20. oktobar

|

ћ "

О аааааАРооМ

МЕ

| НАШЕ

" СРЕДЊЕВЕКОВНЕ УМЕТНОСТИ | У ПАРИЗУ

зложба средњевековне уметности народа Југославије која ће се идућег месеца отворити у Паризу, п ретстављаће највишу тачку у првој послератној етапи велике активности на упознавању и популаризовању наше уметничке прошлости, За протеклих пет година, од ослобођења до данас, учињени су грандиозни кораци у циљу да се наше културно богатство најзад постави на место које му припада у историско-уметничком развоју света. Изложба у Паризу ће у том погледу свакако много до-

' принети. Међутим, без обзира на ефекат који ће она

произвести у иностранству, њено отварање ће остати један од првих великих датума у периоду спровођења социјализма на културном пољу у нашој земљи, Огроман значај новог става државе према споменицима културе тек данас се може сагледати у правој светлости. Напоредо са подизањем ратом опустошених крајева, народне власти су најенергичније, и поред великих материјалних жртава, настојале да се спречи даље пропадање занемарених средњенековних објеката и да се што пре и наша и инострана шира јавност упознају са доскора скривеним благом у забаченим крајевима Југославије. Брзина којом се код нас извршило популаризовање средњевековне уметности за неколико година после ослобођења, била је скоро запањујућа, Тај факат се нарочито јасно испољио у случају српског средњевековног фреско-сликарства, које је пре рата, осим врло уског круга стручњака, било познато још једино ретким аматерима-љубитељима старина. Сада је фно најчешћи предмет дискутовања и служи као највиши узор и ризница сликарских знања како најстаријим, тако и најмлађим нашим уметницима.

Овакви резултати постигнути су између осталог директно тиме што су сви најзначајнији објекти — цркве и манастири украшени фрескама — по неколико месеца у години били претворени у радилишта где су уз најбоље могуће услове радили наши и страни сликари-кописти, поред којих су се смењивале групе ученика — студената академија ликовних уметности. Поред тога. пропагирање је путем штампе интензивно подупирано,

Тако је остварено упознавање широких народних маса са њиховим културним наслеђем, без чега се једна социјалистичка земља не би могла замислити.

Упознавање иностранства са културном прошлошћу народа Југославије дошло је затим као друга тачка програма; било је потребно уклонити све ружне тра-

гове разних предратних режима чија је политика у домену старе уметности била веома примитивна.

"Огромне уметничке вредности наших средњевековних

мајстора који понекад, у одговарајућим временима, нису имали такмаца у свету, биле су до наших дана игнорисане и осуђене на тихо умирање под наслагама прашине, чађи и влаге. Велики кредити додељени данас научним установама и установама за заштиту споменика, омогућили су живу циркулацију стручња-

Неверство Томино (детаљ композиције у Сопоћанима ХШ век)

ка који ће путем публиковања резултата својих проучавања спречити вечито изостављање поглавља о нашој средњевековној уметности у светској науци.

Према свему овоме, изложба у Паризу ће бити с једне стране снажна документација првих учињених ко» рака на овом културном сектору У новој Југославији, а с друге стране она ће бити полазна тачка за још замашнију културно-уметничку активност наших нових снага. А

Поред овог, може се рећи симболичног значаја париске изложбе, од исто тако велике важности биће резултат који ће она постићи самим својим изложеним материјалом.

Цела садржина изложених објеката кретаће се у хронолошком оквиру од ХГ до средине ХУ века.

Копије фресака, оригиналне иконе, гипсани одливи.

најлепших пластичних средњевековних дела (портали, прозори, надгробни споменици) систематски распоређени, приказаће међусобни однос уметности наших народа који су услед различитих политичких и економских прилика примали различите културне утицаје и доспевали до различитих степена уметничког развоја. Поред тога, биће јасно осветљена улога коју су наши крајеви, захваљујући природном географском положају, одиграли У односима између источне и западне културне зоне.

Велика дела српског средњевековног зидног сликарства, које није било, као што се то често сматрало, само провинциска грана византиске уметности, већ је

маш, донекле,

од таквих глагола, глагол трулити

= труљење! од оболети цу обољење,

седење, ње, лежање, дакле, има, примера.

особина. Ни

наставак,

и: иде-ње,

"вређа... ко

исправљао,;

требало можда

каквог је то глагола...

Е МОЖЕ ТО ТАКО, ставио сам ја своме пријатељу који се прихватио ко-

ректуре и редакције дела. право што кажеш да непрелазни глаголи немају трп-

ног придева, па да отуд не би тре-

бало да има ни глаголских именица

Како, нема

придева, очекивало би се да нема ни глаголске именице, јер се, рекосмо, глаголска именица гради од трпног придева. Али, видите, имамо Исто тако имамо гтлатолску именима да нема трпнот придева. Тако и од многих дру: тих непрелазних глагола: идење, спавање,

и сл. пријатељу,

— Друго је питање, — откуд та то није тешко објаснити. Код тих је глагола недостајала именица која би казивала да се врши радња, која би казивала као м сам глагол врсту радње глатолске. А живи је говорни језик и томе доскочио: кад је потреба, језик мора створити израз. мора дати облик који ће одређено стављати оно што се мисли. је и настајао облик глаголских именица и од глагола који тота прелазног ступња — трупног придева, Аналогија, тежња да створи нешто по сличности, да настане облик према ономе који већ постоји. Тако је аналогија као нека мода деловала и на других сличних облика. — У свим је тим случајевима узиман непрелазни глагол и њему, неком његову делу, некаквој његовој основи, додаван већ готов, жив наставак који тако широкој употреби да не морамо много размишљати па да до њега. дођемо. Тај је наставак, како видимо — ње... Опростите, ја овде ако да говорим онима који нису учили школе... Ви добро запажате да је то ње кастало од гласа н из основе м гласа | из (читан-је дало је читање, спава-ње, ре-ње и сл.. Али ја морам овде искористити прилику да и школе с вама нешто приуче, „законитост"

да осете некакву језику, некзкав ред, нос...

А мој пријатељ нешто = мислим записује примере и оно што ја говорим. Загледам у шку његову, а он — пресави хартију и стрпа је у џеп. ;

· — Шта је. мислим, овоме човекуг!

шта вам је, брате7 — рекох. Што бежитет Нисте ваљда могли ништа зваписивати што би имало) кога да

Он пак нешто гучи, натеже, па

"а неверицом: По те АВИ, све ме нешто одиста му“ | чи. У ове примере нибам мното ни _ улазио: просто сам сматрао да су _ то јекавске ан па сам их тако и мао сам од тота и пре

неприлика. Било је м ученика који | ву ми постављали таква питања, а_ли кад им ја кажем, они су обично примали. Али ме увек, · њивао облик мнење, Није ли то погрешног Ето, према твом досадашњем излагању рекао бих да би мњењегт шта ћу. некако ми нема глагола, ~ не знам какав је то глагол,

Не: мнења — него: мњење

= Знаш шта је, пријатељу — Ми се одавно познајемо, али смо се сад

много потпуније упознали... Ми никад нисмо разговарали о стручним стварима. Никад није ило

теме коју бисмо заједно претресали, разуме се — из језика. И кад бих ја започео, ти си све окретао на другу страну. Знаш кад сам се једном и љутнуо. Ја. ти говорим о грешкама у задацима ученичким, а ти као да ти је свеједно, као да те се не тиче. Али тобоже некако тронуто, тобоже ражалошћено кажели: Ма, то ти је дечурлија! Не ради нико ништа из језика и правописа! Не пишу. не вежбају се.... И тако даље. Ја планух, а ти опет као некако зловољно, али без узбуђења.. А сад7 — Сад си ми некако друкчији... Молим те, немој се љу“ тити, али ми кажи истину: шта је твоја струка, који си предмет изучавао као главни, који као спореднит! У

И пошто га тако невоља натера, он признаде да је имао негде тамо под „це“, а то ти је негде на крају азбуке, нешто из књижевности, а да језик „добро зна", јер је увек имао добре оцене ; гимназији... Језиком се није бавио, није му струка, нема знања...

— Е, сад је проста ствар, сад ми је лакше, рекох. Сад могу ако ћеш и до зоре да ти приповедам откуд је шта у језику, разуме се. — колико ја знам. Није ти струка, лепо, — показаћу ти. — Ето, видиш, наћи ћеш у најбољим нашим листовима и часописима, у најлепшим књигама и од бољих писаца да се пише и мнење и мњење. Несумњиво, нису оба облика исправна, Већ из ондга што смо довде говорили о тим речима, лако је запазити да ће бити само мњење. Што ланас и нема глагола, не смета. Ми ћемо загледати који већи старији речник, пепимо Акапемије загпебачке, Тамо ћемо наћи глаголе мнити, мњати и сл. са значењем мислити. Па мако се данас мнити пне чује, свакако је јасно да је ова именица такође глаголска, настала дакле од тога тлатола мнити. Уосталом, исто као од глагола бранити брањен — брањење. ИМ овде, дакле, опет аналогија. Може се код старијих људи чути и облик мњеније, што нас доста потсећа на црквени језик. |

— Ето, друже, као што видиш, није баш лака ствар вршити коректуру и редакцију рукописа... ту се и сасвим стручни љули полоста муче, Каткад се само око једне запете разбија часова. А онај који чита и не мисли какве се све муке подносе док му се да оно што чита... __

— Опрости ми, заврши разговор мој лрут-професор, ја то нисам до данас знао! Да сам знао, — никад се не бих прихватио посла који овако слабо знам. Илем липектору,

ећи ћу му — пе могу прелавати

език, нека ми да само старије раз-

Реде. тамо немам посла с грамати-

ом.

— Баш лепо! Тек сте ту настра-

дали! — Никако, ни за живу гла..

ву! Радите ви посао који сте ралили. зли и учите, М само 1от јел но: маните се ви редакције и коректуре,.. ,

— Дајем вам реч; — никад више! — им оде ти мој професор с много

· триже савести, али и с одлуком да

ће узети да ради. да учи. У дар ЈЕ

тлава по неколико

у највише могућој мери имало оригиналних елемената, показаће у упоређењу са хронолошки адекватним споменицима Запада сјајно и надмоћно богатство уметничкот духа наших старих сликара. Сваком тледаоцу ће бити јасно да У доба када су сликане фреске Сопоћана (средином ЖХПЕ века) већег достигнућа у уметности није било ни у једном крају света.

У исто време наши мајстори дају сликарска решења која ће се у Европи појавити тек два века доцније у ренесансној уметности Италије.

На фрескама ХГУ века, поред великих уметничких квалитета, видеће се добрим делом илустрована веома развијена материјална култура српских средњевековних владарских и племићких кругова.

Примајући понекад извесне западњачке утицаје, српско фреско-сликарство, у основи византиског порекла, послужило је у таквом свом саставу као база и „узор нешто каснијем руском и румунском сликарству. Међутим, важност такве његове улоге у европској средњевековној уметности тек је недавно утврђена;

сав остали његов значај обелоданиће тек будући истраживачки радови.

Поред копија наших средњевековних фресака које ће заузимати највећи део изложбеног простора, свакако ће нарочито интересовање побудити уметничка дела из оних наших крајева који су били под директним утицајем Запада. Сјајно украшени мраморни пор-

тали далматинских катедрала, на којима се у пластичном изразу испољила сва бујна фантазија средњевековног човека — заплетена теолошка симћолика у богатој декоративности — приказаће начин на који су домаћи далматински мајстори примили утицаје романске уметности западних земаља, а нарочито Италије, и како су их прерађене дали у једном специјалном локалном облику. 3

Утицаји уметности матичних земаља преносили су се у средњем веку у наше крајеве са логичним задоцњењем од неколико деценија или чак и више од једног века. Тако у Далмацији романска уметност потпуно осваја тек у доба кад у Француској већ почиње да цвета готика, д ок у времену кад се Ренесанса шири целим Западом, у нашим западним крајевима — Хрватском Приморју и Словенији — водећи стил је у уметности готски.

Ова чињеница има несумњиво велики значај у општем историско-уметничком развоју. Праћење живота облика на већим територијалним и хронолошким отсецима доприноси потпуности историске оцене једне културне епохе, 5 <

Скулпторални украси далматинских катедрала ХП, ХШ, ХМ и ХУ века који су се као последица културних и политичких веза појавили чак и на територији Србије — у Студеници и Дечанима, словеначке готске фреске ХЛУ и ХУ столећа, надгробни споменици, минијатуре у рукописним књигама итд., поред својих чисто уметничких квалитета, стећи ће одговарајуће историско место у низу споменика који су засада од њих много познатији, но са којима они стоје у сасвим тесној органској повезаности и на истом уметничком нивоу. .

С намером да изложба буде што убедљивији докуменат о нашој уметничкој прошлости, у њеном оквиру организоваће се већи број стручних предавања. На њима ће наши најбољи стручњаци за. средњевековну уметност дати исцрпне информације о појединим важнијим питањима која се намећу у вези са изложбеним репертоаром.

Треба се надати да ће ова наша велика уметничка манифестација имати заслужени ефекат и да ће она још снажније урезати правац којим корача ка све вишем културном уздизању наша нова социјалистичка отаџбина.

А. С.

пина наиван инвентара "

8 ЛЕСЛИ

ЦД

| из Бултурног

_ жибота

Нове премијере у нашим позориштима

Београдска позоришта даће овог месеца три премијере, Та-

ко ће Југословенско _ драмско позориште приказати историску трагедију Лазе Костића

бт

зориште извешће оперу Гуноа „Фауст“, док ће се на сцени Београдског драмскот позори= шта појавити Шекспирова комедија „Како вам драго.

ж

Симфониски концерт уз учешће добитника на-

града Савезне владе

У оквиру прославе педесетогодишњице _ музичке школе „Мокрањац", извешће се 9 овот месеца, У дворани Коларчевог универзитета, симфониски концерт уз суделовање Мирка Дорнера и Олте Михаиловић, _добитника награда Савезне владе за пне пезуекна музику.

Нови филмови

У току овог месеца приказаће се у нашим биоскопима пет нових филмова. Од америчких филмова појавиће се „Седми крст", „Лице једне жене" и „две сестре из Бостона", затим француски филм „После љубави" и немачки филм „Рудник Зора".

ж

Публикације Градског музеја

Управа Градског музеја показала је свестрану делатност У свом раду. Поред изложбе „Београд кроз векове", која је изазвала велико интересовање грађана, Управа музеја радила је и на публикацији историских реткости, који се налазе у Музеју. Објављен је Каталог галерије слика, док ће се у току идуће недеље пустити из штампе Водић кроз музеј. Албум гравира Београда биће, такође, ускоро завршнен, У њему ће се објавити низ гравира Београда од најстаријих времена до данас, које претстављају велику уметничку и музејску вредност, а налазе се у поседу Музеја.

жХ

Значајна гостовања страних уметника у овом

месецу У току овог месеца београдска публика чуће неколико интересантних концерата на-

ших и страних уметника. Фреди Дошек, пијаниста из Загреба, награђен на Другом југословенском такмичењу репродуктивних уметника, наступиће 12 овог месеца у Коларчевој дворани. Италијански диригент Карло ' Цеки дириговаће 20 и 21 јануара великим радио-оркестром и извешће између осталог и Шуманову МУ симфонију. Моник де ла Брушелери, француска пијанисткиња, поред солистичких концерата 23 и 2% јануара, извешће на симфониским концертима 27 и 28 јануара Моцартов и Рахманинов концерт за клавир и оркестар. А 30 овог месеца певаће у Југословенском драмском позоришту Владимир Руждјак, баритон из Загреба.

Из делатности Удружења књижевника

били.усмерени на конструктивну критику, као и на указивање правилног пута младим писцима у њиховом даљем развоју. Одржавајући тесне међурепубличке везе, група књижевника Србије је јуна месеца дала

ња.

жења, одржане марта

десет и' три књижевне вечери

елним питањима одржано • тридесет и пет предавања Београду. Чланови

за своје листове. Састанци

ПОЗОРИШТЕ

„Пинокиа", поред

РАДСКО припрема тврту премијеру.

своју

лијанског. писца Коладиа.

снимљен је филм „Златан кључић". Режија Милана Поповића

деци наше саврем кжиа са луткама на једној претстави у живели потомци

|| лутака, а које експлоатише

а пошто не може да се помири с

дружење књижевника Србије успело је да у 1949 години знатно повећа активност својих чланова. Поред интерног рада, који се развијао преко седница Управе и пленарних састанака чланови Удружења дали су низ књижевних вечери и предава-

Од годишње скупштине Удрумесеца 1949 године, приређено је два-

У

Београду и двадесет у нутрашњости Србије. По разним акту-

је у

Удружења

су, такође, одржавали састанке са књижевницима-почетницима и пионирима, који пишу дописе су

_„Пинскио“ - зена, позорминиј шака

ЛУТАКА

че-

лутака

учествоваће и шест глумаца што ће бити новина у овом позоришту. У комаду ће наши најмлађи упознати занимљив живот Пинокиа, кога је „Тата Карл направио од дрвета и удахнуо му живот'. Прича о Пинокиу потиче од итаДоцније је 'обрадио А. Толстој и по његовој обради

иде за тим да догађаје и а више приближи

е стварности. Оритинално је решен епилог комада у деветој, дописаној слици, Читава радња јетако постављена, да се од сусрета Пино-

по-

зоришту лутака па све до краја комада увиђа да су лутке — глумци једини пренекадашњег царства директор позоришта Карабаса Барабаса. Пинокио “ |оУ гледалишту једини је слободни претставник тог давно изумрлот света. Карабаса Барабаса прогања слободног Пино-

тим

низ

Тори. Поред тога, групе ЖОВЕ

фаб свој

књижевних вечериу Црној књитика су по радилиштима, рикама и рудницима читали

е радове.

Сем поезије и прозе, књижевници Србије су написали велики број чланака за листове и часописе, нарочито у вези са

информбироовском

кампањом.

У припреми је зборник разних

· БЊИ тих

жевних репортажа и друлитерарних прилога са ве-

ликих радилишта, који ће изаћи у издању Удружења.

прелмијера у Традсколљ

да једну лутка седи у гледалишту м да му ропски но служи као остале. Ту на-

заплета који се још ви-

стаје читав низ

ша компликује тајном златног кључића, за кога нико не зна каква врата отвара и где се она налазе. У деветој слици, коју је написао редитек М. Поповић пошта је Пинокио добио кључ од корњаче из једног језера појављује се Непознати и води Пинокма и ослобођене лутке до врата која отвара златап кључић, _ Иза ~ тих врата је нова велика позорница лу“ така, а у позадини модеран, богат трад земља социјализма. Лутке ће ту имвти сав приход од претстава и живеће сло»

бодне и срећне у свом граду.

Нацрте за лутке, костиме и декор дала је Мирјана Јанковић, Музику је налисала Мери Драгутиновић, а увежбала Лола Шанцер. Пинокиа оживљава Бранка_ Биро, Пјероа Олга Вујић. Од тлумаца и-

грају

бојша. тихомир

Ђорђ

Душан Вујатовић Тату Карла, НеТиосављевић Карабаса Барабаса, плесковић Дуремара, Риста евић Непознатог и други.

Прва претстава извешће се крајем овот месеца.

Пера Сегединац", Народно по-.