20. oktobar

ОА СМО ЛИТЕРАРНО третирали као друштвеног критичара и социјалисту. У обим-

_ КРИТИЧАР

је свесно изабрала јер није хте чајног књижевника нашег

ла да попут својих полусестара ради у фабрици белила за наднивремена, критицизам и социјализам огледају се најбоље у његовим

цу од које би скапавала у оскудици, омогућује јој да лагодно жи-

ви и, што је за њу најважније,

да своју кћер васпита у одличним

драмским делима. Она не само да заводима. Она због свог заната не сама по себи заузимају читаву јед- _ осећа неку грижу савести јер се и ву библиотеку, већ их је писац по- _ други, врло моћни и угледни људи пратио опширним предговорима ко- баве сличним пословима, те су као ји су најбољи кључ за разумевање с њен компањон Сер Џорџ Крофте његових драма, а уједно духовита и уважени чланови друштва. Она се интересантна _ политичко-уметнич- _ сог заната стиди само зато јерјој је ка хроника полувековног раздобља сто усађено _ васпитањем, па зато У коме се развијало Шоово драмско с своје послове крије пред ћерком. стварање, | Госпођа Ворн је брижна мајка, коУ тим предговорима Шо се на о- ја искрено жели срећу свом детету.

штар, полемичан мачин обрачуна+ . на_ и жена са извесним дру-“ вао са. својим противнњу штвеним врлинама радиности и ор=.

ганизаторске способности, само што ју је друштво гурнуло на неморалну платформу. Шо каже за њу: „Ви-

вирући „Лавно мишљење“ и омаловажавајући све замерке естетске и

. драмско-техничке природе, тврде~

а ћи да је слабом успеху његових талност госпође Ворн, њена штед-

| ама крива. тупоглавост тог ТЗВ. љивост, енергија, смелост, мудра јавног мишљења. За Шоа је јавно брига о кћери, умешност која је по-

· . мишљење његовог времена произ- могла њој и њеној сестри да се ус-

вод предрасуда и лажног васпита=" ња. коме су носиоци медиокритети. 1 Сматрајући човека као продукт средине, којој се могу одупрети са-

пну на положај са којим се она хвали — све су то високе енглеске друштвене врлине, Неки сматрају 16 да госпођа Ворн није приказана мо најјаче личности, Шо у својим као довољно покварена и именују делима тежи за преображајем те и ми романописце који би њену цртакве средине, тј. друштвеног по- ну душу обукли у све ужасе траретка, путем темељних измена с0- _ редије. Ја не сумњам да би то они цијалних прилика. За заблуде и учинили, али ја баш то нисам хтео вастрањивања крива је средина, а _ да учиним, Ништа се не би више не појединци. То је тенор целокуп- свидело нашој богоугодној и лиценог. Шоовог драмског стварања. На- мерној британској јавности, него да стојали смо да тај тенор нарочито сву кривицу због заната госпође изразимо, уверени да му је ту и ме- Ворн бацим баш на саму госпођу сто, у приказу његовог позоришног Борн, Но мој циљ је био. да сву комада „Занат госпође Ворн“. кривицу бацим баш на британску За такво схватање овог дела на- јавност. Госпођа Ворн није нимало штли смо потврде у Шоовом пред- гора жена од своје поштоване товору, где се, између осталог, ка- ћерке, која не може да је поднеже: „Дело „Занат госпође Ворн“ се", Према томе Виви се разликује написано је 1894, да укаже на то, _ од своје мајке утолико, што она још да се проституција не јавља као · није искусила практични живот, последица покварености жена или него живи као продукт идеја што безобзирности мушкарца, већ зато, их је усвојила васпитањем, У свом | што су жене слабо плаћене, потце- · карактеру она носи изразите 0осоК њене и истрошене радом, и то тако с бености принципијелности, радинобесрамно, да су најсиромашније ме- с сти и елана, и њана одлука да ра, Ђу њима принуђене да прибегну скине са мајком и платформом на - " проституцијли. Такође сам хтео да – које додуше скрива, јер тако захтеизложим чињеницу да се простоту- _ живот чини је свакако најпозитивдија не спроводи само по ста- нијом личношћу драме — али само новима усамљених жена, него дасе релативно. | тај посао организује и експлов- Галерија мушкараца постављена ___ тише као једна огромна међународ- _ је према Шоу и ми смо те ликове на трговина за рачун капиталиста, настојали да овако прикажемо; жао и било која друга трговина, вр- · Џорџ Крофте је снажан и беском= до уносна за велике капиталистич- промисан капиталистички експлоаке институције, укључујући и цр- татор. Он је суров, јак, без скрупу__- жву, кроз ренту од кућа у којима да, с оштрим цртама развратности __ се тај „посао" врши. Госпођа Ворн које додуше крива, јер тако захтеи каже да за жену постоји једини пут вају друштвени манири, али му разми да се поштеним начином побрине за врат вири из очију и звони у свасебе у томе, да буде добра према · ком тону. Пред је сентиментални у_ веком мушкарцу који себи може _ метник који плива по површини _ дозволити да буде добар према њој. ствари и заварава самог себе да мо Мислим, да свако друштво које хо- же живети попут лептира који садо ће да буде засновано на високом мо облета цвеће уметничких дела Е __ жвивоу карактерне чистоће, мора би- и доживљаја. У њему свакако има ти тако организовано, да свима извесна доза искрене осећајности, _ мушкарцима и женама омогући да но њу смо настојали приказати тако, да буде јасно да се Шо руга та-

се Епеј радом одрже у разбори___том благостању, а да не морају про- — квој осећајности, Пастор Гардн __давати своје тежње и уверења... _ по нашем схватању, вон и Морам, дакле, упозорити своје чи- мерја и мизерије кад се човек ба__ таоце и гледаоце, да су моји напа- Би нечим за што нема уверења. Н. ди намењени њима, а не ликовима · Кроз њега смо настојали да израПО У МОЈОЈ Дре ___зимо Шоово изругивање читавог "На том ставу Шоа према овом · соја таквих људи. За његовог сина, свом делу ми смо настојали изгра- _ Франка, који има у себи извесни _ дити идејну линију наше претста- _ монденски шарм и младалачку све| ве Настојали смо, дакле, да радњу _жину — каже сам Шо да је упраи ликове прикажемо тако да гле- во, упркос његовим способностима М далац не осуђује ни госпођу Вори ) _због њеног заната, ни Виви због | њене немилосрдности према мајци, ___ви Франка што се тако односи __ према жени коју према свим зна" цима воли — већ да увиди да су они „жртве средине, жртве капитали_стичког уређења, инкарнираног у _ Сер Џорџу Грофтсу, те да према _ томе треба да се осуде та средина и по "то капиталистичко уређење. __ Из таквог става резултирало је | у | _ И нате схватање ен ЊЕ ЗОВУ ЈЕНИ | НЕЛОСИНО Др; РОНАрЕТ коме је госпођа Ворн снажна лич- _ Рактеристика Шоовог театра је воност, поникла из широких народ- _ ђење дијалога, базираног не искљу-

них слојева. Њен занат, који · чиво на психолошким значајности-

члан друштва",

__У општем плану постављања тог дела на сцену стално смо имали на уму двоје: Прво, Шо је као писац првенствено интелектуалац који у сваком свом комаду поставља и заступа једну идеју, те смо на_стојали да ту његову · тенденцију пронађемо свуда где је има, да је

и привлачности, „ужасно безвредан

Рад М. Пешића

О КАО ДРУШТВЕНИ

РЕДИТЕЉ БЕОГРАДСКОГ ДРАМСКОГ ПОЗОРИШТА М. ФОТЕЗ 0 РЕЖИЈИ КОМАДА. | | „ЗАНАТ ГОСПОЂЕ ВОРИН“

ма личности, већ првенствено на

аглим обртима и парадоксима У

циљу изражавања и подвлачења ауторових мисли и гледишта,

У НАШИМ ПО5

иво интересовање трудбеника Београда за позоришну уметност непрестано расте. Нема претставе за коју нису попуњена сва места, јер

позориште из дана у дан постаје сва приступачније и ближе широким радним масама нашега града.

Народно позориште у Београду

које је крајем ове јесени славило осамдесетогодишњицу оснивања, да ло је у овој години низ драмских, 0перских и балетских претстава. Од ослобођења до данас дата је 41 драмска премијера. У 1949 години било је на репертоару 14 разних претстава, од којих шест примијера, и то: „Немирна старост", „Хамлет", „Црвена марама", „Ожалошћена породица", „Станоје Главаш"

Вече српске комедије са три

једночинке Јована Стерије-Поповића, Косте Трифковића и Бранислава Нушића. До краја сезоне приказаће се „Сирано од Берже-

ДАНИМА АНА

5осевевововевеовевоваооревововове

еоградска општина изгледа да

никад није имала много среће

са својим функционерима. Све

општинске управе од почетка ____ имале су да се боре са неса· весним чиновницима, То је ишло тако далеко да су се претставници двеју скупштинских. управа преко новина џрепирали око тога чија је управа више. својих несавесних чиновника ставила под суд.

Прве београдске кметове поставио је кнез Милош 20 јуна 1822 године, дакле пре 127 година, То су били Мулутин Радовановић, Хаџи Лаза и Настас Петровић. Последња двојица били су сасвим неписмени, а Милу-

пише. Убрзо се, међутим, показало да ни они нису довољни за „точно“ обдржавање внутрењег поретка“ јер се живот све више развијао, вароши су се стале уређивати, па се и од општине све више и више тражило. __Ово постављање кметова изазвала је једна молба, коју су београдски трговци и занатлије били упутили кнезу Милошу 13] исте године. Они су молили кнеза да им постави четири човека снабдевена његовим пуномоћијем ради „бољег

Ди „исполненија и послушанија“ кнежевих заповести. Кнез Милош је „удоволствијем видео то похвале

| ·

Апр рева ава нов рета папска репе то дља баке правна АЛПИ ПИ јава пвса ни рано ванилевов сонде авва сан не зварнаа оеввовееоооо

тин Радовановић умео је да се: пот-

и точнијег внутрењег поретка“ и ра-_

ПРОТЕКЛОЈ ГОДИНИ најве-~_ ћи иницијатор културног жиувота београдских трудбеника, покретач широке масовне Е културно-уметничке самоделатности и организатор многобројних музичких, драмских и других приредби био је Савез културно-

џ п 5 | ј [|

"просветних друштава Београда, Он

обједињује живот и рад свих синдикалних и омладинских културноуметничких друштава из Београда, у којима је радило преко десет хиљада уметника-аматера из редова широких народних слојева.

Савез културно-просветних друштава пружио је велику помоћ просветним властима у ликвидацији неписмености у Београду. Поред окупљања неписмених на течајеве, Савез је набавио материјал и снабдео течајце оловкама и свескама. Секција за библиотеке и читаони- . це при Савезу обилазила је редовно рејонске библиотеке и библиотеке при синдикалним подружницама и указивала на правилно руковођење и евидентирање књига. Ради популаризације књиге у народним масама, Савез је организовао низ књижевних вечери и предавања унутар библиотеке. Сем тога, организован је семинар за руководиоце синдикалних библиотека, који је са успехом завршио тридесет и пет полазника.

Најкрупнији успех Савеза несумњиво је оснивање три нова култур-

"но-просветна друштва у Раковици,

Жаркову и Железнику, која су покренула тамошње људе на живљу културну делатност. Ради подизања нивоа и веће заинтересованости за драмски рад, Савез је организовао у мају месецу такмичење драмских секција. Такмичење је било огледало напретка и високих постигнућа драмских секција. Од свог формирања до овот такмичења, секције су прошле огроман пут од једночинки и скечева до великих дела драмске литературе, као што су „Васја Железнова", „Краљ Бетајнове", „Малограђани", „Цврчак на огњишту", „Коштана" и друга, која су изведена на такмичењу. У протеклој години поједине драмске

ОРИШТИМА

рака" од Е. Ростана, „Избирачица" од К. Трифковића и још једна домаћа драма. Опера је дала премијере „Четири грубијана" и „Љубавни напитак", а балет „Ромеа и Јулију". Ускоро ће се оперски репертоар попунити „Фаустом' од Гуноа, „Фиделиом" од Бетовена и „Коштаном" од Петра Коњовића, док ће балет приказивати „Зачарану лепотицу" од Чајковског.

Југословенско драмско позориште

својим досадашњим радом оботатило је нашу позоришну уметност и за кратко време постало омиљено у целој земљи. Нема позоришта, редитеља, ни глумца којима у раду и развоју не помажу искуство и успеси овог позоришта. У току године ансамбл драмског позоришта је дао 206 претстава у Београду, као и низ претстава на турнеји по свим већим местима Хрватске, Словеније и Истре. У прошлој, као и у овој позоришној сезони,

мих. С. ПЕТРО ВИЋ, публицист и новинар, писац књиге „Београд пре сто година“ и „Како је постао Београд“, као и више политичких брошура објавчених после рата, шта мпао је у нашем листу низ написа из историје Београда.

Чланак „Невоље првог београдског кмета“, тровића намењен нашем листу.

достојно захтеваније“" њихово и поставио им три кмета, „с тим условијем да ови предуречени у уполномоћени кметови у согласију суше. ствујућег кнеза варошког на сваки Ру а поредак... бодро око имау. У своме постављењу кнез Милош даље каже:

„Притом ако би се онакови на“ шли (о којем ја сумњам) који ово моје полномоћније презирући, никојим начином у поредак довести се не би могли, да могу предреченим наименовани кметови власт суштествујућег тамошњег суда кнезовског у помоћ призвати, која ће по нало-

у ту мојем оног упорног строгим на-

чином к дужности својој напоме-о

нути знати“. | Већ 1823 године писао је Радовановић кнезу Милошу: · „Сад је варош чула прекрасна ваша крагујевачка режденија пак ми досадише људи да се знаде који ће што держати, Особито терговци "никаква порјатка немају!" _ После две године у писму од 20 децембра 1825 године, Радовановић "поново пише кнезу, како би еснафи желели да уведу поредак какав је у Крагујевцу и у Шапцу, али им то не полази за руком. пошто им сметају трговци. Јер трговци немају

кмет

свога еснафа ни свога устабашу и ПЛАКНИ

последњи је напис поч, Пе

секције толико су напредовале, да су сазреле да прерасту у аматерска позоришта, Ускоро, кад „Абрашевић", „Стеван Бракус", „Горан“ и земунска друштва оснују своја позоришта, то ће бити највећи успех Савеза и културно-уметничких друштава, Сем тога, Савез је често организовао саветовања са руководи-

оцима појединих секција и преносио стручна упутства, помажући секцијама у омасовљавању и поди-

· зању квалитета програма и његове

интерпретације, Мако рад народних универзитета није потпуно задовољио, одржано је на њима и помоћним предавачким центрима око три стотине научно-популарних предавања из разних природних им друштвених наука. Велики успех имао је Савез са изложбом радова чланова ликовних секција. Преко сто педесет дела оставило је на посетиоце Уметничког павиљона живе

"утиске, о чему најбоље говори књи-

га утисака,

У самим друштвима осећала сеу протеклој години жива активност праћена оснивањем многих секција. У прошлој години радило је у друштвима преко десет хиљада 6београдских трудбеника. У Београдуи ближој околини дато је преко четири стотине приредби, сем учествовања на многим прославама и академијама. Али њихова делатност се није ограничила само на Београд. На радилиштима, у рудницима, на шумским манипулацијама, у сељачким радним задругама, по јединицама Југословенске армије и у дру“ гим градовима дала су београдска друштва преко сто приредби. Ових, више од пет стотина приредби, остало је у живом сећању преко две стотине хиљада лица, која су свуда топло дочекивала уметнике-аматере. На појединим приредбама било је више од хиљаду присутних као у Трепчи, Бору и Алексиначким рудницима, !

Оно, најлешшце у раду у протеклој години је, да су скоро сва дру-

У току протекле године дато је —ПЕСНАСИЕ ПДЕЛИДИ

са великим успехом приказиване су премијере „Дубоки су корени", „Родољупци“, „Дундо Мароје" и „Таленти и обожаваоци". Јануара месеца приказаће се „Пера Сетединац" од Лазе Костића. У припреми је и драма „Фуенте Овехуна" од шпанскот писца Лопе де Вега.

Београдско драмско позориште

почело је са радом 15 септембра 1948 године. Од тога времена до данас знатно се уметнички подигло и постало један од важних чинилаца у културном животу Београда. У току 1949 године позориште је извело „Уносно место", „Вечити младожења", „Сумњиво лице", „Ватра и пепео", „Подвала" и „Занат госпође Ворн". Постављањем Шваове драме „Занат госпође Ворн" створена је могућност да у току једне недеље буде сваки дан дру-“ га претстава на репертоару. Млади ансамбл овог позоришта узео је на себе велике и озбиљне задатке. Вредно и студиозно спрема се Шекспирова комедија „Како вам драго" и биће приказана крајем месеца јануара. Поред тога, узет је у рад „Народни посланик" од Нушића, а до краја сезоне треба да се спреми једна драма од Островског и „Скуп" од М. Држића.

човцевовноннвавевовневоввннвовенввевавввовевосввнеоовеовеваввоввоовововоововезвсвовеорвеневоввовововчеванововвсосвововововновавнооосовороо бевевесонооа

„

возасвовозавеввовесовосевовооано

њих је „најтеже у поредак довести“, Као пример за доказ да је ово тачно, Радовановић наводи да је и ону суму од 520 гроша за милостињу, коју му општина дугује, није могао наплатити,само зато, што трговци нису хтели дати свој , а сви остали еснафи часно су своје исплатили. ћ | „Тешко је, каже даље Радовановић, створити ред међу трговцима због „јабанџија“, (странаца) који могу отворити дућан где хоће, јер не постоји еснаф који би у томе водио неки ред“. Као једини могући лек овоме трговачком злу, Радовановић предлаже да се уместо варошкога кнеза наместе два сиромашна чове.ка за исту плату од хиљаду гроша, па њима да се не да „име велико кнез“ већ пандур или биров, или нека му власт верховна надене име са којим се неће гордити и поносити и коему може слободно заповедати, кмет и устабаша.“ А ево зашто је то било потребно. · Кмотови и кнез, који су и сами трговци, не могу се са непослушним трговцем чупати да би га на лицу места „обалили и каштиговали“, Они се морају задовољити тиме, што ће та одвести у Народну канцеларију, да му се тамо суди. „А онај исти који се противи, знаде добро и одговарати. Да имаде дванаест у суду,

. Паг ;

штва обухватила у својим секцијама већи број ученика у привреди, Њихова младост је испуњена срећнијим, богатијим и садржајнијим животом но што су га имали њихови предратни другови, експлоатисани у радном и препуштени улици У слободном времену. |

Београдсни уметници приредили

су 630 концерата

ЕОГРАДСКИ МУЗИЧАРИ имали су Б У 1949 години богатију и интен-

зивнију концертну сезону него

икад до бада. То је била година са више концерата него дана, годима У којој скоро ни један градић наше Републике, ни једна већа фабрика, радилиште, рудник, ни једно значајније попришта херојске битке за социјализам није остало без музичких приредби. Јаре најбољи · инструменталисти, певачи, лет-мајстори, диригенти, музички ансамбли и репродуктивна тела постали су У правом смислу речи пуноправни грађани свих градова и градића препорођена Србије. Њихов живот на терену развијао са као и у Београду, само је био упорнији и енергичнији, јер се често морало да савлада низ препрека. У импровизованим дворанама, на подијумима од неколико сложених дасака и уз ненаштимованае клавире београдски уметници су са искреним одушевљењем концертирали често пред народом који није чуо свир“ ку и песму у уметничком извођењу. Осећање које су пред њима имали наши уметници, осећање пионира у музичком образовању нашег народа, које трепери У грудима јаче него трема пред концертном публиком, била је та снага која је ломила све препреке, А кад је у мнотим местима народ излазио да их дочека, или испрати, са цвећем, узбуђен и раздраган, наши су уметници осећали да везе између њих и народа постају све ду“ бље, истинскије, Осећали су да им живОТ постаје богатији, сврховитији и да се никад више не може одвојити од народног живота. Осећали су да им народ више пружа него што му они дају. То је најлепши биланс прошлотодишњет рада београдских музичара.

Организатор концерата у унутрашњости, поред шездесет и два у Београду, била је Пословница за културно-уметничка приредба НР Србије. Само у Србији извели су београдски уметници У протеклој години 247 концерата, што са београдским износи укупно 309 концерата. То ја 1055 концерата више него у 1948 години. Војвођани су у протеклој години 64 пута чули београдске уметнике, док су У 1948 свега 18 пута. На Космету , ја изведено 40 концерата, док је претпрошле године било 36. Укупно, изведено је 413 концерата, што износи 155 концерата више него у 1948 години, На свим овим концертима било ја ангажовано 14 најбољих виолиниста, 30 пианиста, 25 0перских и 12 концертних певача, 23 солиста балета, 20 музичких ансамбла и диритенти Оскар Данон, Крешимир Барановић и Живојин Здравковић.

У самом Београду концертни живот се можа поделити на Коларчеву дворану и на концерта по рејонским домовима кул= тура и предузећима и насељима у орга~

низацији пословнице за културно-умет= ничке приредбе МИОНО-а. Само у Колар чевој дворани приређено је 156 концерата (129 симфониских и разних других ансамбла, 27 солистичких) са укупном посетом од преко 175.000 људи. Гостовања иностраних уметника нису била многобројна као раније. Најзначајније гостовање била је посета Жана Мартина, диригента из Париза. Исто тако, гостовање симфониског оркестра НР Хрватска са диригентима ФРридрихом Цауном и Миланом Хорватом имало је успеха. Недавно тостовањо ауна, као и нешто раније Мартина, показало је и висок квалитет оркестра Радио-Београда. Опера и балет Хрватског народног казалишта извели су једанаест претстава. У протеклој години, на 125-годишњицу првог извођења у Бечу, изведена ја ретко свирана Бетовенова Девета симфонија. б

Али, оно што је карактеристично за наш социјалистички град, што га у кон= цертном животу битно разликује од предратног. то је брига народне власти да св и најзабаченијим периферним обла= стима омогући да чују наше најбоље музичаре и најлепша дела музичке литературе. Само од септембра месеца, када је основана Пословница за културноуметничке приредбе МОНО-а, изведено је У рејонским домовима културе, по насељима, по грађевинским предузећима и установама. 68 концерата уметничке и народне музике. На њима су најшири на» родни слојеви Београда упознали наше најбоља инструменталисте и концертне и оперске певаче.

свима би одговор дао за одбранити се казне“ На тај начин кметовска власт остаје без озбиљних последица, Сасвим би друкчије било кад би Општина уместо варошког кнеза др= жала два пандура, „Како би се противник нашао који не би у терговачку скупштину, таки бирова 38 њега, пак по верховној заповести дати му казну са оним истим пандурима, на коме месту отложи верховна власт, или у канцеларији. међ терговцима.“

Први београдски кмет Радовановић кметовао је пуних четрнаест го"дина, од јуна 1822 до марта 1886 године. Он је купио порезу по варо~_ ши и сабирао децу по улицама да »измећаре“, то јест да врше дужност данашње чистачке колоне, Водио је рачуна о цркви и школи и са кнезом варошким вукао пред суд трговце који „никаквим начином у поредак се довести нису могли“, то јест нису хтели да се подвргавају еснафима. Он је водио надзор над оправкама београдских чесама, саветовао пијанице да се окану банчења и да раније иду кућама, па му се чак дешавало да расправња И брачне спорове. Прва, можда, брв= коразводна парница у Београду по-

| сле ослобођења, пред њим је окон-

счана. То је била парница између

ПАНИКА АААБААААНААв у | | 5

ЛА

Ва у Ки а

ој

| 1: 1

НЕВОЉЕ ПРВОГ _

„>

ДЕ

и! а Зи кај + у