20. oktobar

еј и а

"и спреми је за кување или печење.

ли Па 5 са МУ

— А шта му је овог

споља само да ускочи У лонап!

Зашто здравствене установе одбијају да приме живинско месо

нашој земљи обраћа се нарочита пажња па снабдевање здрав' ствених устапова, У нсхрапи +=. болесника нарочито треба води“ ти рачуна да храна буде доброг квалнтета, хранљива и укусно зготовљенпа. Познато је да је живинско месо, ма на који начин припремљено, одлична храна и за најтеже болеснике. Али,

# и поред тога, што сви знају од колике

је користи давати болесницима живинско месо, снабдевачи Клиничких болни“ ца, Дечје клинике и Градских болнипа Земуна и Београда, као да не желе п неће то да знају.

Управе ових здравствепих установа интервенисале су, у више махова, код Повереништва трговине п снабдевања ИОНО-а, да им се, за потребе њихових болеспика, додели што боља, одабранија и јача храна. Сматрајући ово тражење као сасвим оправдано, као наро• читу бригу о људима који су болешћу припезани за кревет н којима због то та треба указати сву могућу негу, надлежни у овом Повереништву, предузели су све потребпе мере, да се изиђе у сусрет овој молби.

Први корак Поверенпштва трговине и снабдевања био је да се пронађе живинско месо п додели овим установама, као појачање хране болесницима. Од“ мах је низ Панчевачког Рита послато тест стотина живих петлова пи паткп, која је требало, даље, упутити болни“ дама, Међутим, шта се десилор Када је Повереништво трговине известило у“ праву ових болница да могу да подигну месо, ова је одбила да га прими, изговарајући се да нема довољно радне снаге која би заклала, очистила и уредила толику живину. Ништа није вредело позивање на њихову свест, на то да треба ма на којн начин пронаћи радну снагу која би тај посао обавила, да ће то значити много за болеснике, да треба показати добру вољу у овом послу итд. И поред свега тога, понуда је најенергичније одбијена.

Али, Повереништво трговине пи снабдевања није напустило намеру да по бољша храну болесницима. После извесног времена опет је управи понуђено живинско месо. Само сада пије била у питању жива живина, већ заклана. Одговорнн за снабдевање су и ово олбили, опет са истом мотивацијом: нема радне снаге која ће да уреди живину

ез

ки од њих, да би се показали мало до» бронамернији, узимали су незнатне кодичине од тридесет до педесет килограма, Међутим, пошто је болесницима ппак требало давати месзо, снабдевачи су, уместо живинског узимали свињско место или товеђину. Наравно, да ова врста меса није могла да прија сваком болеснику. Ваља напоменути да се ово

више пута понављало и да је управа у-

порно остајала при томе да не прима

живинско месо, а што су на тај начин болесници лишавапи добре хране која

би допрпнела њиховом оздрављењу, 0

томе се није водило рачуна.

Ово је још један пример из кога се јасно види да у извеспим случајевима остају без успеха сва настојања нојои нижх власти да се побољшају услови жи вота људи, када опи од којих вависи њихово извршење не чине никакве а поре да се ова спроведу у дело.

Од некик грађапа, који су, или жали у некој од београдских болница,

__или су посећивали своје познанике И _ пријатеље, чује се критика на псхрану

по нашим; вдравствевим установама. И, сасвим природно, одмах се мисли да У нашој земљи нема довољно хране, те да се због тога дешава да су неких Ма на у болницама оброци слабог ни тета. Међутим, из Овог случаја види да н поред тога што се здраветвени 1 _ установама у погледу исхране Па у изузетна пажња, ова није увек Ма врсна и доброг квалитета, због 22 ОК појединци од којих зависи С “ _ болесника, застају пред тешкоћама, "дозвољавају да их оне победе. 5 24 __ Случај са живинским местом

тЊУ

Удрапствепе установе могао тај з5 Редиту ~ лучајевима У нти са оним слу неким на-

дешавали протлог лета по

шим мензама, када су абонен на пијагама-било веленот тра аобиљу, јели пасуљ, зато што мао ко да чисти трашак. Требало Ја Узети озбиљно у расматрање И ступке појединаца, испитати до Ме је кривица н 'најстрожнје Ел те нарочито тамо где велики број Љу

и и несналажљивости

ле“

шка у није и би

ти, ДОК је |

То је нова Брста за здравст вене установе,

АИ ТИТУ ТАТУИН

5 Е 5 8 5

ЈУАНА

очишћена изпутра и

а крајњој периферији града, налази се велика зграда „Посавине“, предузећа за израду позамантерије: гајтана, пантлика и ластиша. Од штофаре „Октобарска слобода“ одвојило се крајем 1947 године одељење позамантерије и отпочело самостално рад. Почетак је био тежак. ; -

Због неправилног постављања норми у првом и другом кварталу се рад није добро обављао. Међутим, касније, увођењем бригадног система рада и нових норми, створени су

„Услови да се производња повећа на.

40 артикала. Талас борбе за високу продуктивност рада захватио је и овај колектив и производња је стално расла. Некад је један радник радио на седам до осам машина: Нови начин рада показао је своје предно-

ДИСПАНЗЕРУ ПРВОГ РЕЈОНА

А НТИТУБЕРКУЛОЗНИ ДИСПАНЗЕР Првог рејона налази се у згради Филијала за социјално осигурање У Немањиној улици, код Железничке станице и служи једновремено и за пријем болесника из унутрашњости, Стање које у њему влада требало би, свакако. променити.

Срба у којој се даје пнеуматоракес уједно је и гардероба. У њу улазе иу њој са свлаче. у кабинама многобројни болесници, без обзира да ли им је потребна лекарска интервенција. Сви ови пацијенти на својој обући уносе много прљавштвине, која се разгази у прашину и диже у, ваздух. Тако се услови хигијене и стерилизације, која је неопходна код давања пнеуматоракса, своде готово на нулу и јавља се опасност од инфекције. Поред тога, гвоздени сто, на који боле-

сник леже за време док прима пнеуматоракс, прекривен је само танким чаршавом, тако да болесник осећа додир хладног гвожђа на голој кожи, док лежи десетак минута. Ова се просторија УЗ то, слабо греје јер је један радијатор из ње уклоњен. Хладно је и лекарском особљу, а свученом болеснику тим пре. Због тога, они који долазв за лекарску

помоћ, могу лако да назебу, што може да буде критично по њихово здравствено стање.

Сматрам да не постоје нарочите тешкоће да се ово стање поправи, тим. пре што постоји у близини недовољно искоришћена канцеларија. У њој раде само два чиновника, која нису стално у њој. Ова канцеларија могла би се доделити диспанзеру и припремити за лекарске интервенције. Што се тиче стола, требала би испод чаршава ставити пресавијено

ОПЕТ О ЕКСПРЕС-РЕСТО РАНУ „ДРИНИ"

ЈЕДНОМ од ранијих бројева ,,20

октобра", отприлике пре месец <=-

по дана, читао сам критику експрес-ресторана Дрине". Та критика допринела је да после два дана грађани Београда у овом ресторану буду пријатно изненађени саламом, кафом и пивом и што је најважније, да ових артикала готово редовно има.

Осим тога, критикован је и нехигијенски изглед локала, који се, на жалост, ни до данас није поправио. Обиље пикаваца и даље лежи азједно са блатом изгажено по поду, а сам под је изрован и нераван. Чистачица која је метлом прешла по локалу, (не може се, додуше, Утврдити кад) скупила је отпатке на гомилу и оставила је несклоњену прекопута шанка, где се точи пиће, испод степеништа које воде у ресторан за ручавање. Корпе за отпатке препуне су тако да посетиоци немају где да баце отпатке. Прозори су сада без завеса а витрине празне. То би се све са мало

ДВА ОЗБИЉНА НЕДОСТАТКА У ПРВОЈ ЖЕН.

СКОЈ ГИМНАЗИЈИ

А ДА ЈЕ Прва женсак гимназија

једна од највећих и најмодерни-

јих гимназија у Београду и ма да има уређено електрично осветљење и водовод, втање у њој није онакво како та захтевају хигијенски прописи. Тако, апарати за испирање клозетских шоља не раде већ дуже времена, а како колзетв користе стотине ученица, то је хигијена ових просторија на најнижем степену. На вратима клозетским нема брава, тако да ученице једна -другој „чувају

стражу", а У учионицама где је предвиђено да светле по две сијалице обично ја једна. Због тога су учионице полумрачне и због тога ученице кваре вид.

Школа је културна установа и као таква она треба код ученика да негује и смисао за ред и хигијену. Зато је овакав нехатћ за сваку осуду и треба што пре предузети све мере да се стање коренито поправи.

Стеван Лазовић

ЗА РАЗГРАНИЧЕЊЕ ИЗ МЕЂУ „ШЕСТИЦЕ" И „ЦВОЈЕКЕ"

А ТРГУ Димитрија Туцовића (на Н углу Улице Народне Републике) · налаез се станице за „шестицу"

и „двојку". Суседство овх двеју станица увек ствара пометњу међу грађанима који чекају трамвај, јер није могуће успоставити ред, пошто се ,чекачи'" мешају. Било би стога нужно и на овим меетима поставити две посебне ограде, како би са избегла свакодневна гужва која се на овом месту јавља,

п,. м.

редузе с > ије а.

ХВАТАЈУЋИ ПОТРЕБУ за што разновренијим масовнијим и ширим културно-просветним радом у нашој Армији, и имајући у виду значај који филмска уметност има у распростањивању културе међу широке народне масе, као и међу борце и руководиоце Армије, руководство нашв Армије основало је пре више од го-

дина дана предузеће за производњу филмова Југословенска армије „Застава"· филм. Оснивање овог предузећа није само доказ о уложеној бризи руководства Армија за културну и идејну изградњу њених припадника. Оно доказује да је култура неопходна потреба припадника · наше Армије и да војници и РУХрНОнНоН Народна армије, каква је наша, нису са мо посматрачи у џиновским напорима која чине народи Југославије у борби за изградњу социјализма, између осталог и У домену стварања сваје културе. социјалистичке по садржини и националне по облику, већ да и они енергично и позжртвовано дају свој допринос тој култури и обогаћују је оним најбољим што наша Армија поседује у духовном погледу. Сем тога руководство Армије о снивајући филмско предузеће „застава филм и непрестано помажући његов развој, настојало је да широким радним масама Југославија документарно, уверљиво и снажно, и кроз "филм, буде приказан богат, разноврстан и пун живота пут који борци и руководиоци проводе у нашој Армији. предузећа „Застава филм имало је за циљ да тај живот. ко" ји је једна велика школа Уљињи У И изградња добрих борачких кадрова 3 васпитања) једног снажног Не нот ведрине, снаге, одлучности, ње Да | чврстине, Не + и . _ Требало 1 Ј одати виа рата по тад па "ду упознате са чињениц 04 % Ел ованеке армије У Ме 4 тају проблеме који у данашњој сама || стварности узбуркују духове и,да Поа пуним поверењем у оправданост па "наше партије и наше земље, и У Равне коју она води за истину и равнопраз =“ са међу со чким земљама, односа међу социјалисти ен мањУ и на културном плану, дају достојан

„сти, тако да данас један Радник може без великих напора да ради на 16 до 20 машина. Током 1949 године оспособљена је и пуштена у погон машина за препредање памука, која штедећи материјал и радну снагу даје већу производњу. Да би се рад још боље обављао, отворена су нова одељења фарбаре, сушаре, браварска и столарска радионица, дорадно или завршно одељење и нови магацин за смештај робе.

Крајем 1948 године постигнут је велики успех израдом падобранских гајтана од природне. свиле, који је до тога времена увожен из иностранства. Предузеће је за успехе у раду награђено прелазном заставицом, а најбољи радници проглашени су за ударнике. Вишеструке с ударчице

ппиииининим ин нинииививвеииеиииитиеииеиниииии

ћебе, а уношењем уклоњеног радијатора омогућило би се неопходно нормално загревања просторије.

Како се данас улаже све већа брига и старање за радне људе, за њихово снабдевање' храном и одећом а исто тако и за њихово здравље, сматрам да не треба дозволити да се авако стање остави У Антитуберкулозном диспанзеру) тим пре што се оно са мало напора и још мање средстава можв знатно поправити.

Милутин Мостарлић

труда могло уредити тако да експресресторан „Дрина" не делује као нижеразредни локал усред града.

Критика У новинама, којом се тежи да св стања ствари побољша, требало би

ВА А АЕ А ОИ ИУ ТИРАНИНА МАРА

да се прими као добронамерна и да се према њој исправљају грешке потпуно, а на делимично, као што је то случај са експрес-рестораном „Дрина".

м.

ж ЗА БОЉЕ ПОШТОВАЊЕ ПРОПИСА ·-

ДЛУКОМ Извршног одбора Народног одбора Београда прописана је цена за услуге чистача, тестераша и носача. Међутим услед слабе контроле поједини чистачи обуће још увек наплаћују своје услугв по старим ценама. Тако, на пример, чистачи обуће на Булевару Црвене армијев (прекопута Студентског парка) наплаћују за чишћење плитких ципела десет динара уместо прописаних пет,.

Исти ја случај и са носачима пртљага и тестерашима. Они својевољно одређуЈУ цену својим услугама и нарочито користе моменте кад је потребна хитност.

Требало би спровести строгу контролу над њиховим радом и спречити овакве злоупотребе, кажњавајући све оне који се на придржавају донетих одлука.

Н. Поповић

пансиона пи

ми

"у којој

а лоналне

Милка Кнежевић, Мила Булат и Не.

дељка, Таталовић, све три чланови КП, кажу да се залажу на раду, јер су свесне да комунисти, морају да

буду у првим редовима.

„Балкан“ А

| Њ%

Почетком марта 1947 године почела је рад мала хемиска радионица се примитивно израђивала маст за обућу, паркет и свеће,

Постепено радионица се развијала,

"асортиман је повећан увођењем нових артикала, а број радника је растао. Половином 1948 родине одвојено је одељење за зачине и отпочело рад као самостално предузеће, а хемиска радионица је пресељена У данашњу зграду у Вилиним Водама.

Користећи се искуством из ранијих година, рад је у 1949 години био добро организован: Одмах на почетку извршене су коректуре норми и уведен бригадни систем рада по свим одељењима. Бербом за високу продуктивност омогућена је већа производња и богатији асортиман робе. Произведило се осам артикала, међу којима и маст за заштиту против губара, апретура и политура за кожу. сапунски прашак и остало. Због недостатка увозних сировина, било је често великих сметњи у раду. Неке од тих сметњи. отклонили су сами Радници. Михаило Шесеђ и Трифун Акушић, радећи неуморно, открили су да се калафониум, који је увозни артикал, може заминити у прозводњи коломасти неким домаћим сировинама. Овај проналазак депринео је да се коломаст. важни индустриски артикал, производи У дрвољним количинама. Овако израђена коломаст је доброг квалитета. Михаило Шесер је, такође, у недостатку жице за паркет, пронашао текућину којом се паркет може добро чистити. Ускоро ће почети производња овог артикла.

Рационализацијом кашика за пуњење сапунског прашка и „Бим-а“, повећана је норма за 66,60/- Ову рационализацију извршио је директор предузећа. |

Наша индустрија је добила важне артикле, воћњаци су обезбеђени против губара, а грађанству је олакшано снабдевање сапунским прашком. Гедишњи плен предузећа остварен је 25 новембра, четири дана пре дате обавезе и 35 дана пре рока.

„Радулашка“ Ово предузеће производи гвоздене кревете, мадраце, дечје кревете,

жичано платно и плетиво, као и решета за угљ и песак. Извршење плана омело је кришење уговора од стрзне чешке владе, која је због информбиросвске кампање одбила да испоручи бакарну и месингану жицу. у

— Пошто није било новог материјала, а имали смо много отпадака, дошао сам на идеју да од тих отпадака радимо куке за војничке кревете, каже рационализатор Радивоје Рончевић.

Радомир Илић и Миле Калембер су заједничким снагама израдили један део на алату за савијање цеви, тако да се сада истовремено врши и савијање и исправљање и се-, чење цеви.

За предани рад колектив је у трећем тромесечју 1949 године награђен прелазном заставом, а тридесет радника проглашено за ударнике. Проблем стручних радника овде не постоји. Радници се стално обучавају на курсевима за квалификоване и полуквалификоване раднике, атакође се велики број добија из редова ученика у привреди: Тешка индустрија је до сада преузела девет добрих стручних радника од овог

колектива.

Филљ наше Мрмљије

говор носиоцима бесомучне и беспринципијелне, злочиначка кампање против наша отаџбине. Исто тако, филмско приказивања садржајних и разноврсних делатности наше Армије показује колико ја наша Армија дубоко срасла са својим

· народима, колико је истински народна и

у којој ја мери моћна полуга у рукама народа за одбрану његових интереса и неприкосновености граница _ отаџбине, Између осталог, и преко филма, тежи се упознавању широких народних маса са животом и радом Армије, њеног јединства, монолитности и чврстине, каои дубока повезаности Армије. Филмско приказивање рада и живота Армије има даље за циљ да пружи слику огромног доприноса који припадници Армије дају данас социјали“стичкој изградњи наше земље. Предузеће „Застава"-филм отпочело је рад у лето 1948 године са малим техничким и материјалним средствима и без довољног броја стручних лица. Први ка-

дрови које је снимило предузеће приказивали у та ране Армије одржане у вези са Петим конгресом КПЈ. “ Поред тога, руководство предузећа приступило је изради прегледа о животу раду припадника пора: е, који су у почетку, као и даље, имали главне линије и форму филмских месечника. Циљ ових ме-

ате најважније сечника био је да обуже : За. _ Четврти документарни филм налази с

елније догађаје из живота и КЕН __ Армије. За релативно кратко време произведено је 12 филмских месечника. Од октобра 1948 до априла прошле године предузеће узастава"-филм радило је само на производњи филмских месенчника, Уствари, то је био припремни_ иод. Први филмски ме 'сечник имао је пет сторија, који обухватају: прославу Дана морнарице, радове припадника Армије на изградњи Прат ОЦА и и рад бораца и р ишног пука, жу ници, кави м Кроз дванаест изведених до

Партије; народа и.

и технички на високом нивоу. Међу овим сторијама нарочито су успеле: „цекарска јединица у такмичењу", „Изненађења — пола успеха", делови позоришног комада „Шума" од Островског изведени у једној дилетантској групи Југословенска армије, „Сахрана генерала Родића", „Са обуке коњице", где је/ жива приказана једна тактичка вежба коњице, „За Дан тенкиста", приказ рада једне радионице тенкова и „Високо планински курс". Дванаести број месечног филмског прегледа има двв сторије, којој су приказани велики маневри единица Југословенске армије са низом најв их _ момената и импозантним дефилеом на крају маневара, док друга: сторија обухвата рад миноловаца на чишћењу наших пловних путева од мина. Предузећа _ „Застава"-филм почело је са производњом документарних филмова У априлу прошле године. Први његов документарни филм „Поздрави са границе" дуг је око 450 метара и приказује Титову штафету граничара, Посде овог првог документарног филма убрзо се појавила друга два. Они говоре, пре свега, о учешћу наше Армије у изградњи социјализма код нас. Називи филмова „Армија на прузи Шабац — Зворник" и „Разбијачи клевета" слични по тематици разликују са по начину обраде и у композицији. У филму „Разбијачи клевета" детаљно и живо приказана је изградња

· Ауто-пута. У оба филма редитељи су посветили _ доста пажње у приказивању живота на радилиштима: фискултури,

војничким вежбама, политичкој изградњи, као и одласку припадника Армије у

сељачке радне задруге и њиховој помо-

ћи задругама. Њу

У завршној фази и носи радни наслов. АВИН "отаџбине". Он приказује жи-

от омладинаца из свих крајева наше.

земље, који долазе у Армију, и постају "не само добри војници, већ и чврсти и · одлучни људи, свесни градитељи социјализма код нас. У филму су дата два лика: лик омладинца који је у Армију до-

"лао из једне сељачке радне ЗАХруТУ, .5 8

Босни и лик фабричког и 6

од ових омладинаца постаје добар пе"шак, а други изврстан тенкиста и као _ такви учествују У сложеним војним опе_рацијама. У филму је приказан живот

војника у школама, њихово учење, кул-

па о аиулви" и партиски рад у Ар-

Сем документарних, „Застава"-филм ради и наставне филмове намењене потребама Југословенске армије. Сврха ових филмова је да потпомогну савлађивање обуке у Армији. Због тога они обрађују стручно-војне проблеме и истовремено показују у којој је мери посвећена пажња борачком уздизању припадника наше Армије.

Досадашњи успеси ,„Застава"филма показују, колико се на овом пољу успешно закбрачило, С друге стране, они омогућују нашим радним људима да своју народну Армију виде на делу, самопретор и пуну одлучиости и чврстине. сагледају њен развој, њено јединство и моћ њене оружане снаге. Кроз филмове „Застава"-филма о животу и раду наше Армија широке раднв масе Југославије имају могућности да у пуној мери осете

моралну снагу наше Армије, која је ве-

бог биронрати | деца остала гладна

(а +

Љу, хране у ђачкој кухињи Гр

ског одбора Земуна остала »гладна, због бирократског поступка весних ортана, којима пе би смела буде својствена бирократија. Тота била је болесна главна куварица, ј помоћинца и спољни момак који МА у кухињи, тако да је требало „На неки начпн указати помоћ да се ручак епре“ ми. Чланице АФЖ-а дошле су у кухи. њу и почеле да спремају деци јело. ђутим, касније је дошав орган здра ствене инсцекџије Земуна да изврши контролу у кухињи и затекао чланице АФК-а па раду. Познато је свакоме да особе које немају здравствене књижи це не могу радити са намирницама и припремати храну у кухињи. Ову од“ редбу знао је и орган здравствене инс“ пекције који је наншао у кухињу, но уопште није размишљао на који начни се у овом случају може спремити ру= чак за децу, Њему је било главно да се одредба спроведе. Затражно је од же“ па здравствене књижице, које оне нису имале, н затим је захтевао да напусте кухињу, јер не могу без здравствених књижица спремати ручак за децу, Одлуке органа власти су формално за» довољене, жене су истеране из кухање, а деџа су због тога остала гладна,

Чудан је п неразумљив поступак ор“ тана здравствене инспекције који није могао да схвати,да је у таквој сигуа« шији када је куварица болесна, важно да деца добију ручак на време, а не заловољавање законских формалности, Помоћ коју су добровољно пружиле жене овом приликом за сваку је похва= зу, а поступак овог органа је бирократ“

ски. 4 у. Г. АЛ

ИНДУСтрНСКи и остали отпаци успешно се користе у локалној индустртији

а би се доџекле депунио

извор сировина, потреб-

них нашој локалној индустрији, вршено је, већ у. више махова, сакупљање отпада+ ка: крпа, конзерви, стакленог крша и другог. Сакупљањем и добром расподелом могу се користити и отпаци савезних, републичких, као и локалних. индустрија за израду нових производа широке потрошње.

У 1949 години локална привреда у Београду, користила је отпатке са београдске кланице за производњу сапуна, сапунског прашка и за израду чеш= љева. Исто тако, од отпадака из рафинерије нафте израђивала се коломаст. Отпаци фабрике конзерви „1 Мај" коришћени су за израду бадемовог уља, бадемове масти и нитробен- | зола. Разни метални отпаци, коришћени су израду либела, кутија за цигарете, котарица за хлеб, и других артикала за свакодневну употребу. Од текстилних отпадака произвођена је кројачка вата као и разна ситна галантерија.

Од великог је интереса за нашу локалну индустрију да се сви отпаци, који се могу користити као сировина; сакупљају и достављају на сабирна места.

лика на само по модерној опреми и наоружању, нето и по дубоко људском лику појединаца м колектива, којима је поверно то оружје, као и по борбеном духу који их прожима. Упознајући се са нашом Армијом, наши народи су у могућности да дубоко заволе борце и руководиоце Армије. као одважне брани- | оце тековина извојеваних у току Народноослободилачког рата и Народне револу ције, и који. данас, у бесомучној кампањи неких руководилаца СКП(б) и Информбироа против наше Партије и наше

земље остају не само будни стражари наше границе, него и јуначки браниоци истине и храбри борци за равноправне односе међу социјалистичким земљама. Наши народи, и кроз филм који пружа Југословенска армија преко „Застава"- | филма, схватају колико је наша оружа- на снага једна дивна стварност, велика | идеја, истина _ сливена у несаломљиву. вољу и која поред неприкосновености наших граница и изградње социјализма код нас, одлучно, бескомпромисно и храбро чува и брани и најлепше идеје за. која се икада човечанство _ борило на своме дуготрајном и тешком путу ка напретку. | || || |

: сова

___ Сцена из филма „Разбијачи клеветан

= РАЈЕМ ДЕЦЕМБРА, деца којасе |

аи | Пра 4

4 г " >