20. oktobar

о пиј не, а ј у сково ће тпочети у Београду ПИ _погинулих бораца Народ'ноослободилачког рата и жртава ашистичког терора. Прикупљаподаци за она лица која, У току Друтог светског ратрајну од 5 априла 1941 до 9 маја године, Вршићесе попис и небођач-

становништва — жена, деце, старакоји су изгинули за време рата приком бомбардовања града. Такође пописом биће обухваћене и оне жртве које. де су. "'настрадале од последица рата. | пис у Београду Традски одбор Савеза бораца, извре између 29 јануара и 4 фебруаДа би се што боље спровела акција пописивања, формирано је до сада деЕј ки комисија, док се врше еме за образовање две стотине ко| Есе а у основним организацијама. при _ свакој комисији основне организације "биће образована пописна екипа, која ће _ вршити попис у улицама. Предвиђа се _ да ће у Београду за време трајања по" писа ти око хиљаду и пет стотина таквих екипа, Њихов задатак ће бити да за једну недељу дана обиђу све по_ редице и прикупе потребне податке, Ку Свакако, да ће овај попис довести до 3 извесних потешкоћа. Главни град наше - социјалистичке отаџбине дао је у току рата много жртава. Хиљаде њих изгинуло је у ослободилачком рату. У Београду је био и најразвијенији позадин"ски рат. У тој тешкој борби против тестаповаца изгинуло је много другова У граду. Сем тога, град је био и неколико пута бомбардован, Све то наводи на један закључак; — бити обазрив у прикупљању података, тражити тачност и не пропустити ни Једну жртву да остане непописана. Зато треба обићи сваку зграду, свако домаћинство да би се пописивање извршило у потпуности,

Баш у овоме раду чланови Народног фронта треба да пруже помоћ пописивачким екипама. Ако се догоди да у некој кући пема жртава Народно-ослободилачког рата и фашистичког терора, дужност је грађанина да скрене пажњу пописивачима на оне породице које су имале такве случајеве у својој средини. Свима је познато да су у логорима унилтаване читаве јеврејске породице, и замногте од њих данас немамо података. О таквим случајевима којих ће бити, несумњива, много треба обавештавати чланове пописивачких екипа.

Врло је чест случај да и родитељи погинулог нису живи или су се, пак, отселили из Београда. Ако чланови породице нису ту, опда родбина погинулог треба да обавести пописивачку екипу где се сада налазе његови родитељи, а ако нису живи дужни су да дају потребне податке. Можда се неће лако долазити до потребних обавештења, али ипак потребно је да се екипама изађеу сусрет са свим могућим подацима за ко“ је грађани знају. Да се извесно лице не

би два пута пописало, то ће комисије оног места на чијој територији пријављена жртва није становала пре 6 априла, послати испуњени формулар комисији града или среза где је погинули живео до дана објаве рата.

при утврђивању података биће потетшкоће око тога да ли некога треба рачунати као настрадалог због болести изазване ратом, ранама, премлаћивањем или не. Таквим случајевима треба прилазити обазриво, полазећи прво од тога да ли је смрт изазвана ратним недзћама или би наступила и без. последица рата.

из свих ових података о палим борцима и жртвама фашизма установиће се доцније књиге жртава Народноослобо-

г дилачког рата. Један примерак налази5 ће се у основној организацији као. исто-

т риски материјал те организације, адрути у рејонском одбору Савеза бораца, Сав тај прикупљени материјал послу-

сжиће и као документација за решавање " и регулисање инвалиднине. Зи: На пописивању учествоваће најбољи и А најактивнији чланови основних органиЗација Народног френта, који ће, да би своју дужност у потпуности извршили, бити ослобођени свих обавеза у својим основним организацијама. Обављањем пописа употпуниће се и б' обогатити документација 0 нашем ослободилачком рату, о великим жртвама 5 које је наш народ дао у борби против

њи пити, да

фашизма у Другом светском рату. Сви грађани од којих се буду тражили подаци за попис треба да помогну чланове екипа давањем што потпунијих сбавештења, и тиме омогуће да се за тај период наше историје скупи још више материјала.

РОТЕКЛИ РАТ је од некада-

ње Подгорице начинио рушевине и згаришта, Међу-

тим, радници и посебне фрон-

товске бригаде из свих кра-

јева Црне Горе раде на. подизању новог града, будућег привредног, политичког и културног центра

_ своје републике, У Титограду је већ до данас подигнуто неколико десетина великих административних и

је у изградњи, Само у току ове године оспособљено је преко 160 станова. Тако се у један од станова, у но"воподигнутим зградама у Улици 13 "новембар — крају који ће бити најлепши део Титограда — уселио двоструки ударник Илија Петриће_вић, радник фабрике „Радоје Дакић“, облагач аутомобилских и ау-

којим ће руководи~ ; :

станбених зграда, а знатан број их:

СОНИ ЗАДАТАК ЗА | НАПРЕДАК 5;

У БЕОГ РАДУ |

ПРОТЕКЛОЈ години учи-. ' њен је крупан корак на- 1 пред у развитку занатства у Београду. Извршни одбор Народног одбора Бео"града пружио је заштиту. и помоћ радном занатству, појачало се поверење: занатства у привредне мере које доноси народна власт, порастао је број занатских радионица, тако да је отворено око 250 нових радионица. Број упослених у за-

натству повећао се за око хиљаду

трудбеника, а вредност занатске производње и услуга за девет месеци 1949 године већа је за 297 милиона динара од истог периода 1948 године. Све то несумњиво показује да је занатство у Београду, после застоја и извесне кризе која је у његовом развоју наступила у 1948 години, током 1949 године кренуло новом развојном етапом, јер се питању унапређења занатства посветила знатно већа пажња.

Поред очигледно крупних резултата, постигнутих у односу на 1948 годину, извесна питања развоја занатства у Београду претстављају озбиљан проблем. Њиховом решавању мора се у 1950 години прићи организованије и са више система него што је то био случај до сада. Једно од тих питања јесте без сумње — израда плана мреже занатских радионица у Београду.

Број занатских радионица у 1949 години стално је растао из месеца у месец, тако да се закључно са новембром број радионица приватног сектора повећао за 167. Поред тога, број државних занатских радионица у истом времену удвостручио се и износи данас 155, а створена је још једна занатска задруга. Ако се узму у обзир резултати анкете коју води Повереништво за индустрију и занатство ИОНО-а Београда о узроцима одјављивања занатских радионица, види се да су се прилике у занатству главног града готово потпуно средиле,

Међутим, и поред општег пораста броја занатских радионица током 1949 године „треба без сумње учинити још више напора на проширењу мреже занатских радиони- | ца у граду, јер садашњи број радионица не може да задовољи све веће потребе трудбеника за занат ским услугама и производима. Најважније је решити питање обезбеђења потребног радионичког простора, у коме се осећа највећа оскудица. Требало би у свим новоградњама и станбеним насељима (Нови Београд, Карабурма, Чукарица, Професорска колонија итд.) безусловно предвидети изградњу потребних локала за смештај занатских радионица, У станбеним блоковима који су до сада изграђени немамо, нажалост, готово ништа намењено за радионице које треба да служе дневним потребама становника блока (бербернице, кројачнице, обућарске радионице и слично), Такав је случај у новоизграђеном насељу у Професорској колонији.

Поред плана мреже трговинских

%

тобуских седишта. Сећајући се свог некадашњег живота, он каже:

— То су биле само муке, патње и понижења... Међутим, кад се човек тога сети, то му помаже да још боље разуме и схвати величину данашње стварности,

После мучног живота и каснијег учешћа у борби Илија је крајем 1946 године, по демобилизацији, ступио у Централну машинску радионицу у Титограду. Отада се он бори за извршење задатака и савлађује све тешкоће,

— Кад сам дошао, нисам имао где да се склоним. Примио ме је један старац у трошну кућу, пропалог крова... ;

... а десетог априла прошле године Илија је добио стан у новоподигнутој станбеној згради.

радним акцијама „Народног па Ванта

и ућоститељских објеката и радњи који већ постоји, мора се упоредо поставити и остваривати и план мреже услужних и занатских радионица, које исто тако непосредно доприносе остварењу основног 38датка локалних органа власти: по-

· дизању животног стандарда труд-

беника. Било би без сумње корисно и препоручљиво да се као једна од мера за делимично решење овог проблема изврши ревизија садашњег распореда локала у појединим крајевима града, где се нарочито осећа оскудица најнеопходнијих услужних занатских радионица. Један од најозбиљнијих проблема, који смо наследили из прошлости,

ШП А ОСНОВУ чланка, 24 децембра прошле године 06-

| јављен у нашем листу, у ко-

5 ме, је изнет предлог архитекте др Борисављевића о повећању станбеног простора у Београду путем коришћења поткрова, Повереништво за станове ИОНО-а Београда дало је следеће мишљење: „Наше Повереништво радн већ више од пола године на прављењу плано“ ва коришћења „поткровља, До сада је направљен груб план зграда које долазе у обзир за овакву реконструкцију н н зрађени су прорачуни потребног ма“ теријала н радне снаге. По том прорачуну би се добио велики број стапбе“ них јединица (соба и кухиња). Међу“ тим, до данас се још пије приступило масовпој изградњи оваквих станова, јер је за њихоно грађење било потребна и сагласност урбаниста. Пре почетка изградње Београла по Генералном плану пемогуће је приступити обимнпим коришћењима поткровља, јер би се на тај начин могло пасти у велику греш“ ку. На пример, ако се на некој згради изврши поправка поткровља и оспосо» би за становање, а по урбанистичким захтевима се па тој згради мора дози“ дати још спрат или два, опда би читав тај посао бно узалудан, Може се десити и то да се зграда у којој је поткровље реконструисано за становање мора срушити због нове регулапионе линије, па би ни у том случају онакав посао био узалудан. Зато би без сагласности са урбанистима и без детаљног расма-

ИЗ СРЕДИШТА НАШИХ НАРОДНИХ РЕПУБЛИКА

Трудбеници Титограда усељавају се у нове станове

И металски радник Бошко Распоповић, аутогени и електрозаваривач, деветоструки ударник фабрике „Радоје Дакић“, уселио се у нов стан у блоку станбених зграда у Његошевој улици,

— Добио сам комплетан стан, али сам једну собу уступио другу из предузећа. Све ово — каже он показујући на намештај — добио сам уз помоћ партиске организације.

Тако и најзаслужнији трудбеници будућег црногорског републичког центра, који се из дана у дан све више изграђује, добијају за своје заслуге на подизању свеколиког 60љег живота и сами боље услове за

живот и рад.

Загреб има 52 фронтовца са пр еко 1500 добровољних радних сати

ланови Фронта града Загреба, а то значи више од 92 загребачких грађана, дали су ове године за свој град, у оквиру грађевинских радова, велики број радних часова, што изражено у новцу износи 57,294.622 динара. Овај успех дело је целокупног Ффронтовског чланства, њиховог залагања и пожртвованости. Па ипак, највеће заслуге за извојевање ове крупне победе припадају онима, који нису ни једну прилику пропустили да се одазову добровољном раду, који су и свој годишњи од-

_ мор проводили на радним акцијама

и сваки слободан тренутак употребили да користе своме граду и својој земљи. Тако је фронтовац Антун. Хлацек, "обућар, дао од ослобођења досад преко 7.000 добровољних рад- Е них часова. Учествовао је у свим

у

дата из продавцице | индустри ско“ „запилоких ПА АЗРА

јесте · неравномерност.

имају капиталистички градови,

Предлози и мишљења

Поводом предлога за 1ов

впање

који је трања генералног плана изградње Бео-

града било немогуће приступити масовном коришћењу поткровља,

За пола године, откад се приступило планирању коришћења поткровног простора, радило се искључиво на плановима и прорачунима потребпог материјала ин уРУдСТНа, како би Поверепиштво имало јаспу слику о акпији која треба да буде тако обимних размера. При томе се водило рачуна да ли се таква станбена мера исплаћује и у коме обтму је треба предузимати. Вршени су покушаји у Кнез Миханловој улици број 20 у Рајићевој 14, у којима је пот-

„кровље преуређено за станове, Ускоро

ће се ова мера спровести у још неколико зграда, јер су ова дна наведена нримера показала да су овакве реконструкинје врло корисне и добре. У току 1950 године овим рекопструкпијама ће се прићи мпого масовпије. Коришћење свих поткровних просторија ва становање вршиће се делимично; један део поткровља мораће и даље да служи својој ранијој памепи: сутењу рубља, прању итд., јер без таквих просторија не може бити ни једна зграда. Осим тога, неће се све зграде користити за рекопструкцију употре“ биће се само оне у којима могу да се

поткровља;

направе здрави ни добри станови, тако

да ова мера реално побољша станбене

прилике у Београду, смањи оскудипу ~

ин повећа станбени фонд".

парити тим

Нове станбене зграде у Титограду

Загреба, радећи једновремено акактивно и политички међу грађанима, Био је руководилац радова и

"осим тога помагао у свим пословима

у својој основној организацији. И Стјепан Капитен, само у овогодишњим радовима дао је 2.400 часова. Познат је као члан Фронта који је увек пребацивао норме“ на свим стручним радовима. Пензионер Мирослав Жупанчић, шездесетогодишшњак, провео је на локалним радовима и на раду у циглани 1.500 радних сати, Анка Шијан, борац Народноослободилачког рата, дала је ове године 1.600 сати добровољног рада. Још 48 фронтоваца дало је, исто тако, преко 1.500 сати, док

их +: 120 провело 'на раду преко

1.000 сати, Преко 500 сати дало је 405 фронтоваца, више од 300 сати.

распореда мреже занатских радионица у граДу. У погледу распореда ове мреже Београд даје још увек слику какву

У централним градским рејонима концентрисан је релативно велики број разноврсних занатских радионица, док удаљенији крајеви града често оскудевају у неопходним репаратурним и услужним радионицама. До сада су постигнути прилични резултати у отварању занатских радионица на периферним деловима града, као да пример, у Шестом рејону и Земуну. Упоредо са решавањем проблема потребног радионичког простора за нове занатске радионице, треба још више мобилиса-

дало је 1.402 члана Фронта, а преко. градска | 100 сати дало. је 14155 чланова.

Фронта.

ти

" жног проблема.

· ционица није у протеклој години утињено онолико колико су објекчвне могућности и расположива у редства дозвољавала. Знатан | аватског алата и инвентара могу"ке је израдити у београдским радио-

'ицама, јер постоје и потребне матпине алатке и стручни радници. Јо се очигледно показало већ ви-

пе пута у току 1949 године. Занат-

и мајстор Мирко Келер израдио

е већи број зумби и шила за обућаре, затим напрстке за кројачке радионице; мајстор Кокотовић са друговима из механичарске радионице Првог рејона успео је. да изради и чунак и грајфер за кројачку машину, и то и округли и шетајући. Делови које је израдио мајстор Кокотовић једноставније су израде и јевтинији него што су чункови које за скупе девизе увозимо из иностранства. На тај начин створена је могућност да се знатан број шиваћих машина које сада стоје неискоришћене, због недостатка грајфера и чункова, ставе на расположење за потребе занатства у граду. Механичарска радионица Другог рејона израђује патент-борере, неке столарске радионице израђују столарске тезге, земунске радионице израдиле су цео намештај и инвентар за нове берберске радионице и тако даље, Има још доста сличних примера, Недостајало је до сада да се све могућности довољно проуче и испитају и да се организовано приступи изради најнужнијег алата за занатске радионице. У овом питању иницијативу треба да поведу набавно-продајне задруге, нарочито металних и дрвопрерађивачких заната, и да за своје чланове занатлије организују израду и набавку потребног алата.

Динамика којом живи социјалистички Београд тражи да се и опрема и капацитет занатских радионица прилагоди потребама које поставља живот у граду. Треба настојати да се у најнасељенијим и најпрометнијим деловима града 0отворе комбиноване услужне радионице које би имале да дају и брзу и културну услугу грађанству (у оправци обуће и одеће, прању, чишћењу и пеглању одела), Нема сумње да би овакве угледне и напредне радионице пружиле још вишв потстрека за унапређење и развој услужног рада у занатству Београда. Поред свега овога, не може се мимоићи чињеница да је велики број занатских радњи у граду веома запуштен, инвентар дотрајао, не одржава се и не обнавља, Такве радње тако рећи предњаче данас у Београду у нехигијенском, неукусном и некултурном изгледу. Ово показује да су поједини власници занатских радњи мало заинтересовани и да се не труде да подигну ниво културног услуживања муштерија. И по овом питању треба предузимати одговарајуће мере и оним занатским мајсторима, који своје радње држе на вишем нивоу хигијене, чистоће, услуживања, давати предности у још бољем снабдевању и у другим питањима, (на пример, код берберско-фризерских мајстора, посластичара и сличних)

Користећи се искуством из протекле године потребно је уложитиу наредној даље напоре за развој и напредак занатства у Београду, а пре свега за проширење мреже занатских радионица у складу са раз-војем Београда и порастом потреба трудбеника, . Р. А.

Захваљујући оваквом схватању посла.и радном елану, првобитни план радова неколико пута је био прошириван. Тако су фронтовци Шестог рејона градили нови део Ве-. лесајма, премашујући некипут норму и за 300 од сто. Хиљаду четири стотине чланова Фронта радило је на мелиорацији Јелас—Поља, а 2.848 Фронтоваца суделовало је на сечи

дрва. Чланови Фронта су помагали и при изградњи станбених кућа за

раднике појединих фабрика, изводили су поједине радове на Џионирском граду, Студентском насељу и на другим местима. Све ово залатање допринело | је да целокупна организација Народног фронта трада. Загреба _ постигне

знатне ВЗРИЛИ Це |"

сва три сектора занатства У граду на решавању; овог веома ва-

У“ погледу опреме занатских ра-

део

| каже; Нума, или;

| словенско-британског

" витлао

у лата. у

РАНЦУСКИ Е Доде дао је у своме роману | „Нума Руместан“ савршен

тип човека фразера, декла-.

матора који уме да све своје слабости и мане припише другом, а он да остане обавијен ореолом части и хвала. На човека таквих квалитета још увек се указује прстом и то су Нумина посла, У данашње доба таквих, модерних Наума има подоста.

Постоји много примера подвала и лажи Инфсрмбироа, Нуминог типа, у борби против социјалистичке Југославије. Информбироовска штампа и радио-станице, на пример, је два су дочекале закључење југотрговинског споразума. Но, већ и раније прили- | ком југословенско-британских пре- | говора искрсавале су ту и тамо фантастичке вести у унформбироовској штампи о „продаји“ независности Југославије, Али, онога часа када је закључен овај трговински споразум, необично важан и користан за југословенску привреду, информбироовски пропатандни апарат заје силну прашину и подигао заглушну галаму, доказујући да се наша земља налази у „чврстом загрљају“ Волстрита.

Да ли су пропатандисти Информбироа рекли нешто ново и истинитог Не, јер је „опште познато, сигурно“, утврђено будимпештанским резолуцијама да се социјалистичка Југославија сврстала у капиталистички табор. То тврде информбироовске Нуме Руместани, а наш на род зна да су то Нумина — информбироовска посла. Јавности је познато да информбироовска штампа увођењу бесомучне антијугословенске кампање намерно прећуткује постојање трговинских споразума између информбироовских земаља и капиталистичког запада.

Узмимо још један пример — Пољску. „Уговори које је Пољска закључила са приватним британским фирмама за набавку машина и другог материјала испуњавају се глатко“, писао је 2 јануара ове године енглески лист „Сандеј тајмс“. Ствар у реду. Са наше стране никоме на ум није ни пало да оптужи пољску владу због узорног пословања са британским капиталистима. С друге стране, не мари, чим је у питању Југославија, онда се може клеветнички на сва уста, на сваком месту говорити о „штетној и погубној“ сарадњи са капиталистичким светом.

"-

Нобоодишње боруне =

вапац(и 4

ноги државници, они који стоје чврсто на својим позицијама а и они који су изгуби-

ли сваки ослон у народу, упутили су новогодишње поруке, Они који са жаљењем гледају на недавну

своју прошлост уздају се у сва могућа чуда, Ево, на пример, шта каже вођа поражених куоминтангова-

ца, Чанг Кај Шек у својој поруци упућеној кинеском народу. „Ја верујем, изјавио је он после низа ти-

пичних фашистичких клевета народноослободилачког покрета у Кини и демократских земаља, да ће 1950 година обележити преокрет од опасности у сигурност и од пораза у победу. То ће такође бити година у којој треба да покажемо понизност и поставимо темеље за националну обнову. Ја сам посветио свој живот ствари револуције, за слободу кинеског народа. Ја сам вољан да преузмем сву одговорност за све раније неуспехе... Ја не признајем да је рат против комуниста пропао. Рат није завршен док се не испали последњи метак...“ На континенталној Кини скоро је испаљен последњи метак и Чанг Кај Шекове трупе су поражене. Чанг Кај Шек може да говори што год жели, али он је изгубио рат са кинеским народом.

Ни порука папе Пија ХП није нимало ведрија. „Два века жалосног искуства и скретања нису успела да пруже обећане резултате или да задовоље животне тежње људи“, рекао је, између осталог, свети отац. Он се пожалио на капиталистички нИиндивидуализам“ и „скорије новаторе“, мислећи под тим комунистичке покрете, У ове скорије новаторе убројао је он и кинеске комунисте, „безграничну Кину где су револуционарни покрети у условима који су већ били несређени отворили поља пуна живота и гробља смрти“. А што је папа обећао пониженима и увређенима; „Ви имате потпуно право да тражите правду, нагласио је он; али је „понижене и увређене“ истовремено упозорио да не треба да замене „небеска добра“ добрима која су „краткорочна и пролазна“. Толико о верницима. Што се тиче међународних политичких проблема, папа је поцртао да он очекује да ће се „ове године међународно друштво вратити плану-који је израдио бог“. Верни хришћани, а остали још боље знају, међутим, где се израђују агресивни планови, свакако не на небу него на земљи:

К овим порукама треба додати и поруку генерала Франка. „Ми жи-. вимо, рекао је он у Мадриду уочи нове године, суочени са многим тешкоћама у свету који још увек води борбу против несреће и мрачних духова“. Постоји лек за то — „света година“ која ће бити такође за Шпанце година љубави у којој под заштитом и у молитви треба да се ујединимо, јер су очи. Шпанаца У- 7 прте. ту Рим, у папу који се моли за спас целог човечанства како би се сачувао | од бола и патње на овој земљи“, Шта | на ово може рЕВИ, ;

а штански народ кота никакве мо њ

литве не могу спасти Франкових џе-