и инспиратори овог подухвата појављују се организације Народног фронта.
Треба имати у виду да у привредном животу земље која је тек стала на ноге не иде све, наравно, као по лоју. Југославија је ушла у нов живот измрцварена ратом и окупацијом, неодевена и необувена, гладна. Људи на делу уче да управљају земљом, да руководе привредом.
Организација рада, његово нормирање и – евиденција, искоришћавање производне моћи предузећа, _рационално искоришћавање _ радне снаге, сировина, горива итд. — све се ово још налази у процесу формирања. Али трудбеници односних министарстава и разних привредних органа енергично се прихватају решавања свих ових и многих других питања која искрсавају у пракси руководства народно-привредним животом.
Економика, која се изграђује на новим начелима, одузима огромну количину времена и старања ни руковонародним _ масама, Под овим околностима нарочито је пријатно видети да се културни живот земље развија у истој мери интензивно. Београдски _ универзитет, многоброј ни институти, техничке н остале школе, музеји, изложбе, библиотеке, читаонице, клубови, све културне установе делају у истом правцу — 06огаћујући духовни свет човека, доприносећи развитку напредних схватања, напредног погледа на свет код сваког грађанина Народне Републике. И није случајно да смо на сваком кораку видели с коликом се пажњом овде проучава све што је везано за живот, рад, историју, политику, _уметност, књижевност, науку — велике братске земље, најнапредније и најдемократскије на свету,
Исти артикал различите цене
Ој скора се по свим београд-/ ским продавницама, како приватним тако и градским, продаје Овомалтине, Овомалтине се продаје у о ригиналним запечаћеним кутијама, Са свим случајно сам приметно да цене овом артиклу нису у свим радњама једнаке. Помнслиб сам да су вероватно кутије различитих величина, па према томе и цене, али сам се после обиласка две-три радње уверио да су кутије у свим радњама једнаке величине, Интересује ме онда, зашто се Овомалтине у радњама Гранапа продаје по 838 динара, у радњама Земага по 39,50 динара, у радњама „На-Ма“ по 40 и 50 динара, а у задружним н приватним продавницама по 42 динара кутија. Треба подвући попово да су кутије Овомалтинеа у свим радњама једнак, величине и Овомалтине је истог кве литета. · Д. НИКОЛИЋ Маршала Тита 19
Ко треба да доручкује
Ве неколико пута, у последње _ време, свраћао сам у продавницу Градског млекарства у Призренској УЛици, да бих купио пециво, које често узимам За доручак, али ми је руководилац те продавнице увек одговарао да пециво још није донето. Поред пецива та проравница има и белу кафу, али, пошто и њу доносе заједно са пецивом, то је немогуће попити је, а да при томе човек не рескира да задоцни на дужност,
Ко је крив што се пециво и бела кафа не шаљу на време тим продавницама, већ минута пре 8 или после 8 часовар Готово да се посумња да је некоме стало да нас службенике лиши тако потребног доручка, да би можда други, који устају око 9 часова, не журећи на дужност, могли на. тенане да попију белу кафу и да поједу неко пепиво,
Светислав Д. ПЕТРОВИЋ Бранкова 2
ооо
Блатно купатило усред Карађорђевог парка
«па мол сам, у 7 часова увече, пролазио, журећи кући, кроз Караћорђев парк,
Идући стазом, по мраку, одједном сам до појаса упао у рупу пуну воде и блата. Једва сам се извукао и оћако блатњав продужио кући, на изпенађење и освртање пролазника,
Разумљиво је да сам се ужасно осећао на кошави, влажан и блатњав, Сутрадан сам дознао од чувара парка да је ово „купатило“ настало углед оправки које се врше на кана> зазационој мрежи,
Сматрам да овакве рупе треба увече обележити фењером и поправити
| најхитније, а не излагати грађане о-
„У
ваквим _ изненађењима и нелријатностима, | Мирко Н. ЈАРИЋ ! Хаџи Мелентијева 15 ( | / је “ Ат 7, == 5 КА + — " па су ИН
у ~ У ~ =
“ђ
4