20. oktobar
у оф
Х А СВОЈА залагања и стално пребацивање _ норме г месеца априла, маја и јуна 1949 године, тридесет трудбеника грађевинског предузећа
„Полет" стекло је право на почасно
звање ударника. Правило је да се
то звање додели одмах по истеку потребног рока, како би се трудбеницима, који су то заслужили, одало дужно признање и дао потстрек
за даљи рад. ·
Међутим, у предузећу „Полет", изгледа, ово правило није важило. Уместо у јулу месецу, тридесет _ трудбеника проглашено је за удар__нике тек 15 септембра. Заштог _ Као што је тб свуда обичај, пред_ доге за ударнике, дају према пода-
цима из свакодневне евиденције по-
додбори синдикалне подружнице и
ословође одељења. По истеку дру-
ЈЛомоћ
радним задругама у току зиме
ОК ЈЕ током новембра »-- оца помоћ патроната 'сељачким радним задругама била раз-
у новрсна и потпуна, у децембру месецу рад на помоћи селу је У извесној мери попустио. Патронати су тада нарочито у великим производним предузећима били заузети борбом за остварење годишњет плана и помоћ је пружена углавном задругама које су у близини комуникација, а удаљеније задруге нису обухватане. Ово се догодило збот тога што неки патронати нису ступили у тешњу везу са задругама, тако да им задруге нису слале увек кола на железничке станице и неке екипе су се враћале не обавивши посао. Поред тога, борба за план која се водила у предузећима током децембра месеца, није требало да омете
"слање већег броја екипа у села, јер
се у екипама не одваја велики број људи са посла. Због свега тога у зимском месецу децембру сељачке радне задруге нису добиле довољну помоћ у разним облицима. Зима је веома погодна за разноврстан рад по селима пошто сељаци нису много заузети пољским пословима. И баш ово време треба искористити за свестран политички рад, разна предавања кажа стручна тако и политичка.
У јануару месецу рејонске комисије за задругарство указаће помоћ сељачким радним задругама на среЂивању књиговодства, пошто се у“ скоро одржавају годишње скупштине по задругама. Одлазиће административне екипе које ће помоћи за= другама у прављењу годишњег биланса. Предвиђена су такође и политичка предавања, као и стручна која ће држати агрономи и ветеринари, У овим облицима,пружиће се углавном помоћ задругама у току јануара месеца. “
Ни једна рејонска комисија није још за сада расмотрила могућности одржавања или курсева или семинара по селима на којима би се задругари упознавали са бољим начином обраде земље, руковање матшивама и осталим стручним пословима. Овакви курсеви или семинари много би користили селима пошто су у зимским месецима сељаци веома мало заузети радовима. Народни фронт у Земуну организовао је курсеве за задругаре, пронашао предаваче и просторије. · Свака задруга шаље једног или два човека, који похађају курс сточарства или маштински, да би се оспособили за руковање вршалицама, сејачицама и другим машинама. уговор са задругама и обавезују се да ће по завршетку курса остати У задругама на раду. И остали рејони могли би да размотре да ли се могу одржавати слични курсеви или пак да се организују семинари по задругама. за
Да би помоћ сељачким радним заругама била још већа и ефикаснија, рејонске комисије за задругар-
. ство морају боље руководити овим
веома важним радом. Комисије за задругарство морају бити потпуне и са довољним бројем чланова, а не "као што је случај у Првом, Другом и Трећем рејону, где комисије немају доста чланова. Исто тако, коми"сија у Петом рејону уопште не постоји. На тај начин, руковођење овим веома важним обликом рада препушта се патронатима због чега могу искрсавати и разне грешке.
у ТОКУ.
Курсисти праве.
Каро се у грађебинсвом предузећу | ПО бо» одет“ прим АН ИРЕАОа
- 0 ПРОГЛАШЕЊУ УДАРНННА
тог тромесечја помоћнику директора „Полета" почели су да стиж лози, Алг па ја ли, уместо да се тај посао одашиљања предлога заврши за пар дана, он се растегао на читав месе Помоћник директора " Њег + сић при о СИА римао је предлог за предлогом и закљ „ : 1 учавао их у своју фијоку. Кад су сви предлози стигли. он је, ваљда, и заборавио на њих, и они СУ остали да леже у фијоци. Ко зна докле би тако лежали, да нису радИЕ почели да траже своје право. а суда је, тек на интервенцију прет„седника тарифно-такмичарске комисије, два и по месеца после стеченог права,на дан 15 септембра, тридесет радника проглашено за ударнике.
Збот оволиког закашњења са проглашењем, тим трудбеницима пропало је једно проглашење ударника за период јули — август — септембар, јер на њиховим ударничким картама, пошто су их добили тек 15 септембра, пише да важе од 15 септембра до 15 децембра, и Повереништво рада није хтело да им призна ударничко звање за период трећег тромесечја. Према изјавама претседника синдикалне подружнице, _ директора предузећа и персоналног референта, кривицу за ово закашњавање сноси Његош Спасић, помоћник директора. Тачно је да је помоћних директора крив што је држао предлоге у својој фијоци, али ништа мању кривицу не сносе директор предузећа, синдикална и партиска организација, зато што су дозволили да један човек својом немарношћу учини такву грешку. Управа предузећа „Полет" није се задржала само на овој грешци, Недавно је у „Службеном листу" број 73, од 31 августа 1949 године, изашла Уредба о проглашењу ударника и Упутство за спровођење Уредбе о додељивању почасног звања ударника („Службени лист" број 98 од 23 новембра 1949 године) у којима се јасно говори да се трудбеницима који то заслуже у једном месецу, почасно звање ударника мора доделити до десетог у наредном месецу. Међутим, управа предузећа „Полет" није јиш ни до данас прогласила ударнике за новембар месец 1949 године, иако је у овом колективу нова Уредба о проглашењу ударника свима позната.
Према Уредби, кривицу за закашњавање у проглашењу _ ударника сноси директор предузећа. На питање зашто до сада није прогласио ударнике за месец новембар, директор слеже раменима: „Па, ето, нисмо, поправићемо, прогласићемо".
Ако се директор предузећа, према извесном послу, понаша неодговорно, партиска и синдикална организација не смеју на то да ћуте. Њихова је дужност, напротив, да опомену директора да грешку исправи. Међутим, ни партиска, ни синдикална организација предузећа „Полет“, нису по овом питању скоро ништа учиниле,
Овакав рад руководства предузеЋа „Полет" заслужује највећу осуду. Радни људи се залажу и имају пуно право да захтевају признање за свој труд, а оваквом немарношћу руководства трудбеницима се то признање ускраћује, што у нашој данашњој стварности никако не сме да се дозволи.
АНИННАИНАВИАА МИНАМА МАМА МИА АМА АМА ИМАМА АМА
“
5: бе МИ ел А “у Ју Баз
М
ИМЕ
у МИ Н
СА 2.
ТРИМЕРУ П
~
ОРГАНИЗАЦИЈЕ ШЕ
Чланови Фронта | Прокопу уређују Стан СВОМ ДРУГУ
РОКОП је крај Београда засут малим приземљу-
шама, ограђеним трошним тарабама. Зидови тих.
кућерака су облепљени блатом, често су искривљени и напрснути, јер и сама цигла, од које су
—" најчешће и направљени од блата је. То је онај крај града, где се највише огледају трагови прошлости У нездравим и мрачним становима.
У том крају станбени проблем је много тежи него У ма ком другом делу Београда. Али, чланови организације Народног фронта, људи из тог краја, настојали су да омогуће бољи живот својим друговима. Мислили су сами о себи и потпомагали једни друге:
Прокоп припада Двадесетшестој основној организацији Трећег рејона. О њеном секретару, Драгутину Наумовићу, прича нам један од активиста из Прокопа: — Никако не могу да схватим како тај човек стигне на све стране. Само у својој синдикалној подружници има “једанаест задужења. А, где је тек наша основна организација. Када би радио само у њој имао би посла преко главе,
Није прошло ни месец и по дана откако је Пета основна организација у Шестом рејону изградила стан своме другу, а Двадесетшеста у Прокопу донела је одлуку да усели у нове просторије, преуређене и реновиране, свога активисту Ратка Секулића са женом и дететом. Било је то пре осамнаест дана — месец дана после успеха Пете основне организације Шестог рејона. ; ;
Кућерак у коме је дотле становао Ратко Секулић страшно је изгледао. Мала приземљуша свега пет квадратних метара површине, нахерене као какво криво стабло, имала је само једно прозорче и ниска врата. Сазидана је сва од блата. Човек већег раста не би се могао у њој исправити. Између таванице и пода било је свега сто осамдесет сантиметара. У тој јединој просторији становали су, спавали и ручали, ковач и механичар Ратко Секулић, његова жена и син Александар, ученик трећег разреда основне школе. Собичак је био неосвећљен и преко целог дана мрачан. Основац Александар морао је у комшилуку да учи...
Пленум осневне организације решио је да чланови бригаде основне организације Фронта пруже помоћ при радовима на оправци у умутрашњем преуређењу стана, у који треба да се усели њихов активиста, Секулић, Није било лако доћи до потребног материјала. Дуго време се водили разговори са Повереништвом за станове и Грађевинским предузећем рејона. Повереништво за станове одобрило је замисао чланова Фронта да се створи нов стан Ратку Секулићу. Дало је и овлашћење за рад. Али, Грађевинско предузеће се нећкало. Није схватило ствар у почетку, али је ипак на крају свим својим могућностима изашло у сусрет.
— Греше по некад наши руководећи органи у реону, каже нам секретар Наумовић. Треба изаћи на терен, бити више повезан са људима у основним организацијама, посматрати њихов живот, па тек онда може да се схвате поједини случајеви који су врло озбиљни и које је основна дужна да реши. Од отпадака грађевинског материјала, који често врло мало користи, основне организације са својим снагама У стању су много да учине на свом подручју. Није довољан само административни посао рејонских повереништва и предузећа, него је потребна и стална веза са тереном, .
Остварујући замисао: и одлуку свога пленума, 0основна организација дала је новац из свог сопственог фонда, сакупљеног од продаје индустриских отпадака, и купила потребан материјал. Истовремено и сами фронтовци дали су добровољну радну снагу.
Први се јавио Влада Кончар, кочијаш:
— Дођох, Ратко, да ти превезем потребан материјал за кућу.
Заједно са њим јавили су се и други чланови Фрон= та, махом квалификовани радници, и обећали да ће уредити врата, наместити прозоре и извршити друге
ЗТЕ ОСНОВНЕ
потребне преправке. Сви они су својски прионули на посао да што брже и боље заврше овај посао, као што то увек чине другови за друга.
Некадашња коцкарска кафана променила је свој ранији изглед и претворена у нов стан. Од једне просторије направљене су две собе, намештена врата и прозори, постављен под и учињене све друге потребне измене. Набављено је велико буре креча и зидови су
омалтерисани и окречени. Ратко Секулић са женом Катом и синчићем Алек-
сандром срећан је и пресрећан. Срећан је што је добио стан и што је то дело његових добрих другова. Кад прича сузе му скоро навиру на очу: )
— Ја сам запослен у привреди, као и жена. Нисмо увек код куће, али, ето, долазе људи, траже нас и хоће да нас помогну.
На реверу његовог капута стоји „Јубиларна споменица за изградњу Београда 1944—1949 године" и значка „За пожртвован рад". Он не зна много да прича, али сваки покрет његове чврсте ковачке руке или преплануло наборано чело говоре много.
И мали Александар такође је срећан.
— Ту је и струја... раздрагано добацује.
За њега је то велика ствар. Радост. У његовој кући биће отсада топло и моћи ће да учи и џише своје задатке испод електричне сијалице...
Ковитла се суви снет по прокопским кућама. Вра-
ћамо се са секретаром Драгутином Наумовићем. Он застаје. Гледа испред себе за тренутак замишљено, а затим чврстим погледом гледа у нас:
— Стварно, — каже својим уобичајеним тихим и сталоженим гласом, када би нас схватили људи из грађевинских предузећа, рејонских грађевинских стоваришта, уопште из грађевинских и станбених повереништава, основне организације могле би много помоћи своје чланове у побољшању, ако не у проширењу станбеног простора. Погледајте ове поломљене цигле! Шта би се све могло са њима урадити у ситнијим радовима, као у случају Ратка Секулића, Нарочито У основним организацијама по периферији града.
Падало је снежно вече.
— Ми већ мислимо на нову изградњу, настави он веома важну за нашу организацију. Подиући ћемо велику просторију, сопственим снагама, за наше састанкв и конференције. То ће бити највећа зграда у Прокопу. А то нам је неопходно потребно. Људи ће се окупљати, слушаће радио, разговараће. Имаће где да се нађу... к
— Да ли ће то бити довољно за све тог — упита ли смо секретара...
— Примиће преко осамдесет особа, а тренутно, ће за нас бити довољно.
На растанку нам је јиш рекао истим оним мирним и сигурним гласом:
— Ми смо се толико осамосталили да смо у стању и сами да стварамо. Дођите кад почну лепи дани, па ћете видети шта изграђује Двадесетшеста основна ортанизација. Вече је већ у велико завладало Прокопом...
–—-
то
ПОСЛЕ ПОПИСА СТАНБЕНОГ И ПОСЛОВНОГ ФОНДА
НУЋНИ САВЕТИ ТРЕБА ДА ПОМАНУ
ОПИС станбеног и послов-
ног фонда извршен је
крајем прошле године на
територији Београда. О
важности и циљу самог пописа доста је говорено у данима када је извршен. Искуства са терена у току пописа показала су да су грађани правилно схватили сам попис и одређеним службеницима пружали сва олакшања. Исто тако, пружена је пуна подршка и од самих кућних савета и настојника зграда. Грађани су схватили дами ова мера, као и све које предузима народна власт, спроводи се у крајњем циљу једино у интересу самих трађана.
Сви картони станова, односно сваки стан на територији града, има своју скицу у Повереништву за станове ИОНО-а онога рејона на чијој се територији стан односно
велике дворане за јавне. поли-
тичке и културне манифестације
у Првом рејону. Дворана ће се
подићи у Скендер-Беговој улици на
празном плацу код Белсапа. Дворана ће
имати пет стотина седишта и у њој ће
се приређивати разне приредбе и позо-“
< _ришне претставе. Поред тога, предвиђе-
на је и пројекциона кабина за давање
биоскопских претстава. Сем великог хо-
ла, дворана ће имати и остале потребне
нузпросторије, гардеробу, бифе, две гардеробе за глумце и остало. '
___ Организација Народног фронта Првог
| рејона преузела је обавезу да ову дво-
рану изгради искључиво радом добро-
У СКОРО ЋЕ ОТПОЧЕТИ изградња
пи
оосоооа
Ове тодине Први рејон добиће нову дворану за приредбе
вољних бригада. Образоваће се нарочите стручне бригаде од занатлија и стручних радника из основних организација, а чланови Фронта; који похађају преко зима курсеве, радиће послове за полуквалификоване раднике. ;
ашња дворана Дома културе Пати „Риунионе" није могла да задовољи све потребе грађана Првог рејона. Подизањем ове нове дворане у Скендер“ Беговој улици као и друге, планиране у околини Топличинот Венца, омогућиће се потпунији и несметан развитак политичког и културног живота на територији овог рејона, до изградње великог дома културе.
, УУ
00000
ЕУ О А а
Повереништву за станове
ма и зградама на подручју града
зграда налази са свим потребним подацима, које су сами грађани уписали у картон. Тим подацима и скицама стана у многоме је олакшан рад Џовереништва за станове ИОНО-а, као и Повереништва за станове сваког рејона. Са овим материјалом грађани су у многоме умањили скоро свакодневна узнемиравања због разних провера службеног простора с једне стране, а с друге стране сваки грађанин може да се увери у картотеци, која се налази при Повереништву за станове ИОНО-а рејона, колики је који стан и ко све у њему станује, тако да се не наседа врло често
Београда".
У циљу упознавања и спровођења ове Одлуке, она је истакнута и може се видети на видним местима сваке зграде, тако да се сваки станар може и треба да упозна са њеним прописима. ИОНО града Београда је донео и „Одлуку о служби настојника зграда на подручју града Београда" у циљу правилног уређења и вршења службе настојника зграда. Поред настојника, који су обавезни
савети, помажући на тај начин рад Повереништва за станове, који ће, са своје стране, увек моћи да пруже грађанима тачан и потпун одговор о стању станбеног фонда у појединој згради или стану.
У неким предузећима Другог рејона није спроведена акција
Недеље штедње
ЛАГАЊЕ НОВЦА на штедњу претставља у изградњи социјализма значајан допринос. Улози које дају стотине хиљада Фађана наше земље служе за финансирање инвестиција у социјалистичкој изградњи, јачању наших привредних снага и
Поред тога,
Најбољи и најуре ниј
СТОГ РЕЈОНА У Ридет ученика У Београ
"трговине и снабдевања. Да није би~
(КУ
Ј Му 5 У
ОООО прија
злонамерним причама појединаца о томе како има и таквих породица које се шире, док су други без стана и слично.
„Данас, када се остали пописни материјал сређује, картони станова се већ налазе сређени у Повереништву станова ИОНО-а — рејона и поставља се питање како тај драгоцени материјал да се одржи У животу и како благовремено да се уносе свака измена у картон појединог стана. Да би се све ово постигло, ИОНО града Београда је У циљу уређења станбених односа и правилног коришћења станова и
пословних просторија донео још априла 1948 године „Одлуку о кућњем реду у станбеним просторија-
И) Ху 55 | ма
са КХККУ. дни – И
ћу]
да се у потпуности упознају са о вом Уредбом, препоручљиво је да се упознају и остали грађани, нарочито власници зграда или одговорна лица.
Према прописима ове Уредбе дужност је настојника или власника, као и одговорних лица за поједине зграде, да благовремено пријављују и одјављују сталне и привремене станаре, спречавају бесправно усељавање, да од сваког лица које се усељава траже станбену дозволу, пријављују станбеним органима све нове станаре и потстанаре, нарочито оне који покушају да се
~ (бесправно уселе, као и друге који
држе празне и недовољно искоришћење просторије. Настојник је,
даље, обавезан да извештава 0 и-.
сељењу станара, уколико се сама та лица не селе по решењу државних органа, -
Вршење ових задатака, као и прописа уредаба, живот картотека био би увек осигуран и оне би пружале тачну слику евиденције станбеног и пословног фонда. У овоме нарочито треба да помогну кућни
подизању животних услова трудбеника.
У циљу омасовљења штедње и повећању броја улога недавно је организована Недеља штедње. Тих дана знатно се повећао број улагача, Схватајући да улагањем на штедњу помажу социјалистичку изградњу своје земље, многи трудбеници, чиновници, радници, сељаци и занатлије улагали-су, према својим могућностима.
Од почетка Недеље штедње број улатача се непрестано повећавао. У Београду св У децембру месецу 1949 године број улагача попео на 75.759. У Првом рејону било је од 1 до 28 децембра 7.966 улагача; У Другом 8.718; у Трећем 13,886; у Четвртом и Шестом рејону 23.602; у Петом 5.379; у Седмом 3.112 и у Земуну 10.543 улагача. Ови резултати показују, несумњиво, правилно схватање значаја штедње од стране ЗрДЧеНИКА Београда. Али,
популаризацији значаја штедње било
а и разних пропуста.
"Тако се догодило да у неким предузећима на територији Другог рејона није ништа предузимано у акцији Недеље штедње. Колективи Градскот грађевинскот предузећа „Сава“, Предузећа за производњу медицинских инструмената и уређаја. „Сутјеска", Парне пиваре „Београд" 'и Индустрије кугличних лежаја; нису до данас уотиште упознати са значајем штедње, иако је сигурно да би се и међу трудбеницима нашао велики број нових улагача. | ·
Наши трудбеници су већ до сада показали своју спремност да и на овај начин. путем штедње, дају свој допринос изградњи социјализма, и зато се не би смело дозволити да и један колектив остане необавештен о значају ове велике
општедруштвене акције.
' топлом одећом и обућом, весел.
„по три пара одела, летњу и зимск
| чуваћемо и бранити тековине
" срећну младост — каже. Душан
А
паваћа соба за ученике у дому
дол иљеника. џ приврефе префувећа
»Петар Велебдит«
ЛЕПИМ, чистим, и прастраа +
ним салама Дома ученика
привреди предузећа „Петар
Велебит" живи данас шездеч
сет и пет дечака. Прошло ј више од године дана од како 8 дошли из Баније и Кордуна на их | зучавање заната. Остављајући своје ратом опустошене крајеве, пошлџ · су у нови живот да учењем стекну искуство и знање и постану квалич фиковани радници,
— Када смо их довели овамф, просторије дома још нису биле у“ ређене. Недостајало је грађем винског материјала, а ни унутрам шњи инвентар нисмо имали. За хваљујући помоћи коју смо доби“ ли од Градског комитета Партије успели смо да донекле средимд дом. Док нисмо набавили кревете, спавали су нам ученици на слами, Најтеже нам је било да одржима чистоћу у Дому. У то време смо вр= шили дезинфекцију три пута месечно. Касније смо добили за њих по један пар веша, одела и по једно ћебе. Радови око преправке И проширења просторија били су у“ главном завршени, тако да смо кач сније у Дому могли да отворима 5 и кухињу. Када смо их ту смести~ ђ ли, нашли смо у близини простори =у је за радионицу за стручну наставу. Први рејонски комитет Парти~ Е је помогао нам је да те просторије : добијемо. Партиска организација . нашег предузећа дала је из својих редова од чланова Партије, као и од осталих добрих и вредних другова, најбоље мајсторе који су их | учили, Сав материјал који нам је 58 био потребан, како за уређење Дома, тако и за оспособљење радиони- Е це, морали смо да набављамо на слободном тржишту, или смо доби~ | јали од ИОНО-а и Министарства
у
ло помоћи и разумевања код органа народних власти, наш Дом свакако не би био један од најлешших ђ и најузорнијих у Беаграду — каже управник Дома Николић.
— Редовно снабдевање допуњавали смђ намирницама са наше економије. Велики напори и тешкоће које смо имали, крунисао је успех наших ученика. За кратко време они су постигли добре резултате, Е како у стручном тако и у теоретском знању. Видимо према њиховом Е раду да ће бити добри мајстори, | јер већ сада, после годину дана, Ј произвешћемо за калфе петорицу
|
РУШИ Ги
од њих. Многи са успехом и лако-= ћом направе ципеле, које некад У старој Југославији није могао да _ направи шегрт за четири године у“ : чења. Да би смо код њих развија“ ли смисао за социјалистички нач чин рада, увели смо у одељење за стручну наставу бригадни систем рада. Они сами заказују међусобна. такмичења и труде се да дају што бољи квалитет израде — завршио је управник Дома... р Мирко Митић из Глине каже да му није баш лако да учи све те предмете, јер је у Београд дошао скоро неписмен, Тек ту, у Дому, пре него што је пошао у школу, нау“ чио је да пише и чита. у: 7. Слободно време од ручка до од= ласка у школу, као и после вечере, проводе ученици углавном у уче“ њу, фискултури, игрању шаха, кад и читању штампе и књига из своја библиотеке. Сви су чланови фис= | културног института осим тројице, _ који су из рата понели тешке поч | следице. 4 = Мали Душан Булатса Баније, наје бољи је ученик у Дому, Сада вред“ но и марљиво учи, а за време рата | је сам на воловским колима носид храну нашој војсци. За годину да= на оспособио се да направи ципеле, чија израда потпуно задовољава старог мајстора обућара, њиховог. предавача Пуштарића, ме Блистају задовољна лица ученика. Милана Милића и Синише Љубана, Који ће на пролеће бити калфе, Они сада раде потпуно самосталн
; о дечје ципеле, а одлични су ђаци и
~ џу #17 снабдев
у теоретској настави. Сви ученици Дома,
дочекали зиму. Сваки од њих
обућу, пиџаме за спавање вољно веша. За своју уре брину се сами, а ред и чистоћ сторија брижљиво чувају. |
— Сви ћемо бити чланови П тије кад будемо изашли из
а
ше борбе, која нам је пр
лат. у